Evropa nema razloga da slavi eventualnu pobedu demokrata na izborima za Kongres

Ako demokrate ostvare rezultat kakav se očekuje na izborima na sredini mandata u SAD, širom Evrope će se otvarati šampanjac. Međutim, oni koji podignu čaše možda bi trebalo da razmisle o tome šta ih čeka sledećeg jutra.

To što bi demokrate mogle da preuzmu kontrolu nad Kongresom verovatno neće doneti trenutno olakšanje Evropi. Iako bi kod kuće bio ograničen, Tramp bi i dalje imao slobodu da se usmeri na spoljnu politiku i trgovinu – oblasti u kojima izvršna vlast SAD nailazi na relativno malo ograničenja iz Kongresa – što povećava rizik od novih sporova i oštrijih zahteva prema Evropi.

"Bila bi greška kada bi Evropljani pretpostavili da će doći do otopljavanja transatlantskih odnosa", rekao je za "Politiko" Volfgang Išinger, nemački diplomata i bivši predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije. "Moja procena je da će se dogoditi upravo suprotno."

Amerika bira novi Kongres: Trampu preti gubitak većine, demokrate u prednosti

Nedavna anketa sprovedena širom EU pokazala je da 58 odsto ispitanika navija za demokrate, dok za republikance Donalda Trampa navija svega 18 odsto. Iako istraživanja javnog mnjenja sugerišu da će se želja evropskih kritičara američkog predsednika ispuniti, bilo bi bolje da izbegnu bilo kakav trijumfalizam ili likovanje, savetuje Išinger.

"Ovde u Evropi biće glasova – čak i nekih važnih – koji će želeti da slave i čestitaju demokratama, ali mislim da bi to bilo pogubno", rekao je on. "Savetovao bih svojim evropskim prijateljima da budu uzdržani i da ne daju Beloj kući povod da bude ljuta na Evropu – bar ne više nego što već jeste", dodao je uz osmeh.

Drugi su, međutim, skeptični da će uzdržanost išta promeniti. Među njima je i Natali Toči, bivša savetnica dvoje visokih predstavnika EU za spoljnu politiku.

"Iskreno govoreći, ne mislim da su Trampu zaista potrebni razlozi ili izgovori da bi napao Evropu", kaže ona.

Bo Laudon: Demokrate ne znaju kako da se nose sa ratom, stanje će biti gore ako republikanci izgube

Trampov neuspeh mogao bi da ohrabri evropske liberale i centriste, koji su izborne poraze mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika Srbije Aleksandra Vučića protumačili kao dokaz da je populizam dostigao svoj vrhunac – ili da je, u najmanju ruku, njegov rast stagnirao.

Taj zaključak bi mogao biti preuranjen. Rezultati anketa za francusku političarku Marin le Pen, kao i nedavni uspeh nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD), ukazuju na to da populistička politika i dalje ima snažan uticaj. Ipak, neuspeh pokreta MAGA (Make America Great Again) pružio bi liberalima i centristima dodatnu motivaciju, smatra Točijeva.

Međutim, da li bi pobeda demokrata u kratkoročnom periodu donela korist Evropskoj uniji? "Ne naročito", kaže Išinger. Ako demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, to će imati mali praktični uticaj na Evropu, a moglo bi čak i da pogorša situaciju.

"Ako se Donald Tramp nađe upleten u kongresne istrage i postupke opoziva, te bude ograničen na unutrašnjem planu od strane neprijateljski nastrojenog Kongresa, on će se neizbežno okrenuti oblastima u kojima je moć Kongresa ograničena – spoljnoj i trgovinskoj politici", dodao je on. "Treba da se pripremimo ne za skladnije transatlantske odnose, već za još više tenzija i dodatne zahteve koje će Tramp postavljati pred Evropu."

Kurt Volker, koji je bio poslednji ambasador SAD pri NATO-u tokom mandata Džordža V. Buša, deli isto mišljenje.

"Ne očekujte velike promene od Trampove administracije", upozorava on. "Kongres će istraživati sve. Istraživaće Trampa, njegovu porodicu, poslove porodice Tramp, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, Ilona Maska, kao i Pita Hegseta i Kaša Patela u vezi sa FBI-jem. Tramp će se boriti do kraja, a sve će se pretvoriti u veliki cirkus."

"Istina, demokrate će pružati mnogo snažniju podršku Ukrajini i NATO-u, ali oni ne mogu da naređuju Trampu šta da radi", dodaje Volker. "Oni mogu da odobre sredstva, ali Tramp jednostavno može da kaže: ’Pa, nisam u obavezi da ih potrošim’."

Volker predviđa da će Tramp intenzivirati primenu takozvanog "džepnog poništavanja" (pocket rescission) – sporne pravne teorije koja omogućava povlačenje sredstava koja je Kongres prethodno odobrio. "Takav obrazac ponašanja videli smo u mnogim slučajevima, a najizraženije kod uvođenja carina", zaključuje Volker. "Međutim, u mnogim stvarima, on bi radije odugovlačio i vodio borbu pred sudovima."

Bivši ambasador je izjavio da nije siguran kakav će stav Tramp zauzeti kada je reč o Iranu — da li će ponovo pokrenuti vojne operacije ili će rešavanje krize prepustiti Evropi i Aziji. Kada je reč o NATO-u i smanjenju prisustva američkih snaga u Evropi, Volker pretpostavlja da će Tramp biti oprezan, iz straha od reakcije domaće javnosti.

S druge strane, Trampa je "izuzetno teško predvideti", kaže Bronven Madoks, direktorka i izvršna direktorka britanskog instituta "Čatam haus". "Možda će se, nakon početnog besa zbog izbornog rezultata, povući i posvetiti svojim planiranim spomenicima, uključujući i balsku dvoranu u Beloj kući", navela je ona bez prevelikog uverenja.

Madoksova ne vidi razlog za slavlje, bez obzira na izborni ishod ili Trampovu reakciju. Umesto toga, evropski lideri bi trebalo da razmisle o tome koliko se Amerika promenila. "Američki glasači su dva puta izabrali Trampa, a čak i ako mu sada okrenu leđa, ti izbori pokazuju da su oni sada okrenuti sebi", rekla je ona.

Evropljani su sporo shvatili značaj pokreta MAGA koji je, kaže, promenio američki politički pejzaž — uključujući i Demokratsku stranku.

"Mislim da Amerika više ne vidi sebe u Evropi na način na koji je to nekada činila", rekla je ona.