Terali maloletnike na prosjačenje i udaju u EU: Kriminalni pipci trgovaca dece u Srbiji

Kriminalna grupa koja se sumnjiči za primoravanje dece na prosjačenje i prodaju maloletnica radi udaje u zemljama Evropske unije, uhapšena je juče po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal.

Akcija je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Europolom, a trgovci ljudima se "sumnjiče da su upotrebili silu i pretnju zarad sticanja materijalne koristi".

Hristina Piskulidis iz organizacije "Astra" posvećene iskorenjivanju svih oblika eksploatacije i trgovine ljudima, za RT Balkan kaže da u Srbiji zvanično imamo 2.000 dece koja prose na ulicama, ali da to nije ni približno tačna brojka.

"Kada su prinuda na prosjačenje i maloletnički brak u pitanju, godišnje u proseku imamo desetak otkrivenih slučaja. Međutim, ta brojka je mnogo veća jer je nemoguće da imamo više kriminalnih grupa od krivičnih dela. Problem je što je malo identifikovanih kriminalaca, kao i to što se prosjačenje u pojedinim slučajevima posmatra kao deo tradicije romske nacionalne manjine, popunjavanje kućnog budžeta koji se zakonski tretira kao prekršaj", navodi ona.

Piskulidis objašnjava da je trgovina ljudima jedna od tri najprofitabilnije kriminalne aktivnosti.

"Posle oružja i narkotika, na trgovini ljudima se nažalost najviše zarađuje. Procene su da se na globalnom nivou godišnje zaradi 25 milijardi dolara, a ono što je specifično je da se 'roba' kod trafikinga ne eksploatiše samo jednom, već se više puta obrne", primećuje naša sagovornica.

Kaže da devojke koje završe u belom roblju najčešće dolaze iz siromašnih sredina, iz nasilnog okruženja i slično.

"Njih vrbuju na različite načine, oglasima kojima ih mame dobrom zaradom, dobrim poslom u kafiću, hotelu, u inostranstvu... Žrtve su u nezavidnom položaju, lako ih je iskoristiti i izmanipulisati, pogotovo ako su mlađe od 18. godina. Metode kojima ih zadržavaju su prinuda, zastrašivanje, ucena nekim eksplicitnim videom ili fotografijom, ograničavanjem kretanja, stavljanjem u dužnički odnos... ", nabraja Hristina Piskulidis.

Iz "Astre" napominju da je primetan porast interne eksploatacije ljudi, kao i da žrtve najčešće završavaju na tržištu Zapadne Evrope, a sve češće u Kuvajtu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji itd.

Prisilni, rani ili dečji brakovi, prema UNICEF-u, predstavljaju diskriminaciju žena i devojčica, kršenje osnovnih ljudskih prava i prepreka su da u potpunosti uživaju u svojim pravima.

"U mnogim zemljama u razvoju, jedna trećina devojčica stupa u brak pre navršene 18, a jedna u devet stupi u brak pre navršene 15. godine života. Ako se sadašnji trend nastavi, 150 miliona devojčica će stupiti u brak pre navršene 18. godine života u sledećih deset godina, ugrožavajući svoj lični razvoj i blagostanje", navodi se u istraživanju UNICEF-a.

Dodaje se da su uzroci dečjih brakova u Srbiji veoma slični razlozima dečjih brakova širom sveta, pre svega Azije i Afrike, gde su najrasprostranjeniji.

"To su rodno zasnovana diskriminacija, strukturna nejednakost, siromaštvo, nedostatak obrazovanja, prihvaćene kulturološke prakse, neadekvatni institucionalni odgovori itd.", ističe se u publikaciji.

Kazne koje prete trgovcima maloletnim licima kreću se od tri do 12 godina zatvora, ali, analiza sudske prakse obelodanila je da se ova krivična dela često ne klasifikuju, odnosno ne kažnjavaju tako.

"Krivična dela se u startu sve češće klasifikuju kao posredovanje u vršenju prostitucije iz čl.184 KZ, a sve ređe kao krivično delo trgovina ljudima iz čl. 388 KZ. Ovo automatski znači niže kazne za sve veći broj počinilaca. Izricanje kazni je u visini zakonskog minimuma, za šta je dokaz 2022. godina, tokom koje nisu izrečene kazne u visini od 3-5 godina, već je u 80 odsto ona bila ispod 3 godine", navodi se na stranici "Astre".

Inače, 50 odsto žrtava u slučajevima trgovine ljudima u 2022. su deca, odnosno devojčice.

Iz MUP-a su za RT Balkan rekli da još uvek nemaju detalje sprovedene akcije, pa u ovom trenutku ne mogu da kažu koliko je osoba uhapšeno i u kojim gradovima.