Kako je Đukanović državnu službu pretvorio u privatnu: RT Balkan istražuje delovanje Sedme uprave

Dugo se govorilo da sve države imaju mafiju, ali da samo u Crnoj Gori mafija ima državu. Pred parlamentarne izbore 2020. stranke opozicije obećale su da će to promeniti. Vlast je smenjena, a u međuvremenu su dve vlade pale.

Osim pojedinih nosilaca sudske vlasti koji su uhapšeni, kao i nekoliko članova službi bezbednosti koje je Europol našao u prepiskama na Skaj aplikaciji koju su koristili kriminalni klanovi, niko nije odgovarao za procvat organizovanog kriminala u zemlji.

Da bi pravda zakucala na prava vrata, jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić traži da tajna dokumenta Službe državne bezbednosti budu otvorena i to posebno ona koja se tiču rada Sedme uprave koja je u međuvremenu ukinuta.

"Ona je bila pandan Jedinici za specijalne operacije u Srbiji. Isti mozak je osmislio i jednu i drugu jedinicu. U toj Sedmoj upravi ćete naći ubice Zorana Đinđića, naći ćete ljude iz kriminalnog miljea, naći ćete ljude koji danas pokrivaju veoma važne funkcije u ovoj državi", tvrdi Mandić.

Dodaje da je ona trajala do 2006. i bila je ključna uprava za šverc cigareta i narkotika.

Formirana za borbu protiv kriminala, pa postala saučesnik

Sedma uprava je formirana 1997. godine kao deo tadašnje Službe bezbednosti Crne Gore. Njen primarni zadatak bila je borba protiv organizovanog kriminala koji je tih godina u zemlji cvetao, naročito po pitanju šverca cigareta.

Te godine na čelo Crne Gore došao je Milo Đukanović koji je na predsedničkim izborima pobedio Momira Bulatovića. Tada počinje priča o švercu cigareta za koju politički protivnici optužuju Đukanovića,  a zbog čega je u Italiji 2001. godine pokrenut postupak protiv Đukanovića.

Neizbežno ime u toj priči je Vukašin Maraš, čovek koji je od 1998. godine bio na mestu ministra unutrašnjih poslova.

"Sedmu upravu SDB-a osnovao je Vukašin Maraš i tako je počela kriminalizacija Crne Gore", rekao je ove sedmice Mandić.

Stručnjak za bezbednost iz Crne Gore i univerzitetski profesor Veselin Konatar kaže za RT Balkan da je odlaskom jedne postave ljudi iz Sedme uprave, ona postala otuđeni centar moći i snažan oslonac šefa crnogorskog režima, koji se najmanje bavio obaveštajnim poslovima.

"Jedini koji je ozbiljno shvatao štetnost ovakvog ponašanja i po tom pitanju pokušao nešto da učini bio je bivši ministar unutrašnjih poslova Andrija Jovićević. Zato je brzo smenjen", napominje Konatar.

Naš sagovornik, koji je i sam bio pripadnik tadašnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova, kaže da se Sedma uprava pod rukovodstvom Darka Raspopovića bavila borbom protiv kriminala, ali se to promenilo.

"Prioriteti rada pod novim rukovodstvom menjali su se shodno okolnostima koje je iziskivala potreba eliminisanja političke konkurencije, privatizovanja države, zarobljavanja institucija i jačanja simbioze sa kriminogenim strukturama", kaže Konatar.

Dakle, rukovodstvo Đukanovića i Demokratske partije socijalista stavilo je službe bezbednosti u svoje ruke, koristeći ih u borbama protiv političkih protivnika, a često i za dosluh sa kriminalnim strukturama.

Đukanović "pere ruke"

U nedavnom predizbornom televizijskom duelu Mandić je Đukanovića upitao da objasni čime se bavila Sedma uprava i da li je istina da je policijske značke davala pojedinim kriminalcima, od kojih su neki državljani Srbije. Đukanović je oštro demantovao da je uprava uopšte i postojala.

Za našeg sagovornika nije iznenađujuće što je Đukanović izgovori neistinu i dodaje da pripadnici Službe državne bezbednosti Crne Gore, kao i oni koji su svoju profesionalnu karijeru nastavili u Agenciji za nacionalnu bezbednost RCG, znaju da je takva Uprava postojala.

Na pitanje zašto bi Đukanović krio postojanje te uprave, Konatar kaže da se imena pojedinih naslednika Raspopovića, bez obzira koje pozicije u kasnijim reformama bezbednosnog sistema zauzimali, nalaze na spiskovima lica koja predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost drugih država i predmet su analize čak i na međunarodnim naučnim i stručnim skupovima o najtežim oblicima kriminala.

