Ivan Mrkić u "Relativizaciji": Male države, kao Srbija, moraju da budu svoje i suverene

U 56. epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je razgovarala s diplomatom i bivšim ministrom spoljnih poslova Srbije (2012–2014) Ivanom Mrkićem, o nedavno preminulom Henriju Kisindžeru, ratu u Ukrajini, slabljenju američkog hegemonizma, počasti koju mu je ukazala Vlada Japana nakon ambasadorskog mandata u toj zemlji, ali i o principima spoljne politike kojih naša zemlja treba da se pridržava.

Dok je bio na položaju šefa srpske diplomatije, funkciji koju je obavljao kao nestranačka ličnost, Mrkić se 2012. susreo s Kisindžerom u Njujorku, u njegovoj kancelariji, u centru Menhetna, kako je rekao, "preko veze".

"Povod za naš susret je bilo to što je Kisindžer tada govorio istinu o našoj situaciji u Bosni i Hercegovini. To me je zbunilo, pa sam rešio da ga posetim. Sastanak je trajao oko pola sata i o njemu sigurno postoji beleška u Ministarstvu. Rekao mi je da ne može da pomogne Srbiji, da bi pomogao, ali da nije u stanju zato što su tada demokrate bile na vlasti, a on je bio uticajniji među republikancima", kaže Mrkić.

Ipak dodaje da nije ljubitelj lika i dela Henrija Kisindžera.

"Smatram da je on krivac za mnoge smrti, da je zbog njega ili po njegovim planovima ubijeno mnogo ljudi u Vijetnamu i ne samo u Aziji već i u Latinskoj Americi, verovatno i u Africi. Bio je pravi predstavnik tada najveće sile i čovek racionalnog diplomatskog pristupa", ističe diplomata podsećajući da je Marti Ahtisari pretio Slobodanu Miloševiću brojnim vijetnamskim žrtvama pre NATO bombardovanja.

Komentarišući poslednju posetu Vašingtonu ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog koji nije uspeo da ubedi Kongres da razdvoji pomoć za Kijev od migrantske krize u Meksiku, Smajlovićka i njen sagovornik primetili su da je to dobra ilustracija da male zemlje nikada nisu preče velikim silama od njihovih unutarpolitičkih imperativa.

"Ukrajina je samo jedna sličica svega toga. Inače, Zelenskog nikako ne mogu da progutam ni misaono ni bilo kako. Mogu da razumem animozitet prema Rusiji, ali on se hvališe time što ubija i svoje i tuđe ljude, to je neshvatljivo", nadovezuje se Mrkić.

Nikad ne smemo podleći zapadnim pritiscima

Upitan o odnosu velikih sila prema malim državama i pritisku koji Srbija trpi, kaže je da je danas vrlo evidentan drugačiji pristup Rusije i Kine naspram Sjedinjenih Država i Evropske unije u šta ima dobar uvid budući da radi u Nacionalnom savetu za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom.

"Male države moraju da budu svoje i suverene što više mogu, kao što smo mi, da ne prelaze svoje tzv. crvene linije, što su za nas sankcije Rusiji i nezavisnost tzv. Kosova. Čim imaju toliki interes i toliko nas vabe i pritiskaju, tim pre nikad ne treba da podlegnemo. Ista je stvar i oko Dejtona i Republike Srpske. To je politika koja može da nas izvuče. Ne smemo da budemo žrtve, i treba da izbegnemo sve galimatijase", ističe Mrkić.

Nekadašnji ambasador u Japanu jedan je od retkih stranaca koji nije napustio Tokio nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi 2011.

"U vreme NATO agresije ambasador Japana Ovada Tokuakira nije pobegao iz Beograda, nije znao da li će preživeti a ostao je, i to sam poštovao. Ovada je bio hrabar, gospodin, i to me je opredelilo. Setimo se samo koliko je naših ljudi tada pobeglo u Mađarsku. Neverovatni su ti Japanci, zavoleo sam ih dok sam tamo boravio", kaže gost "Relativizacije".

Za izuzetan doprinos u uspostavljanju i unapređenju bilateralnih i prijateljskih odnosa s Japanom Mrkić je 2018. dobio Orden izlazećeg sunca prvog stepena koji su mu uručili tadašnji car Akihito i premijer Šinzo Abe.

"Velika je stvar što su u Srbiju dolazili i Abe i Si Đinping, uopšte Azijci, jer se menja privredni fokus sveta koji definitivno ide ka azijsko-pacifičkom regionu. Više je nego dobro što žele da nas posećuju i što s nama hoće da sarađuju", dodaje Mrkić.

Uticaj SAD znatno manji nego po početku SVO

S tim u vezi se može posmatrati i glasanje u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na temu primirja u Gazi, kada se pokazalo da su SAD izolovanije no što su bile pre godinu dana kada se osuđivala ruska operacija u Ukrajini.

"Rekao bih da su i reči Džozefa Bajdena o tome da Izrael mora da menja nešto u svojoj politici posledica ovog glasanja u UN", dodaje nekadašnji šef srpske diplomatije.

Nove tvrdnje američkog novinara i pulicerovca Simora Herša o tome da glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni i načelnik ruskog Generalštaba Valerij Gerasimov vode tajne dogovore uopšte ne čude srpskog diplomatu.

"Pričalo se i da je Gerasimov bio učitelj Zalužnom. Ne bi me čudilo da dve sile koje ratuju komuniciraju na dnevnom nivou. Isto važi i za SAD i Rusiju, siguran sam. Nemojmo zaboraviti da je ruski ambasador još u Vašingtonu i obrnuto. Jedino što mi logika nalaže je da Rusi neće dozvoliti da budu strana koja se povlači s teritorija koje su zauzeli, sve dalje su spekulacije", zaključio je sagovornik Ljiljane Smajlović u novoj epizodi "Relativizacije".