Srbija i Balkan
Vođe znale za likvidacije: Šta sve piše u optužnici protiv lidera tzv. OVK (3)
Na više od 30 strana optužnice detaljno se opisuju ubistva u ilegalnim pritvorima i logorima OVK na više mesta na Kosovu i dve lokacije u Albaniji, a koje su počinili pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova
U Specijalnom sudu za zločine OVK trećeg dana suđenja završena su uvodna izlaganja odbrane nekadašnjih vođa tzv. OVK Hašima Tačija, Redžepa Seljimija, Kadrija Veseljija i Jakupa Krasnićija, koji se terete da su kao članovi udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) podržavali i pomagali zločine, a u nekima i učestvovali u 43 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Krasnići je danas tvrdio da nije učestvovao ni u jednom ubistvu, mučenju i pritvaranju.
"Savest mi je mirna, živeo sam dostojanstvenim životom, nisam počinio nikakvo krivično delo, nisam učestvovao u zločinačkim radnjama u bilo kom obliku, već sam radio na nacionalnom ujedinjenju", rekao je Krasnići pred haškim sudijama.
Međutim, Tužilaštvo u optužnici konstatuje da su Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići "kao nadređeni odgovorni za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni".
"Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su znali ili su imali razlog da znaju da će zločini navedeni u ovoj optužnici biti počinjeni ili da su već učinjeni od strane njihovih podređenih, i nisu uspeli da preduzmu neophodne i razumne mere da bi sprečili takva zlodela ili kaznili počinioce", navodi se u optužnici čije delove prenosi "Kosovo onlajn".
Tužilaštvo navodi da dokazi ukazuju na to da su zatvorenici tzv. OVK zlostavljani i pogubljeni smišljeno, o čemu svedoči i stepen nasilja i vrsta predmeta koji su korišćeni za fizičko zlostavljanje, odbijanje da se ukaže lekarska nega uprkos tome što su to tražile žrtve, druga lica zatvorena s njima, članovi porodice, odnosno uprkos savetu lekara, kao i priznanje pripadnika OVK da su izvršili ubistva i druge izjave u vezi s likvidacijama.
U prilog smišljenom zlostavljanju i lišavanju života govore i okolnosti pod kojima su žrtve odvođene i činjenica da nisu otpuštane iz pritvora OVK, i pod kojima su stradale ili poslednji put viđene žive, te odbijanje pripadnika OVK da porodicama žrtava saopšte gde se žrtve nalaze.
"Sve to pokazuje da su pripadnici OVK koji su učestvovali u navedenim radnjama činjenja, odnosno nečinjenja, hteli da žrtve ubiju, ili bar da im nanesu teške povrede ili osakaćenje, mada su imali osnova da znaju da te povrede mogu dovesti do njihove smrti", stoji u optužnici.
Ispitavši propratni materijal kao celinu u odnosu na pomenuta obeležja, sudija za prethodni postupak konstatuje da postoji dobro utemeljena sumnja da je nad licima koja su uhapšena i zatvorena na navedenim mestima širom Kosova i severne Albanije u periodu približno od aprila 1998. do avgusta 1999. izvršeno ubistvo, kao zločin protiv čovečnosti, precizira optužnica.
Pogubljenja srpskih vojnika i policajaca u Klečki u prisustvu Ljimaja
U Klečki, opština Lipljan, navodi se u optužnici, samo u jednom danu, 18. aprila 1999. pogubljeno je pet srpskih vojnika – Bojan Cvetković, Žarko Filipović, Dragoljub Tanasković, Života Todorović i Dragan Vučetić. Dve nedelje ranije, 5. aprila, ubijeni su pripadnici MUP Srbije Veljko Marković, Nebojša Đuričić, Arben Avdilji, Imer Džafići, Šerafedin Ajetikao i jedna osoba čije ime nije objavljeno.
"Pripadnici MUP Srbije Veljko Marković i Nebojša Đuričić nestali su 9. februara 1999. ili oko tog datuma. Oni su dovedeni na mesto zatočeništva Klečka i držani su na toj lokaciji i oko nje. Dana 5. aprila 1999. ili približno tog datuma preuzeli su ih određeni vojnici OVK i ubili u blizini iz vatrenog oružja po naređenju Fatmira Ljimaja. Njihovi ostaci su naknadno pronađeni u blizini te lokacije", navodi se u dopunjenoj optužnici.
