Surlić o statusu SPC na KiM: Spremaju nam zamku

Jedna od tačaka evropskog predloga za dijalog Beograda i Prištine je status Srpske pravoslavne crkve, ali se iz predloga Prištine može izvući zaključak da tamošnja politička elita nema interes da dugoročno obezbedi specijalni status za zaštitu i očuvanje srpske verske i kulturne baštine već kupuje dodatno vreme obećavajući dijalog sa SPC , ocenio je docent Fakulteta političkih nauka Stefan Surlić.

On ukazuje na potrebu pronalaska održivog modela za status SPC i srpske kulturne baštine na KiM za kojim bi se tragalo nezavisno u odnosu na statusni spor i uz međunarodne garancije, a nikako preko zakona o verskim slobodama čija bi primena zavisila od arbitrarne volje vlasti u Prištini.

U autorskom tekstu za Tanjug Surlić piše da se u članu 7. evropskog predloga navodi da će "strane formalizovati status Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i obezbediti visok nivo zaštite srpske verske i kulturne baštine, u skladu sa postojećim evropskim modelima".

"Međutim, ubrzo je usledilo obrazloženje Aljbina Kurtija u kome odbija da o ovom pitanju razgovara direktno sa Beogradom, već u 'dobroj nameri' poziva na direktan dijalog sa predstavnicima Crkve. Zatim dodaje da formalizacija statusa ne znači ništa posebno, tj. da će se 'obaviti kroz priznanje kao jedne od verskih zajednica na Kosovu'. To u prevodu znači formalizaciju u vidu usaglašavanja oko teksta zakona o verskim slobodama koji je vlada u Prištini usvojila još 25. januara", piše Surlić i dodaje:

"Vaskršnja čestitka Aljbina Kurtija stoga se može tumačiti kao neiskrena jer dolazi u trenutku kada je na snazi sistemska diskriminacija Srba i potiranje njihovog prava na kulturnu i versku posebnost. Predstavnici SPC se pozivaju na razgovor sa vlastima u Prištini koji nemaju nameru ni da primene odluku Ustavnog suda o vlasništvu nad zemljištem manastira Visoki Dečani, a obećavaju garanciju svih prava i sloboda."

Dijalog koji se predlaže sa SPC, a koji ne podrazumeva 'nikakva posebna prava' nosi sa sobom dve velike zamke, ističe Surlić. 

"Prva, u kojoj se SPC i srpska kulturna i verska baština želi podvesti pod jedan zakon, sa istorijom sistemskog kršenja već usvojenog paketa zakona iz Ahtisarijevog paketa. Druga zamka da se SPC uvuče u dijalog kao posebna strana mimo Beograda i na taj način predstavi kao politički akter koji je saglasan da u Kurtijevom okviru pravi kompromise oko fundamentalnih prava", poručuje on.

Nedavne izjave Aljbina Kurtija, tvrdi Surlić, o "pravoslavnom fundamentalizmu" koji potpomognut "fašističkom Rusijom želi deliti Balkan i Evropu" u kome se pravoslavlje etiketira kao eksponent ruskog uticaja, kao i odluka da se zabrani ulazak patrijarhu SPC Profirija na KiM, ukazuje kolika je stvarna volja vlasti u Prištini da kroz neki osveženi zakonski model ponudi trajne garancije za ovo pitanje.

Srbi na Kim saglasni oko najvažnijih tačaka

S druge strane, kako kaže, nekoliko istraživanja ukazuje na značaj koji srpska kulturna baština ima za građane Srbije. U istraživanju koje je sproveo CDDRI tokom 2021, 82,6% ispitanika prepoznaje status kulturne i verske baštine kao fundamentalno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine.

"Rezultati istraživanja iz 2022. pokazuju da su građani najviše bili saglasni sa sledećim nacionalnim interesima: očuvanje kulturno-istorijskog nasleđa i duhovne baštine Srba na Kosovu (65,8%), kao očuvanje pravoslavnih manastira (68,1%)", kaže on i dodaje:

"Istraživanja sprovedena na Kosovu pokazuju da bi opciju nepriznavanja od strane Srbije sa članstvom u međunarodnim organizacijama, uz formiranje Zajednice srpskih opština i specijalan status za manastire podržalo svega 9 odsto građana. Ovo ukazuje na široki društveni konsenzus među kosovskim Albancima o temi kulturne baštine kao irelevantnoj bez političkog uslova formalnog priznanja nezavisnosti od strane Beograda."

