Srbija i Balkan
Brnabić: Od maja raseljeno 2.000 srpskih porodica sa KiM; Srbija nije zaslužila sankcije
Na Berlinskom samitu ipak je bilo reči o događajima u Banjskoj, rekla je Brnabić
Na ovogodišnjem samitu Berlinskog procesa u Tirani bilo je reči i o Kosovu i Metohiji, ali i događajima u Banjskoj, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić u glavnom gradu Albanije, iako je premijer Albanije Edi Rama prethodno izjavio da se o incidentu u Banjskoj neće govoriti tokom skupa.
Na pitanje novinara zašto je njen pozdrav sa Ramom bio "hladan i protokolaran", ona je kazala: "Tako se osećam, nemam šta drugo da kažem. Ne mogu da se pozdravim srdačnije sa čovekom koji je pozvao da se uvedu sankcije Srbiji".
Ona je dodala da Srbija sa Albanijom želi najbolje moguće odnose, kao i sa svima u regionu, ali da potezi Tirane nisu u skladu sa dobrosusedskim odnosima. Kako je navela, Srbija nije uradila apsolutno ništa da bi bilo ko u regionu pozivao na sankcije.
Premijerka je navela da se, pored situacije na KiM i događaja u Banjskoj, razgovaralo i o dijalogu, Briselskom sporazumu i Zajednici srpskih opština.
Brnabić je istakla da je druge lidere podsetila kako je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti na prošlogodišnjem samitu Berlinskog procesa rekao da za njega Briselski sporazum ne postoji, dodavši da tada nije bilo reakcija, iako je, kako kaže, Kurti tada iz centra Berlina rasformirao multietničku policiju na KiM, smenivši direktora policije regiona Sever, iako on nije zadužen za postavljanje ljudi na tu funkciju.
Od maja raseljeno 2.000 srpskih porodica sa KiM
Premijerka Srbije je istakla da za Srbe na KiM danas ne postoje "baš nikakvi bazični uslovi za normalan život", dodavši da je danas zamolila da se o tome ne govori kao političkom pitanju, zato što je to humanitarno pitanje i pitanje poštovanja ljudskih prava.
"To je pitanje svih pitanja, za Srbe i ne-Albance na KiM, tu mislim i na Rome, a to je da neko može da računa da se na njih ne puca, a ako neko puca da će taj završiti u zatvoru; da li mogu da računaju na vladavinu prava, u smislu da ih ne hapse proizvoljno i ne tuku, ne muče u pritvoru; da ti pritvori ne traju skoro dve godine", rekla je Brnabić.
Napomenula je da je od maja 2.000 srpskih porodica napustilo KiM, dodavši da se to dešava na evropskom kontinentu. "Šta treba da uradi Evropa da se to promeni", zapitala se.
Ona je istakla da se, poput samita evropskih lidera u Granadi, videlo da "nije problem u Beogradu" kada je u pitanju nastavak dijaloga Beograda i Prištine.
"Čula sam kako su uglavnom svi pričali da je zaista krajnje vreme za osnivanje Zajednice srpskih opština, da je prošlo više od deset godina, i da je potpis Evropske unije takođe na tom dokumentu", rekla je premijerka Srbije.
Brnabić je rekla da se nije susrela sa Kurtijem, dodavši da su zahtevi za osnivanje ZSO su jasno komunicirani pred Aljbinom Kurtijem, kao i da je Kurti to čuo pojedinačno od svakog predstavnika država EU koji je tu prisutan.
Komentarišući to da je Kurti odbio sve predloge EU u vezi sa eksproprijacijom zemljišta, premijerka Srbije je to nazvala "katastrofom."
"To pokazuje stepen vladavine prava na KiM pod Aljbinom Kurtijem. Vi možete da oduzimate imovinu kako želite, koristite je za nešto za šta nemate prava ni po Briselskom sporazumu, a to je gomilanje naoružanih snaga na severu. To da nemate prava na imovinu, na bezbednost imovine, ali nažalost ni života, pokazuje kako žive Srbi i ne-Albanci na KiM."
Ona je istakla da su svoj romskoj deci na KiM oduzete stipendije samo zato što idu u srpske škole.
Upitana šta očekuje od posete predstavnika EU, SAD, Francuske, Nemačke, Italije Beogradu 21. oktobra, Brnabić je rekla da ne očekuje "lake razgovore".
"Ja očekujem da zaista vide kako Srbi na KiM žive, i kako je to van bilo kakvih standarda koji postoje bilo gde na svetu, a najmanje u okviru evropskog kontinenta, i da pokušaju da nam pomognu i rade sa nama, kako bismo zaista imali ta osnovna ljudska prava, a onda sve ostalo", istakla je Brnabić.
Proširenje 2030. godine prevashodno zavisi od EU
Komentarišući ponovljene navode Šarla Mišela da bi Evropska unija trebalo da bude spremna za proširenje već 2030. godine, Brnabić je rekla da mu je zahvalna što ponavlja taj datum na svakom regionalnom skupu.
Dodala je da ne zna da li će 2030. godina zaista biti taj datum, napomenuvši da to na prvom mestu zavisi od Evropske unije, ali da nema nikakvu dilemu hoće li Srbija biti spremna.
Brnabić je i lično demantovala navode medija da nije želela da se pojavi na zajedničkoj fotografija lidera koji su učestvovali na samitu, ocenivši da to sada više nisu ni dezinformacije, već otvorene laži.
Na pitanje novinara da prokomentariše izjave šefice Evropske komisije Ursule fon der Lajen o tome da će oni koji su spremni da sprovedu reforme dobiti pristup Evropskom investicionom fondu, Brnabić je rekla da je Srbija bila prva na Zapadnom Balkanu koja je predala konkretan portfolio projekata.
Dodala je da Srbija u te reforme veruje i da od njih ne beži, jer, kako je navela, veruje da će one dovesti do jače, administrativno snažnije države.