Još jedan deo osnovne optužnice opisuje ova dešavanja: "Dana 5. aprila 1999. čuvari zatvora u Klečki odveli su zatvorenike, gde su ih po naređenju Fatmira Ljimaja i u njegovom prisustvu i u prisustvu pripadnika OVK, pogubili, a zatim i pokopali."
Fatmiru Ljimaju, predsedniku Socijaldemokratske inicijative i bivšem poslaniku u kosovskoj skupštini, već se sudilo u Hagu, ali je oslobođen optužbi.
Dalje se u optužnici navodi da su vojnike tadašnje Vojske Jugoslavije Cvetkovića, Filipovića, Tanaskovića, Todorovića i Vučetića zatvorili pojedini pripadnici OVK oko 11. aprila 1999. između Suve Reke i Prištine.
"Oni su dovedeni na mesto zatočeništva u Klečki i držani su na toj lokaciji i oko nje. Dana 18. aprila 1999. ili približno tog datuma, preuzeli su ih određeni pripadnici OVK i ubili iz blizini iz vatrenog oružja ili sečivima. Njihovi ostaci su naknadno pronađeni u jednoj grobnici u blizini mesta zatočeništva", tvrdi se u optužnici.
U Klečki su stradali i Albanci, a Tužilaštvo ovako opisuje poslednje dane Arbena Avdiljija: "Nalazio se u zatvoru u Klečki od 21. marta 1999. do 2. aprila. Jedan dan nakon što je oslobođen, ponovo je uhapšen i ubijen nedaleko od sela Klečke. Pripadnici OVK pucali su u njega iz kalašnjikova. Njegovi ostaci nikada nisu pronađeni."
Navodi se i da su pripadnici OVK zatvorenike do 5. aprila 1999. držali u jednoj kući u Klečki i tukli, a zatim ih "po naređenju Fatmira Ljimaja odveli u pravcu planina i ubili iz kalašnjikova".
Pogubljenja je bilo i 11. aprila 1999. kada su pripadnici OVK presreli lica čiji identitet nije otkriven, odvezli ih do jedne izgorele kuće u Klečki i tamo ih zatvorili.
"Pripadnici OVK odvezli su ih do obližnjeg polja. Ubrzo pošto su odvedeni na to polje, začuli su se pucnji iz kalašnjikova", opisuje se u optužnici tragična sudbina ovih ljudi čiji su posmrtni ostaci kasnije nađeni.
Kidnapovanja i zločini u Orahovcu
Likvidacije su se dešavale i u Orahovcu, gde je prema optužnici stradalo 11 osoba. Ubijeni su Cvetko Pelević, Panta Grković, Marko Jelić, Boban Dedić, Hisen Krasnići i još šest neimenovanih osoba.
Stradanje Pelevića i Grkovića ovako je opisano u optužnici: "Dana 16. juna 1999. ili približno tog datuma izvesni pripadnici OVK odveli su Pelevića i Grkovića iz njihovih kuća u Orahovcu. Oni su maltretirani pre nego što su odvedeni. Pojedini pripadnici OVK su istog dana oteli najmanje tri osobe. Posmrtni ostaci Grkovića kasnije su pronađeni. Telo Cvetka Pelevića nikada nije pronađeno."
Dalje se navodi da su Bobana Dedića krajem juna 1999. automobilom odvezli pojedini pripadnici OVK izvan fabrike 'Broj 18' u Orahovcu.
"Poslednji put je viđen u pritvoru pojedinih pripadnika OVK, a njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni", tvrdi tužilaštvo.
Istu sudbinu doživeo je i Marko Jelić kojeg su pripadnici OVK 9. avgusta 1999. odveli iz kuće u Orahovac dok su članovi njegove porodice bili maltretirani i u danima nakon što je otet. Jelić je poslednji put viđen u pritvoru OVK, a njegovi posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.
