Američki izbori: Odbrana republike ili uspon "naše demokratije"

U Sjedinjenim Američkim Državama u utorak, 3. novembra, će biti organizovani takozvani "midterms", odnosno izbori na sredini predsedničkog mandata, koji će odrediti kako će izgledati poslednje dve godine mandata Donalda Trampa.

Ono što se često prevodi kao "međuizbori" u stvari su izbori za celokupni sastav Predstavničkog doma i trećinu Senata.

Predsednici imaju mandat od četiri godine i ustavom su ograničeni na dva, dok kongresmeni moraju na izbore svake dve godine a senatori na svakih šest, mada za njih nema ograničenja. Izbori se uvek organizuju u prvi utorak posle 1. novembra, što je tradicija koja vuče korene iz 19. veka kako bi ruralni birači mogli da stignu do biračkih mesta posle žetve, a između crkve u nedelju i pazarnog dana u sredu.

Trampa čekaju tesni izbori za Kongres: Birači se žale na ekonomiju

Američki mejnstrim mediji, mahom nenaklonjeni Donaldu Trampu, navode da će republikanci izgubiti i u Predstavničkom domu i u Senatu, što bi potencijalno moglo da oteža rad Bele kuće.

Ono što, međutim, ne navode je da je većina mesta u Predstavničkom domu u stvari već odlučena. Naime, izborne jedinice za kongresmene se ažuriraju posle svakog popisa, da bi se osigurala ravnomerna zastupljenost stanovnika.

Vlasti saveznih država u principu crtaju te mape kako bi obezbedile komotnu većinu za svoju stranku, a onu drugu razvodnile na nekoliko izbornih jedinica. Jedina razlika je u tome što, kako je za RT Balkan rekao analitičar Nebojša Malić, dugogodišnji novinar RT Amerika, demokrate to rade mnogo bezobzirnije od republikanaca.

Kako stvari sada stoje, 350 od 435 mesta u Predstavničkom domu se smatraju "bezbednim", od čega 182 drže demokrate, a 168 republikanci. Što će reći, iako je teoretski moguće da aktuelni kongresmen izgubi, to je malo verovatno. Od preostalih 85 mesta, većina naginje na jednu ili drugu stranu, tako da je samo 12-20 istinski neizvesnih trka. Budući da je za većinu potrebno 218 mandata, jasno je da demokrate imaju više manevarskog prostora.

Što se Senata tiče, Malić navodi da je u igri samo pet do sedam mesta, od kojih šest trenutno drže republikanci. Demokratama su potrebna bar četiri, jer republikanci mogu da imaju većinu sa samo 50, pošto potpredsednik Džej Di Vens onda biva odlučujući glas. Malić napominje da u normalnim okolnostima ne bi bilo neizvodljivo da republikanci odbrane skoro sve mandate, ali da ovaj put imaju problem sa sabotažom starog establišmenta, lojalnog političkom klanu Buš.

Sve prognoze američkih medija, kaže Malić, oslanjaju se na tradiciju po kojoj vladajuća stranka gubi izbore na sredini mandata, kao i utisak da su demokrate motivisane da glasaju mržnjom prema Trampu, dok republikanci imaju problem da inspirišu glasače zbog teške ekonomske situacije, izazvane uglavnom skokom cena nafte zbog nepopularnog rata u Iranu.

"Iranci su inače već pozvali Amerikance da glasaju za demokrate, valjda u nadi da će time da se osvete Trampu. Evropska unija se takođe nada pobedi demokrata, kako bi se stanje stvari što pre vratilo na trans-atlantski globalizam na koji su navikli. Po nedavnim nastupima i istupima Vladimira Zelenskog, jasno je da se i on nada porazu republikanaca", rekao je Malić.

Problem za sve njih je, kako navodi, što nada nije strategija. Naime, Bela kuća ima skoro neograničene prerogative u domenu spoljne politike. "Sve što Kongres može da uradi je da Trampu uskrati budžet za Pentagon, čemu niko nije sklon jer su im lična bogatstva povezana sa interesima vojno-industrijskog kompleksa", navodi naš sagovornik.

Ako demokrate da dobiju većinu u Predstavničkom domu, gotovo je izvesno da će pokrenuti proceduru opoziva (impičmenta) Trampa već u januaru 2027, kada počne novo zasedanje Kongresa. Da bi ga sklonili, međutim, potrebno im je 60 ruku u Senatu, odnosno bar nekoliko republikanskih "izdajnika", ukazuje Malić.

Pritom bi, dodaje, uklanjanje Trampa samo značilo da će na mesto predsednika doći Vens, koji zastupa jednako tvrdu liniju po većini političkih pitanja, a u demokratskoj bazi nije ni izdaleka toliko lično omražen kao Tramp.

"Demokrate su dva puta opozivale Trampa za vreme njegovog prvog mandata dobro znajući da su to samo simbolični gestovi, bez nade da ga stvarno uklone sa funkcije. U tom smislu se ništa nije promenilo", rekao je on.

Ko su slonovi, a ko magarci u američkoj politici

Malić navodi da je, uprkos optužbama da je "zli diktator ogrezao u korupciji", Tramp je u suštini "pristojni američki bumer" koji se devedesetih odlično slagao sa Bilom Klintonom, na primer.

Zanimljivo je da je bio protiv agresije na Jugoslaviju 1999. i o tome je govorio u programu sada već pokojnog Larija Kinga na Si-En-Enu.

"Sada su protiv njega kako i klintonističke Demokrate, tako i bivši Republikanci poput Džordža Buša Mlađeg, koji je toliko upropastio Ameriku beskonačnim ratovima na Bliskom istoku i finansijskom krizom 2008, da su milioni naseli na priču o 'nadi i promenama' u liku Baraka Obame", navodi Malić i podseća da su upravo tokom Obamine osmogodišnje vladavine sva pravila i norme američke politike bačena kroz prozor, a svaka kritika odbacivana kao "rasizam". Tada je i počeo sadašnji kulturni rat, u ime "vouk" ideologije. 

Malić podseća da su u vreme Obame a posle i Džozefa Bajdena, demokrate počele da za Ameriku koriste izraz "naša demokratija" umesto "republike", "nacije" ili "unije" - koji su ranije bili u igri.

"Jedan od paradoksa savremene američke politike je što je Tramp u stvari sistemski igrač. Bez obzira na svoje živopisne manire, sve što je dosad uradio, ili rekao da planira da uradi, ne izlazi iz okvira američkog pravnog sistema i ustavnih ograničenja", kaže Malić.

Deset dana koji bi mogli da uzdrmaju svet: Četiri izborna procesa na četiri strane sveta

Demokrate, sa druge strane, otvoreno govore o potrebi strukturnih reformi, sve u ime "socijalne pravde" i "spasavanja naše demokratije", poput povećanja broja sudija Vrhovnog suda ili broja senatora tako što bi se Distrikt Kolumbija i Portoriko proglasili za države – i time obezbedilo da oni imaju večitu većinu u dve grane vlasti, bez obzira ko sedi u Beloj kući.

Za republikance su ovi izbori zato "biti ili ne biti", navodi Malić, jer su demokrate već pokazale da su spremne da izađu iz okvira normalnog političkog delovanja.

"To što su 2020. pokrali izbore, pa potom hapsili Trampa na osnovu apsolutno isfabrikovanih optužnica, pa onda pucali u njega na predizbornom mitingu u Pensilvaniji 2024, sve to ukazuje da se u Americi već vodi građanski rat drugim sredstvima", zaključuje Malić.