Srbija i Balkan
Datum beogradskih izbora: Kome šta (ne) odgovara?
Sve političke opcije u niskom startu su dočekale novu izbornu kampanju u glavnom gradu i dok su neki već počeli da trče, a drugi se zagrevaju, niko ne zna da li će ona biti na 100, 200 ili 400 metara, odnosno kada će izbori biti održani
Rok od 30 dana za raspisivanje beogradskih izbora počeo je da teče od 3. marta, a odluka o datumu kog će stanovnici Beograda opet na glasanje stvar je taktike koja je u rukama vlasti.
Formalno, izbore raspisuje predsednik Skupštine Srbije koji još nije izglasan, pa je potrebno da ta prepreka u trkačkoj stazi bude što pre preskočena. Zato je prvi potez koji se očekuje narednih dana da bude sazvana nova sednica Skupštine na kojoj bi bilo izabrano rukovodstvo.
Prema zakonu, izbori moraju da budu raspisani do 2. aprila, od kada teče rok za njihovo održavanje. Najranije mogu da budu održani 45 dana od raspisivanja, a najkasnije 60 dana.
Najraniji datum izbora bio je 21. april, ali za njega je već kasno jer skupštinski organi još nisu izglasani. Najkasniji datum za održavanje izbora je 3. jun.
Taktički, što raniji izbori odgovaraju Srpskoj naprednoj stranci, jer je jasno da već imaju svog kandidata za gradonačelnika – Aleksandra Šapića. Grupacija oko SNS-a najavila je da će formirati širu koaliciju kako bi na glasanje izašla u velikom frontu i to u formi dugo najavljivanog Pokreta za narod i državu.
Sa druge strane, opoziciji odgovara da izbori budu održani što kasnije da bi imala više vremena za kampanju, odluči koju predizbornu taktiku da primeni, pogotovo što prozapadna opozicija nema jasnog kandidata za gradonačelnika.
Datum koji je SNS za sada kandidovao kao onaj koji im odgovara je 28. april, protiv čega je opozicija jer je to nedelja uoči uskršnjih i prvomajskih praznika, tada počinje školski raspust, a da stvar bude gora, kako tvrde u Stranci slobode i pravde, tog dana se održava i Beogradski maraton.
Predstavnik liste "Mi – Glas iz naroda prof. dr Branimir Nestorović" Borislav Antonijević kaže da im nikako ne odgovara 28. april, jer će grad tada biti prazan.
"Održavanje izbora 28. aprila bi bio potpuni bezobrazluk. Bilo bi realno da izbori budu 12. maja", kaže Antonijević za RT Balkan.
Napominje da bi bilo nerealno očekivati od "ovakve vlasti", da izmeni birački spisak, ali dodaje da poziva sve građane da glasaju, jer ako izlaznost bude veća od 60 odsto, sve manipulacije neće moći da utiču na izborni rezultat.
Antonijević kaže da grupacija kojoj pripada ima niz primedbi na izborni sistem, ali će se za izmene zalagati kada dođe vreme za to, te da sada svakako neće minirati izborni proces.
"Svi su nas proglašavali da smo neozbiljni jer nećemo da uđemo u koaliciju ni sa kim, a većina nije napravljena zahvaljujući SNS-u i SPS-u. Oni su pokazali političku neozbiljnost jer se nisu pojavili ni na jednoj od tri zakazane sednica Skupštine grada", poručuje Antonijević.
Naš sagovornik postavlja pitanje kome odgovara to što nije bila konstituisana Skupština grada i napominje da je posledica toga to da je postojeći privremeni organ nastavio da upravlja gradom, jer da je došlo do konstituisanja, upravu nad gradom bi imali svi proporcionalno osvojenim glasovima na izborima.
"Sve je dogovoreno. Lista 'Srbija protiv nasilja' je na prvu sednicu donela transparente da ne želi da bude konstituisana skupština. To je politički mulj u kojem mi nismo želeli da učestvujemo", kaže Antonijević.
Poručuje da će lista "Mi – Glas iz naroda prof. dr Branimir Nestorović" na sledeće izbore izaći samostalno uz poruku da se ne plaše da izađu na izbore sami i pokažu da li nešto vrede ili da pokažu ko ne vredi ništa.
Sa druge strane, predstavnik Pokreta Mi – Glas iz naroda Jovan Janjić kaže da toj grupaciji odgovara održavanje izbora što kasnije da bi se pokret stabilizovao od neprilika koje je imao usled odlaska pojedinih članova.
"Mi ne postavljamo uslov kada bi trebalo da budu održani izbori, ali smatramo da je bolje što kasnije, odnosno neki od datuma u maju. Ako budemo išli na izbore, a najverovatnije da hoćemo, ići ćemo samostalno, kao što smo išli i na prethodnim izborima", kaže Janjić.
Napominje da je bitno da pokret povrati poverenje u javnosti pošto su bili izloženi mnogim napadima, ne samo sa ciljem da se pokret razbije, već i mnogim lažima da bi se unela smutnja među njihove birače.
"Potrebno nam je da se birači što pre uvere da smo mi ostali na izvornim pozicijama i da nećemo izneveriti njihova očekivanja", poručuje Janjić.
Dodaje da je potrebno otkloniti svaku moguću osnovu za kasnije prigovore na izbore.
Prozapadna opozicija spremna na bojkot ako ne budu ispunjene preporuke ODIHIR-a
Iz prozapadne opozicije poručuju da bi što ranije odražavanje izbora bila prevara građana i međunarodne zajednice. Njihov uslov za izlazak na izbore je da budu ispunjene preporuke ODIHR-a, dok priželjkuju i sprovođenje međunarodne istrage izbora od 17. decembra što traži Evropski parlament u svojoj rezoluciji.
"Što se nas tiče, nije problem datum, nego da li do tada mogu da se ispune izborni uslovi. Koji god da predlažu, pitanje je da li možete da obezbedite izborne uslove ili ne. Ako ne, nemojte da pričate o datumima, promenite izborne uslove, pa ćemo da pričamo o izborima", rekao je Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta.
Kako su još ranije rekli iz Novog DSS za RT Balkan, ako vlast ne izvrši reviziju biračkog spiska i ne utiče na REM da iskontroliše prisustvo predstavnika političkih opcija u medijima, ne bi trebalo izaći na izbore.
"Bez ta dva minimalna uslova iluzorno je izlaziti na izbore, jer onda dajemo legitimitet pljački koja se već dogodila", rekao je član Predsedništva Novog DSS-a Miloš Stanković.
Na ovom političkom polu sada vladaju nesuglasice da li bi na novo glasanje trebalo izaći u jednoj koloni, nasuprot Pokretu za narod i državu koji sprema vlast. Ovaj stav zastupa Dragan Đilas, dok Lazović smatra da bi na izbore bilo bolje ići u dve kolone.
Zbog toga nije jasno ni ko bi u ovoj grupaciji mogao da bude kandidat za gradonačelnika, a pojedini mediji izneli su mogućnost da to bude proslavljeni košarkaš Dejan Bodiroga koji se već politički angažovao u ProGlasu.
Glavni urednik izdavačke kuće "Arhipelag" i potpisnik ProGlasa Gojko Božović izjavio je da je neophodno učiniti najviše što se može da se promene izborni uslovi, a ako se to ne dogodi ne treba izlaziti na predstojeće izbore, jer bi to bila jedna vrsta koraka unazad.
