Srbija i Balkan
RT Balkan razotkriva Šmitovu podvalu: Šta se krije iza nametanja izmena Izbornog zakona BiH?
Savetnik predsednika Republike Srpske navodi se se ovim hermetički zatvara jedan krug u kojem visoki predstavnik želi da ozakoni svoje bezakonje i da učini legalnim sve ono što pokušava da ostvari putem sile
Skrivena namera Kristijana Šmita, kojeg u Srpskoj ne priznaju, jer ne postoji odluka o njegovom imenovanju u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, pri nametanju izmena Izbornog zakona BiH je pokušaj da se predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku onemogući političko delovanje i time finalizuje plan koji je započeo suđenjem Dodiku pred Sudom BiH, ocenjuju sagovornici RT Balkan.
Kristijan Šmit je, naime, u skladu sa takozvanim "bonskim ovlašćenjima" na koja se poziva, nametnuo izmene Izbornog zakona Bosne i Hercegovine. Izborni zakon svakako su planirali da izmene i predstavnici političkih stranaka na nivou BiH, o čemu su se i dogovorili u Laktašima, nakon čega je reagovao američki ambasador Majkl Marfi, u želji da pokuša da spreči dogovor predstavnika konstitutivnih naroda u BiH.
Kako za RT Balkan kaže gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, kraja međunarodnom intervencionizmu u BiH nema, niti se nazire.
"Štaviše, on se neprestano pojačava i sa tim pojačavanjem komplikuje odnose u Bosni i Hercegovini i dovodi ih do neodržive faze. Upravo to se dešava sa izmenama Izbornog zakona koje je sproveo takozvani visoki predstavnik, strani turista Kristijan Šmit", ukazuje Ćosić, dodajući:
"Sve i da nisu problematične po sve građane, a itekako su problematične, izmene zakona se donose samo i onda kada Parlamentarna skupština odluči da ih donese i samo ona može da ih izglasa, a ne kada neki stranac koji se lažno predstavlja odluči da ih nametne."
Savetnik predsednika Republike Srpske Marko Romić, pravnik koji je radio na Nacrtu izbornog zakona Republike Srpske, koji je odgovor na Šmitov nametnuti zakon, ukazuje šta je ključni problem u svemu ovome.
"Prvo i osnovo, Kristijan Šmit nije visoki predstavnik, on ne može ništa da nameće. Druga stvar, on ni kada bi imao mandat Saveta bezbednosti kao deo OHR-a ne bi imao ovlašćenje ni samog donošenja, a kamo li nametanja zakona u BiH. Nijednim propisom institucija visokog predstavnika, pre svega aneks 10 Dejtonskog sporazuma. Praksa je, nažalost, pokazala da su visoki predstavnici uzurpirali ovlašćenja i pozivaju se na diplomatske deklaracije koje nemaju pravnu težinu", ukazuje Romić.
On ističe da je prekršen i aneks 4 Dejtonskog sporazuma, iz kojeg proističe Ustav BiH, po kojem zakon može da donese samo Parlamentarna skupština BiH.
Problem je, navode naši sagovornici, što deo javnosti iz Federacije ne shvata kakvu klopku Šmit pravi uz podršku dela međunarodne zajednice. Oni misle da im čine dobro i pomažu da dobiju unitarnu BiH, a cilj je da BiH ostane "pod šapom" zapadnih zemalja.
"Izmene koje se se donose pod plaštom zaštite integriteta i transparentnosti izbornog procesa ne predstavljaju ni u kom segmentu to za šta se izdaju u retorici, već Šmitov pledoaje i uvertiru u uklanjanje Milorada Dodika iz političkog života", upozorava pravnik Marko Romić.
Ćosić je istog mišljenja i naglašava da je jasna namera iza navodnog demokratski uređenog i transparentnog Izbornog zakona.
