Srpkinje najhrabrije u regionu: Prednjačimo po broju žena profesionalnih vojnika

Na teritoriji bivše Jugoslavije i Albanije, najviše žena među profesionalnim vojnicima ima Vojska Srbije (VS), dok drugo i treće mesto pripada Crnoj Gori i Hrvatskoj, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.

U izveštaju "Žene u sistemu bezbednosti 2024", koji je izradio "Balkan difens monitor", u vojnim redovima Srbije lepši pol čini ukupno 18 odsto aktivnog sastava. 

Sledeća, Crna Gora, ima 16 odsto žena profesionalnih vojnika, a trećeplasirana Hrvatska 14 odsto žena u vojsci, iako jedina od svih zemalja nije navela da li se to odnosi na broj žena profesionalnih vojnika ili broj žena u oružanim snagama uopšte, bez obzira na čin ili status.

U oružanim snagama Bosne i Hercegovine (BiH) žene čine 12 odsto profesionalnih vojnika dok je u Albaniji taj udeo 11 odsto.

Najmanje profesionalnih vojnika žena ima Armija Severne Makedonije - blizu šest odsto.

U redovima Vojske Srbije (VS) među oficirima ima 12 odsto žena dok je njihov broj u podoficirskom koru svega četiri odsto.

S druge strane, najveći broj podoficira, ali i oficira žena, u čitavom regionu ima Albanija.

One čine 21 odsto oficirskog i 13,5 odsto podoficirskog kora, a Albanija je jedina u regionu postigla NATO standard od 15 odsto žena u ukupnom broju oružanih snaga.

Najviši čin od svih žena u toj vojsci od 2018. godine nosi Manušake Šehu, koja je kao general-major ujedno i prva žena zamenica načelnika Generalštaba vojske Albanije.

Oružane snage BiH imaju osam odsto žena oficira i šest odsto podoficira, a prošle godine Draženka Panić postala je prva žena pilot pošto je školovanje u Grčkoj završila kao najbolja u klasi stranaca i koja će leteti na helikopteru Gazela.

Hrvatska je obezbedila sumirane podatke po kojima 14 odsto oružanih snaga čine žene, ne navodeći koliko ih je u kojem segmentu.

Ipak, poznato je da su u poslednjoj generaciji diplomaca Vojne akademije od 71 kadeta, 22 su bile žene. Od ukupnog broja od 417 studenata Vojne akademije u Hrvatskoj u ovom momentu 93 su žene.

Crna Gora ima visok broj žena oficira - 17 odsto a s druge strane, svega šest odsto podoficira su žene u toj zemlji.

Do sada u Crnoj Gori nijedna žena nije stekla viši čin od majora, što ne treba da čudi jer se radi o vojsci sa najmanje formacijskih mesta u regionu.

Vrlo visok broj žena u oficirskom koru ima i Armija Severne Makedonije - 20 odsto. Među podoficirima žena ima 13 odsto, a od ukupno 35 kadeta primljenih na Vojnu akademiju njih 14 su devojke.

Problem u oružanim snagama Severne Makedonije predstavlja neadekvatna etnička a ne polna zastupljenost, pa pojedini kritičari navode da broj Albanki unutar armije ne odražava u potpunosti strukturu tog društva jer od inače malog broja profesionalnih vojnika, svega 1,6 odsto čine pripadnice albanske nacionalne zajednice.

Određeni etnički, odnosno religijski problemi postoje i u Oružanim snagama BiH gde je do nedavno za oko 270 Bošnjakinja bilo zabranjeno da nose hidžab kada su u uniformi.

Nakon što je profesionalni vojnik Emela Mujanović tužila Oružane snage BiH zbog diskriminacije, ministar odbrane Zukan Helez je predložio da se ženama vernicima u vojsci omogući da nose marame koje će biti "istog materijala i boje kao uniforma".