Srbija i Balkan
U Srbiji do 2041. pola miliona ljudi manje: Istok zemlje gubi 40 odsto stanovništva u budućnosti?
Pojedini istraživači smatraju da su predviđanja Republičkog zavoda za statistiku o usporavanju pada broja stanovnika neopravdano optimistična
Prema popisu stanovništva iz 2002. godine, veći je udeo starijih od 65 godina u odnosu na mlađe od 15 godina, a 2021. godine cela bebi bum generacija (rođeni u periodu dve decenije posle Drugog svetskog rata) ušla je u kontigent '65 plus', što znači da Srbija nikad više nije imala starog stanovništva.
Projekcije Republičkog zavoda za statistiku za dve decenije unapred, ipak pokazuju da, osim što će nas do 2041. godine biti pola miliona manje, imaćemo mnogo više starijih građana od 80 nego mlađih od četiri godine, dok će i broj žena biti za 200.000 veći od muškaraca.
Demograf Gordana Bjelobrk iz RZZO za RT Balkan ipak tvrdi da je teško dati precizne procene toliko unapred.
"Polazi se od pretpostavki kako će se kretati natalitet, mortalitet i migracije. Što se tiče nataliteta, broj živorođenih se desetak godina unazad održava na sličnom nivou bez drastičnih oscilacija. Što se tiče broja umrlih, očekujemo u podacima za 2023. da ćemo imati manje od 100.000 umrlih, dok smo tokom 2021. i 2022. imali povećanje tog broja zbog kovida. Međutim, mi imamo sve veći udeo starijih od 65 godina, navodi Bjelobrk.
Novine mogu da donesu eventualno migracije, spoljašnje i unutrašnje, kao i odlazak i dolazak stranih državljana koji su duže od godinu dana u zemlji.
"Upravo ti društveno-ekonomski trendovi i demografske pojave mogu da utiču na oscilaciju broja stanovništva", pojašnjava naš sagovornik.
Dodatna migraciona kretanja zavisiće od globalnih dešavanja poput ratova, ekonomskih kriza, poremećaja na tržištu radne snage, recesije i sličnog.
Slikovit primer neravnomerne naseljenosti delova Srbije su pretpostavke prema kojima će Jugoistočna Srbija izgubiti 40 odsto stanovništva, dok će Beograd izgubiti tek 3,8 odsto.
"Već sada imate situaciju da je svaki četvrti stanovnik Istočne Srbije stariji od 65 godina, dok je u ostatku zemlje to svaki peti. Pozitivan migracioni saldo je uvek ka Beogradu, ta kretanja se beleže i u Novom Sadu i Nišu. Problem sa istokom zemlje je što građani ne migriraju samo u unutrašnjosti zemlje, već i u inostranstvo", objašnjava naša sagovornica.
Kada je reč o populacionim merama, podvlači da je sve dobrodošlo.
"Demografija je nacionalni interes i predstavlja održivi razvoj svake zemlje", zaključuje Bjelobrk.
Demograf Vladimir Nikitović iz Instituta društvenih nauka za RT Balkan kaže da projekcije RZS datiraju još od 2014. i da su urađene na osnovu podataka iz Popisa stanovništva 2011. godine.
"One su se od starta pokazale neopravdano optimističnim, pre svega jer su predvidele pozitivan migracioni bilans. Stoga svi ostali komentari nisu osnovani, naročito onaj da će doći do usporavanja pada broja stanovnika. Razlog je što se porede zastarele projekcije sa padom registrovanim između dva poslednja popisa. Prema svim projekcijama, broj stanovnika Srbije će se u budućnosti smanjivati", poručuje Nikitović.
On ukazuje da će depopulacija više pogoditi regione zapadne Srbije i Šumadije, te istočne i jugoistočne Srbije.
"Veliki gradovi će i dalje rasti, a regionalni demografski i društveni razvoj biće sve neujednačeniji. Pored velikih ekonomskih nejednakosti, postoje i razlike u regionalnom indeksu ljudskog razvoja. Dok je Beogradska oblast na nivou Poljske, ostatak Srbije je na nivou regiona. To sve može da bude posledica niskog stepena obrazovanja, dobrih zdravstvenih izgleda ili visokog BDP-a. Takođe, postoje i regionalne razlike u fertilitetu, pa je prilikom kreiranja populacionih politika potrebno odgovarati na konkretne regionalne i lokalne probleme, a ključni preduslov za pozitivne demografske promene bilo bi smanjivanje regionalnih razlika", poručuje demograf u svom Nacionalnom izveštaju o ljudskom razvoju.