Stoga se, navodi on, može izvući zaključak da ni politička elita u Prištini nema interes da dugoročno obezbedi specijalni status za zaštitu i očuvanje srpske verske i kulturne baštine već da sa obećanjem o dijalogu sa SPC kupuje dodatno vreme.

Dosadašnje nepoštovanje prava iz Ahtisarijevog paketa zakona, prema Surlićevom mišljenju, ukazuje na potrebu pronalaženja održivog modela za status SPC i srpske kulturne baštine na Kosovu za kojim bi se tragalo nezavisno u odnosu na statusni spor. To je moguće samo uz međunarodne garancije i međunarodno obavezujući dokument podržan od strane Evropske unije i SAD, a nikako preko zakona o verskim slobodama čija bi primena zavisila od arbitrarne volje vlasti u Prištini.

"Postoje dva vrlo pragmatična razloga za to. Prvi, iako kulturna baština prema svim istraživanjima stavova građana srpske nacionalnosti predstavlja jednu od najvažnijih i najsenzitivnijih tema, Beograd nema interes da prihvatiti bilo kakvu ideju da se status srpskih manastira i crkava nudi kao deo finalnog kompromisa. Kulturna i verska prava ne mogu biti predmet političkih ustupaka. S druge strane Priština u SPC ne vidi versku organizaciju već direktnog eksponenta države Srbije, a prema najnovijim izjavama pretpostavlja se - i Rusije. Stoga je od presudne važnosti da se iz trenutno kontaminiranog prostora dijaloga o normalizaciji odnosa, izbavi tema kulturne i verske baštine tako što bi se ovo pitanje rešavalo na međunarodnom nivou", navodi Surlić u autorskom tekstu i dodaje:

"Potreba za novim modelom je vrlo evidentna. Kosovo je do sada pokazalo odsustvo pune volje da poštuje sopstvene zakone, Ahtisarijev okvir uključujući slobodu kretanja crkvenih lica kao i sudske presude kojima se štite imovinska prava Crkve. Čak se čini mogućim da u perspektivi Priština suspenduje pravo na poseban status Crkve izjednačavajući je sa svim ostalim verskim organizacijama na Kosovu."

Dosadašnja praksa kosovskih institucija nametnula je zaključak da bi bilo kakav novi model zaštite kulturne baštine trebalo da isključi mogućnost arbitrarnog delovanja vlasti u Prištini.

"Višegodišnja institucionalna praksa podržana je ekstremnim diskursom koji u svojoj osnovi ima prilično diskriminatoran odnos prema kulturnom identitetu srpske zajednice na Kosovu i takva praksa bi novim modelom trebalo da bude potpuno osujećena", poručuje politikolog.

Predlog bi trebalo da bude takav, navodi on, da ne prejudicira pitanje statusa i da je primenjiv bez obzira na konačan ishod sveobuhvatne normalizacije odnosa.

Odlaganje rešavanja ovog pitanja predstavljalo bi veliku opasnost za dalju zaštitu i očuvanje kulturne i verske posebnosti srpske zajednice na Kosovu. Postoji jasna intencija da se važeći zakonski okvir postepeno ne primenjuje, prilagođava i menja u cilju ostvarivanja pune kontrole nad nečim što se već formuliše kao "kulturna baština Kosova".

"Sveobuhvatni međunarodno-pravno obavezujući dokument za Prištinu bi morao da uzme u obzir očuvanje kulturnog identiteta, istorijskog kontinuiteta, kanonske veze Eparhije raško-prizrenske sa Patrijaršijom SPC koja ima svoje vekovno sedište u Peći. Za funkcionalno delovanje SPC potrebna je neprikosnovena zaštita imovinskih prava, verskih sloboda, ekonomske, carinske i druge provizije, kao i sistem zaštićenih zona koji bi nastavio da postoji u funkcionalnijoj formi", navodi Surlić.

Uz posredovanje i garancije predstavnika EU i SAD, srpska kulturna i verska baština na Kosovu i Metohiji, ocenjuje Surlić, zahteva novi model iz tri ključna razloga: prvo, nedosledna primena, dvosmisleno tumačenje kao i potpuno zanemarivanje određenih prava koji proizilaze iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana.

Drugo, navodi on, nepostojanje jedinstvenog pravno obavezujućeg dokumenta koji bi regulisao sva prava i obaveze SPC na teritoriji KiM, a kao treće ističe "nepostojanje međunarodnog delotvornog mehanizma za primenu posebnog statusa srpske kulturne i verske baštine".

Na kraju, odsustvo određenog oblika teritorijalnosti za lokalitete koji imaju veoma značajnu versku, kulturološku i identitetsku komponentu za srpsku zajednicu i SPC.