Svet
Od impičmenta do imenovanja funkcionera: Šta demokrate mogu da učine nakon osvajanja Kongresa
Sa demokratskom većinom u oba doma, poslednje dve godine Trampovog predsedničkog mandata izgledaće značajno drugačije od prve polovine
Demokrate su preuzele kontrolu nad američkim Senatom i Predstavničkim domom, što predstavlja snažan udarac za republikance i politički program Donalda Trampa.
Sa demokratskom većinom u oba doma, poslednje dve godine Trampovog predsedničkog mandata izgledaće značajno drugačije od prve polovine. Ali, šta demokrate zapravo mogu da postignu pomoću moći koju imaju u Kongresu?
Šta demokrate mogu da učine sa većinom u Predstavničkom domu?
Nakon niza pobeda u izbornim jedinicama koje su tradicionalno naklonjene republikancima, demokrate su prešle prag od 218 mesta neophodan za sticanje većine.
Hakim Džefris će tako postati lider većine, a republikanci će izgubiti mogućnost da usvajaju zakone u ovom domu bez podrške demokrata. Većina može da pokrene istrage o radu administracije, zahteva dokumenta i svedočenja, kao i da visoke zvaničnike izloži kontinuiranoj kongresnoj kontroli.
Takođe, mogu se naći pod pritiskom svog biračkog tela da pokrenu postupak za opoziv (impičment) Donalda Trampa po treći put.
Šta demokrate mogu da učine sa većinom u Senatu?
Senat potvrđuje imenovanja članova kabineta, ambasadora i saveznih sudija, uključujući i kandidate za Vrhovni sud. Demokratska većina može da blokira ili odloži mnoga Trampova imenovanja i primora Belu kuću na pregovore o zakonskim rešenjima.
"Gardijan" je izdvojio najznačajnije istrage koje bi demokrate mogle da pokrenu:
Porodični biznis: Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor Predstavničkog doma, stavio je korupciju u porodici Tramp na prvo mesto svoje liste prioriteta, dok je kongresmen Džejmi Raskin zatražio informacije o poslovnim aktivnostima Trampovog zeta Džareda Kušnera i sina Donalda Trampa Mlađeg.
Epstin i mejlovi: Zahvaljujući zajedničkom zalaganju kongresmena Roa Kane i Tomasa Masija, Ministarstvo pravde je prošle godine bilo primorano da objavi milione dokumenata povezanih sa Džefrijem Epstinom. Međutim, Ministarstvo pravde je odmah prekršilo zakonski rok za obelodanjivanje tih dokumenata. Zatim su objavili samo oko 3,5 miliona stranica od ukupno 6 miliona kojima su raspolagali, uz obrazloženje da su ostatak smatrali duplikatima. Postoji i zabrinutost koju dele obe stranke zbog obimnog zatamnjivanja pojedinih delova dokumenata, kao i zbog, po svemu sudeći, slučajnog otkrivanja imena žrtava u drugim slučajevima.
Ministarstvo pravde se sada suočava sa tužbom koju je podnela novinarka Kejti Fang, a koja se tiče mnogih od ovih pitanja. Čak i u Kongresu pod kontrolom republikanaca, odbor za nadzor – na čijem je čelu republikanac Džejms Komer – predstavljao je redak primer međustranačke saradnje; članovi obe stranke su redovno (mada ne uvek) zajednički delovali kako bi putem sudskih naloga pozivali svedoke, a u slučajevima kada oni nisu želeli da sarađuju, pokretali su postupke zbog nepoštovanja Kongresa. Očekuje se da će se ova praksa nastaviti i ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom.
Pentagon i rat: Džejson Krou, kongresmen iz Kolorada koji je član odbora za oružane snage i obaveštajne poslove, a ujedno i kopredsedavajući poslaničke grupe za suzbijanje korupcije, najavljuje da će fokus staviti na Pentagon. Kao razlog navodi izveštaje prema kojima su sredstva namenjena odbrani usmeravana ka kompanijama povezanim sa porodicom Tramp.
Opoziv (impičment): Džefris ističe da demokrate ovog puta ne isključuju nijednu opciju kada je reč o pokretanju postupka opoziva, dok Stiv Skalis, aktuelni lider republikanske većine u Predstavničkom domu, predviđa da će takav pokušaj uslediti već "prvog dana".