"Sada je cilj onemogućiti predsedniku Srpske da se bavi politikom, ukloniti ga iz političkog života, jer on je Zapadu najveća prepreka kada je u pitanju otimanje imovine Republike Srpske i na kraju njeno potpuno obezvlašćivanje, a na kraju i ukidanje", upozorava gradonačelnik Istočnog Sarajeva.
Romić navodi da je u pitanju sistemsko nasilje prema izabranim predstavnicima koje sada pokušavaju da ozakone i razjašnjava čitav tok Šmitove podvale koji je kulminirao izmenama zakona.
"Jedna od opasnosti krije se u jedom od članova u kojem se normira da se određenim javnim dužnosnicima u Republici Srpskoj može zabraniti političko delovanje kao pravna posledica osude, a mi znamo da se u Sudu BiH trenutno vodi postupak protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika za krivično delo koje je nametnuo Krivičnom zakonu neizabrani visoki predstavnik Kristijan Šmit", ukazuje Romić.
Savetnik predsednika Republike Srpske navodi da se ovim hermetički zatvara jedan krug u kojem visoki predstavnik želi da ozakoni svoje bezakonje i da učini legalnim sve ono što pokušava da ostvari putem sile.
Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić nadovezuje se zanimljivošću koju je u komunikaciji saznao u komunikaciji sa međunarodnim partnerima.
"Bosna i Hercegovina po ovome postaje jedinstven primer u svetu gde neko u stilu neokolonijalnih vladara može da donosi zakone. Pre nekoliko dana pričao sam sa ljudima koji su funkcioneri u Centralnoafričkoj Republici. Oni kažu da u Centralnoafričkoj Republici, kada predstavnici međunarodne zajednice odluče da se mešaju u unutrašnje stvari te zemlje dobiju priliku da u roku od 24 sata napuste zemlju. Tako se radi u Centralnoafričkoj Republici, a u Bosni i Hercegovini takav neko dobija priliku da uživa status diplomate sa svim pogodnostima koje to nosi", navodi Ćosić.
Ovim nametnutim izmenama se, takođe, ponovo onemogućava i pravo hrvatskog konstitutivnog naroda da sami biraju svog člana Predsedništva BiH, budući da nije tajna da se hrvatski član Predsedništva BiH već godinama bira glasovima Bošnjaka, na šta su se žalili i hrvatski političari u BiH, ali i oni u matici Republici Hrvatskoj.
"Nikako jedan deo bošnjačkog naroda ne može da shvati da konstitutivnost naroda i konsocijativna demokratija jednak glas svih etničkih bez obzira na broj pripadnika pojedine etničke skupine. Federalizam se ne zasniva na kvantitetu odnosno broju pripadnika određene nacionalne grupe, već se zasniva na samom postojanju te etničke grupacije koja mora da ima svoje zagarantovano mesto u sistemu vlasti", objašnjava savetnik predsednika Republike Srpske, dodajući:
"Hrvatima sleduje mesto člana Predsedništva, određeni broj članova federalnog Doma naroda BiH parlamenta, onda se taj način mora vršiti u skladu sa interesima i željama hrvatskog naroda. Ne može drugi narod da popunjava i bira za ona mesta koja pripadaju hrvatskom narodu."
Ovde je na snazi, naglašava Romić, ne samo urušavanje Dejtona i Ustava BiH, već federalizma kao koncepta uređenja.
"Određeni deo zapadnih sila žele da naprave unitarnu državu u kojoj ne vladaju principi jednakosti, ravnopravnosti, već hegemonije jedne skupine nad ostalima", ističe Romić uz upozorenje da će, ako se ne shvate ozbiljno poruke iz Srpske, Republika Srpska morati da usvoji svoj Izborni Zakon i izbore sprovede po njemu.
Ćosić dodaje da konstitutivni narodi moraju da shvate da bez Republike Srpske nema BiH, kao što nema BiH ni bez Federacije, tako da je dogovor naroda jedino moguće rešenje, bez uplitanja stranog faktora koji je ovim i neskriveno dokazao da Bosni i Hercegovini ne želi ništa dobro.