Pokušavajući da odbrani svog saradnika Maraša, kojeg je Mandić imenom prozvao u televizijskom duelu, Đukanović je odgovorio da je Vukašin Maraš je jedan od najčasnijih profesionalaca koji je taj posao radio u bivšoj Jugoslaviji.

"U trenutku završetka njegove karijere, američka agencija mu je dala najveće časti", kazao je Đukanović pokušavajući na taj način da pokaže da je Maraš bio dobar borac protiv kriminala.

Spaliti posle čitanja

Na zahtev Mandića o otvaranju dosijea odgovorio je premijer Crne Gore u tehničkom mandatu Dritan Abazović. On je kazao da je do dokumenata Sedme uprave nemoguće doći, jer su uništena.

"Sedma uprava rasformirana je 2000. Teško da ćemo šta naći u podacima, jer je režim imao manir da prikriva sve podatke u institucijama", rekao je Abazović.

Ministar policije Filip Adžić je istakao da su "prilikom razdvajanja tajne službe od MUP-a oni poneli svu dokumentaciju i u MUP-u nema podataka, arhive od toj Sedmoj upravi".

Stručnjak za bezbednost iz Crne Gore Veselin Konatar kaže da je praksa uništavanja važnih dokumenata bila je redovni pratilac svih izbornih ciklusa u Crnoj Gori, uključujući i parlamentarne izbore održane 2020. godine, kada su arhivi pojedinih ministarstava zatečeni prazni.

"Takođe je duga i tradicija nestajanja dokumenata i predmeta od krucijalne važnosti za otkrivanje teških krivičnih dela, poput nestajanje DNK uzoraka, službenih zabeleški, svedočenja, pisama itd. Svaka slučajnost je isključena", kaže naš sagovornik.

Mandić tvrdi da bi se otvaranjem dosijea došlo do onih koji su odgovorni za brojna ubistva u Crnoj Gori, među njima je urednik podgoričkog "Dana" Duško Jovanović koji je do ubistva intenzivno pisao o švercu cigareta i ko je u njega umešan. Saznalo bi se i ko je ubio bivšeg ministra policije Pavla Bulatovića, kao i ko stoji iza ranjavanja operativca Predraga Šukovića.

"U toj Upravi naći će se imena ljudi koji su stvorili klanove u Crnoj Gori", tvrdi Mandić.

Na pitanje da li se, imajući u vidu izjave Abazovića i Adžića o nestanku dokumenata, može doći do dokaza o aktivnosti Sedme uprave, Konatar kaže da ukoliko postoji iskrena namera da se istraje na putu ozdravljenja crnogorskih institucija, dokaze je moguće naći.

Kako dodaje, postoje bivši pripadnici ove Uprave, i ne samo bivši.

"Esnafska solidarnost ne može i ne sme biti izgovor za prikrivanje krivičnih dela", poručuje on.

Kada je pravo vreme za otvaranje tajnih dosijea?

Još devedesetih godina tadašnji predsednik Crne Gore Momir Bulatović tražio je od ministra unutrašnjih poslova Pavla Bulatovića da se otvore tajni dosijei službe bezbednosti.

"Ako želiš novi bratoubilački rat u Crnoj Gori naredi da se dosijei otvore za javnost. Ne bi mogao da veruješ ko je sve koga i zbog čega potkazivao i koliko su bizarni razlozi bili dovoljni da se čoveku oduzmu sloboda i sam život", odgovorio je ministar Bulatović predsedniku države Bulatoviću.

Tako su dosijei nekadašnje Udbe o zatočenicima Golog otoka iz Crne Gore ostali tajni. A da li je pametno sada otvoriti dokumenta o sedmoj upravi?

"Kada je reč o otvaranju tajnih dosijea novijeg datuma smatram da ne treba gajiti prevelika očekivanja da se u njima nešto važno može naći. Sklon sam da verujem da su svi dosijei koji bi mogli kompromitovati bivši režim uništeni", kaže Konatar.

Dodaje i da zahtevi za otvaranjem dosijea nekadašnje UDB-e, u okolnostima dubokih političkih podjela, Crnu Goru ne bi izvelo na put pomirenja, naprotiv.

"Zato sam mišljenja da je celishodnije za crnogorsko društvo da se otvaranje tih dosijea ostavi za neko drugo vreme i neke nove generacije. Sada je za Crnu Goru najvažniji zadatak da nefunkcionalne institucije sistema budu istrgnute iz ruku kriminogene hobotnice, što zahteva sveopšti društveni konsenzus. U protivnom će Crna Gora u bliskoj budućnosti biti još jedna u nizu propalih država", zaključuje naš sagovornik.