Sastanak predstavnika Srba, Hrvata i Bošnjaka u Mostaru: Može li se do dogovora o sudovima i izborima

Najvažniji rezultat sastanka lidera političkih partija koji čine vlast na nivou Bosne i Hercegovine jeste to što su izabrani predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka, bez predstavnika međunarodne zajednice, seli za isti sto i nastavili dalje razgovore o tri zakona: onom izbornom, zakonu o sudu i o sukobu interesa, ukazuju sagovornici RT Balkana.

Učesnici poslednjeg razgovora u Mostaru, predsednik Republike Srpske i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik, predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragan Čović i lideri građanske koalicije "Trojka" Nermin Nikšić, Elmendin Konaković i Edin Forto, u narednim danima mogli bi postići neki kompromis o spornim pitanjima, a ona se pre svega tiču izbornog i zakona o sudu, dok su što se tiče Zakona o sukobu interesa najbliži rešenju.  

Dodik: Razgovorima u Mostaru mogu biti nezadovoljni samo turista Šmit i svetski putnici

Od puta u EU i ispunjavanja 14 uslova, a donošenje ovih zakona je među njima, važnije je da su politički izabranici konstitutivnih naroda u BiH razgovarali, dogovarali i da je vrlo blizu neki sporazum kao trajno rešenje, kaže prof. dr Predrag Ćeranić, dekan Fakulteta bezbednosnih nauka u Banjaluci.

U izjavi za RT Balkan on ističe da bez obzira na uticaj stranog faktora i tzv. međunarodnu zajednicu koja je u BiH oličena kroz OHR i britansku i američku ambasadu, nema rešenja i mira u BiH dok se ne postigne dogovor kojim bi sve tri pregovaračke strane koliko-toliko bile zadovoljne.

"U novembru će biti punih 29 godina otkako je potpisan Dejtonski sporazum, a nismo puno uradili na međunacionalnom približavanju i dogovoru. Uzrok je uvek strani faktor, tzv. međunarodna zajednica koja u slučaju dogovora političkih predstavnika naroda BiH gubi na značaju", kaže Ćeranić.

Naš sagovornik dodaje da se međunarodna zajednica nije oglasila povodom sastanka u Mostaru, i ističe da se nada da se neće puno uplitati i da će prepustiti akterima javnih politika koji imaju legitimitet da dogovore rešenja.

"Kada su u pitanju predstavnici RS, a najvažnija politička figura je svakako predsednik Dodik, on ne obavlja konsultacije već sam donosi odluke u dogovoru sa svojim saradnicima. Kada su u pitanju predstavnici Sarajeva, oni naknadno uvek imaju pozive, konsultacije u američkoj ambasadi, OHR-u i zbog toga se dešava da ono što je dogovoreno i na šta su pristali, kasnije koriguju. Tu je uvek prisutna doza neizvesnosti", napominje Ćeranić.

Politički analitičar Anđelko Kozomara kaže za RT Balkan da nije optimista da će dogovor o zakonima o izborima i sudu biti postignut.

"Što se tiče Zakon o sudovima, RS insistira da se u tom zakonu stavi odredba da strane sudije odlaze iz Ustavnog suda, a Bošnjaci ni pod kakvim uslovima to neće da prihvate. Rekli su otvoreno: dan pred ulazak BiH u EU tada ćemo glasati da idu strane sudije. To je neverovatna ucena", ističe Kozomara.

Dodaje da nije postignut dogovor ni oko sedišta Apelacionog suda jer Bošnjaci ne prihvataju da ono bude u Banjaluci, a RS na tome insistira.

"Treća stvar koja nije usaglašena tiče se izbornog zakona. To je predlog Hrvata, HDZ-a, kako da se bira hrvatski član Predsedništva BiH. Bošnjaci neće da se odreknu komotne pozicije da imaju i Hrvata i Bošnjaka u Predsedništvu koje oni biraju i koji će uvek da donosi odluke u njihovom interesu", kaže Kozomara.

Predlog HDZ-a je da onaj ko pobedi u tri od pet hrvatskih kantona bude hrvatski član Predsedništva.

"To isključuje potpuno građane jednog entiteta, u ovom slučaju Bošnjake, da glasaju za hrvatskog člana Predsedništva. To jeste diskriminatorski predlog ali Hrvati nisu mogli da smisle ništa bolje kako bi imali svog autentičnog predstavnika u Predsedništvu. Uostalom, zbog postojećeg načina biranja svojevremeno Dodik i sada Željka Cvijanović, kao srpski članovi Predsedništva, potezali su tako često za vitalnim nacionalnim interesima, odnosno da se o tom preglasavanju izjašnjavaju poslanici Narodne skupštine RS", navodi Kozomara.

Razlog za pesimizam u pitanju postizanja dogovora vidi i u tome što, kako kaže, nijednoj od tri strane, sem možda Hrvata koji imaju vezu sa državom Hrvatskom, ne odgovara ulazak u EU.

"Pogotovu ne Bošnjacima koji glume opredeljenost za evroatlantske integracije, a u stvari boga mole da EU digne ruke od nas. Ne odgovara im jer ulaskom u EU, otvaranjem pregovora pre svega, morate promeniti zakonsku regulativu u mnogim oblastima u kojima oni sada neprikosnoveno vladaju, nedemokratski, diktatorski i uz pomoć Islamske zajednice donose najvažnije odluke za ovu zemlju“, kaže Kozomara.

A upravo je nakon sastanka u Mostaru Dodik u objavi na društvenoj mreži Iks naveo da "BiH može funkcionisati samo kao mala EU ili ne može nikako".

"EU funkcioniše na osnovu konsenzusa svih članova, dogovora, sve članice EU moraju pristati na nešto da bi se doneo određeni zaključak. To je recept za BiH, konsenzus, da predstavnici sva tri naroda budu saglasni sa svim onim što žele zajedno da donesu. Nametanja, shvatanje da je BiH država jednih, a da su ovi drugi neko ko je privremeno ili neko ko je agresor neće doneti BiH nikakav napredak", ističe Predrag Ćeranić.