Šta su demokrate učinile kada su preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom tokom Trampovog mandata?
Godine 2018, na polovini Trampovog prvog mandata, demokrate su preuzele Predstavnički dom.
Odbori Predstavničkog doma su ubrzo pokrenuli niz istraga o njegovim poslovnim poduhvatima, načinu na koji je postupao tokom istraga o navodnim vezama sa Rusijom, kao i o mogućim sukobima interesa.
Nešto više od godinu dana nakon izbora na sredini mandata 2018. godine – i nakon višemesečnih poziva levog krila stranke na opoziv – Predstavnički dom je, uglavnom glasovima po stranačkoj liniji, izglasao opoziv Trampa.
Demokrate su optužile Trampa da je osmislio plan kako bi stekao prednost na predstojećim predsedničkim izborima: vršio je pritisak na Ukrajinu da izmisli kompromitujuće informacije o Džozefu Bajdenu, a zatim je onemogućavao nadzor koji sprovodi Kongres. Tramp je kasnije, u Senatu koji je bio pod kontrolom republikanaca, oslobođen optužbi po obe tačke optužnice za opoziv.
Godine 2021. Tramp je po drugi put opozvan – a zatim i oslobođen optužbi – zbog podsticanja napada na Kapitol 6. januara.
Šta Tramp može da uradi?
Ali...Tramp zadržava pravo veta, a sudeći po njegovoj objavi na društvenim mrežama – koristiće ga. Za poništavanje veta potrebna je dvotrećinska većina u oba doma, što je retkost bez široke dvopartijske podrške. Stoga, on može da zaustavi većinu zakonodavnih prioriteta demokrata.
Šta predsednik i dalje može da učini samostalno ili koristeći postojeće mehanizme:
Izvršne naredbe, memorandumi i delovanje agencija: Usmeravanje rada saveznih agencija u okviru postojećih zakona. Ovim se mogu unaprediti politike u oblastima kao što su sprovođenje migracionih zakona, regulative, energetika, obrazovanje i druge, mada su takve mere podložne sudskim sporovima, mogu ih poništiti budući predsednici, a mogu ih ograničiti i sudovi ili Kongres.
Spoljna politika i nacionalna bezbednost: Široka ovlašćenja u ulozi vrhovnog komandanta i glavnog diplomate — vojne operacije (u skladu sa postojećim ovlašćenjima i ograničenjima propisanim Zakonom o ratnim ovlašćenjima), sankcije, međunarodni sporazumi (za formalne ugovore potrebna je ratifikacija u Senatu), savezi i pregovori.
Diskreciono pravo u sprovođenju zakona: Usmeravanje načina na koji Ministarstvo pravde, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost (DHS) i druge agencije određuju prioritete i sprovode zakone.
Pomilovanja i ublažavanje kazni: Apsolutna moć kada je reč o saveznim krivičnim delima.
Proglašenje vanrednog stanja i povezana ovlašćenja: Aktiviranje određenih zakonskih ovlašćenja (podložno pravnim osporavanjima i mogućnosti da ih Kongres ukine).
Imenovanja tokom pauze u radu Kongresa i drugi proceduralni mehanizmi: Ograničene mogućnosti u situacijama kada je Senat na zasedanju ili kada održava takozvane "pro forma" sednice.
Uticaj na javnost i politički pritisak: Pridobijanje podrške, oblikovanje javnog mnjenja i uticaj na pregovore, posebno s pogledom na 2028. godinu.
U trenutnom periodu "odlazeće administracije" (do januara 2027. godine), republikanska većina, iako na odlasku, još uvek zadržava formalnu kontrolu i može pokušati da usvoji preostale prioritete, mada politička dinamika nakon poraza na izborima sredinom mandata često ograničava takve mogućnosti.
Ovo predstavlja klasičan obrazac "podeljene vlasti" u američkom sistemu: predsednik zadržava snažna, nezavisna izvršna ovlašćenja i pravo veta kao odbrambeni mehanizam, dok Kongres može da opstruira, sprovodi istrage i određuje zakonodavnu agendu. Ishod u velikoj meri zavisi od konkretne razlike u broju glasova, unutarpartijskog jedinstva, sudskih odluka i spremnosti na kompromis kada su u pitanju pitanja koja se moraju rešiti, poput gornje granice javnog duga ili finansiranja rada vlade.
Live