Drugu žrtvu su, piše u optužnici, pripadnici OVK odveli iz kuće koju su zapalili. Kasnije su pronađeni njegovi posmrtni ostaci.
Dana 16. juna 1999. ili približno tog datuma, navodi dalje optužnica, naoružani muškarci koji su nosili maske i kamuflažne uniforme OVK napala su lice čiji identitet nije otkriven u njegovoj kući u Orahovcu: "Dva naoružana pripadnika OVK u uniformama su ga zatim odvela, rekavši da ga vode u policijsku stanicu i da će ga vratiti za 15 minuta. Više ga nikad niko nije video."
Matrica kidnapovanja i likvidacija je bila ista i u još jednom slučaju u Orahovcu. Kako se navodi u optužnici, naoružani pripadnici OVK "koji su imali crne uniforme i na rukavu amblem 'UCK' sa crvenim orlom" upali su u kuću Orahovčanina čiji identitet nije otkriven i oteli ga.
"Jedan od pripadnika OVK predstavio se na albanskom kao vođa grupe. Rekli su da ga vode na informativni razgovor i da će ga potom vratiti. Posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni", piše u optužnici.
Masakr na planini Beriša
U Gnjilanu je, prema tvrdnjama iz optužnice, ubijeno dvoje ljudi, približno u julu 1999 – Mirko Jović i Džemo Zuljić.
"Obojicu su oteli pripadnici OVK 12, odnosno 14. jula 1999. i odveli u studentski dom u Gnjilanu. Jovićevo telo je pronađeno u junu 2000. Uzrok smrti su višestruke rane od vatrenog oružja. Zuljić je otet iz svoje kuće, a njegovo telo je pronađeno 2002. Jović je za života radio u zatvoru, a Zuljić kao policajac u MUP", kaže se u optužnici.
U Likovcu, opština Srbica, pripadnici OVK lišili su života osam lica, čiji identitet tužilaštvo nije otkrilo, u periodu od aprila 1998. do januara 1999. godine.
"Na telima su bile su vidljive strelne rane i znaci svirepog prebijanja", navodi se u optužnici o dešavanjima u Likovcu.
U Lapušniku je ubijeno 10 ljudi albanske nacionalnosti, koji su, prema navodima optužnice, likvidirani 25. ili 26. jula 1998. godine.
"Pripadnici OVK su tridesetak zatvorenika iz zatvora u Lapušniku poveli na planinu Beriša. Kad su stigli u obližnju šumu, oslobodili su 20 zatvorenika iz te grupe od 30 i otvorili vatru iz kalašnjikova na preostalih 10. Ubijene zatvorenike su ostavili da leže na mestu gde su ih streljali. Tela su ekshumirana i utvrđeno je da je smrt nastala prostrelnim ranama", navodi se u optužnici.
Jedno lice ubijeno je 12. juna 1998, a Tužilaštvo ovako opisuje taj zločin: "Zatvorenik je doveden u dvorište zatvora u Lapušniku, gde su na njega pucali dok su se u neposrednoj blizini nalazili sledeći pripadnici OVK. Kad je pao mrak, uklonili su telo iz zatvora u Lapušniku. Kasnije je telo viđeno pokraj puta, sa prostrelnim rana u predelu grudnog koša."
Likvidacije su se sprovodile i u Podujevu, gde je prema optužnici u aprilu 1999. u selima Potok, Majance i Dobratin ubijeno šest muškaraca, od kojih je jedan bio Rom.
Sudija za prethodni postupak konstatuje da propratni materijal ukazuje na to da su pripadnici OVK lišili života jednog neidentifikovanog Roma, opština Podujevo, krajem marta ili početkom aprila 1999. U to vreme
"Tog Roma su držali vezanog usred sela, gde su ga zlostavljali pripadnici OVK i civili. Pogodili su ga i ubili po naređenju Ljatifa Gašija i ostavili ga da leži na mestu gde je pokošen mecima", navodi se u optužnici.
Prema dokazima Tužilaštva, u Prištini su pripadnici OVK lišili života jednog neidentifikovanog starijeg Srbina, u julu ili avgustu 1999, koji je pre toga bio tučen i zlostavljan.
