Šta je sve noćas izglasao parlament Republike Srpske i zašto je to značajno za srpski narod

Potpredsednica Skupštine Republike Srpske Anja Ljubojević za RT Balkan kaže da je ta institucija pokazala da ima apsolutni demokratski i parlamentarni kapacitet nakon što je na posebnoj sednici parlamenta Srpske noćas, nešto posle dva sata iza ponoći, sa 51 glasom za, 11  protiv i četiri uzdržana, usvojen Izborni zakon Republike Srpske i poslat je u dalju parlamentarnu proceduru.

Zakonom se predviđa da će izbore za organe vlasti u Republici Srpskoj sprovoditi Republička izborna komisija, gradske, odnosno opštinske izborne komisije i birački odbori koje će imenovati nadležni organi Srpske.

"U fizici zakoni su mnogo jednostavniji, pa imate zakon akcije i reakcije. Izborni zakon Republike Srpske je reakcija na akciju persone, koja se u ovoj zajednici zvanoj BiH lažno predstavlja, koja nema ni legalitet i legitimitet da donosi i nameće zakone", kaže ona.

Za razliku od Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH, Ljubojevićeva naglašava legalitet i legitimitet parlamenta Srpske kao zakonodavca.

"Ponavljam sve, i da je legalno izabran, nije normalno da jedna osoba može donositi zakone. Nažalost, nekima u BiH je normalno da mi budemo strani protektorat. Dozvoljavamo Nemačkoj da na nama ispoljava svoju frustraciju, pa nas jedan njihov turista sve maltretira", objašnjava potpredsednica Skupštine Republike Srpske.

Ljubojević naglašava da se to naravno radi uz asistenciju ambasada Velike Britanije i Amerike.

"Ta zločinačka ekipa je uništila dogovor, ponavljam te reči, legitimno i legalno izabranih predstavnika tri konstitutivna naroda, nepotrebno izazivajući krizu u BiH i zaustavljajući evropski put", istakla je ona za RT Balkan.

Dodaje da Republika Srpska ima ustavni osnov da sama sprovodi izbore, ali i prostu logiku.

"BiH nema zajedničku izbornu jedinicu. Srpska može sama da sprovede sve izbore za svaki nivo vlasti i to će učiniti u narednom periodu. Zakon je otišao u dalju parlamentarnu proceduru. BiH ima još nekoliko dana da prevaziđe ovu krizu i pokaže da ne želi strane upravitelje. Trenutno je odgovornost za sudbinu ove nesrećne zemlje u rukama bošnjačkih predstavnika za koje se nadam da će imati dovoljno mudrosti. Kakva-takva, ovo je zemlja Srba, Hrvata i Bošnjaka, a ne Britanaca, Amerikanaca i Nemaca", naglašava Ljubojevićeva.

Značaj usvajanja Izbornog zakona RS, kao najvažnijeg od izglasanih odluka za Srpsku i srpski narod, za RT Balkan je komentarisao i politikolog i analitičar Anđelko Kozomara.

"Taj zakon poništava nametnute izmene i dopune Izbornog zakona BiH koje je nemački turista Kristijan Šmit obelodanio na sajtu OHR, predstavljajući ga kao da je Službeni glasnik. Tim izbornim zakonom je propisano da će Srpska sprovoditi na svojoj teritoriji izbore za parlament RS i za sve lokalne nivoe", objašnjava analitičar.

On podseća da je Republika Srpska imala taj izborni zakon koji je visoki predstavnik 2002. stavio van snage, a nametnuo onaj iz BiH.

Na istoj sednici sinoć je usvojen je i Zakon o imunitetu Republike Srpske, koji prema mišljenju Anđelka Kozomare, štiti funkcionere od odgovornosti, ali ne u potpunosti jer pred Dejtonskim sudom i tužilaštvom BiH na osnovu zakona BiH mogu da budu procesuirani.

Usvojen je i Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi Republike Srpske, koji će olakšati proces referenduma. Naime, umesto da rezultati budu usvojeni, kao i do sada, ukoliko većina upisanih punoletnih građana glasa "za", ova izmena omogućava da rezultati budu priznati ukoliko se većina izašlih birača odluči tako. 

Zakon o dopunama Zakona o radu - po hitnom postupku, takođe je izglasan, uz prihvaćen amandman Vlade Republike Srpske i omogućiće svim građanima koji su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država da primaju platu na ruke, budući da im je sada to pravo uskraćeno.

Prethodno je Narodna skupština usvojila izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu od 1992. do 1995. godine i zaključke.

U njemu je istaknuto da se u Srebrenici nije dogodio ni pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.

Izveštaj o događajima u Srebrenici

Anđelko Kozomara za RT Balkan kaže da usvojeni izveštaj obuhvata 1.000 strana i da su na njemu radili najveći međunarodni eksperti.

"Detaljno opisuje sve događaje u Srebrenici od '92 do '95 godine. Međunarodna komisija je bila sastavljena od devet eksperata iz devet zemalja, na čijem čelu je bio jedan od najpriznatijih i najcenjenijih - izraelski istoričar Gideon Grajf koji je utvrdio da je ubijeno 3.714 Bošnjaka, a ne 8.372 koliko piše na ulazu u Memorijalni centar Potočari, a važno u tom izveštaju je da nijedan civil koji je živeo u Srebrenici nije ubijen", objasnio je Kozomara.

On je naglasio da je sinoć u skupštini Srpske došlo do presedana - prvi put su svi bili saglasni.

"I poslanici vlasti i opozicije su podržali izveštaj kao važan dokument o objavljivanju istine o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine", dodao je analitičar.

U izveštaju se navodi da je oko 2.500 Srba ubijeno u neposrednoj blizini Srebrenice, u Kravicama i ostalim selima.

"Naglašeno je da mnogi ljudi koji su živi imaju spomenik u Srebrenici, sam direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić je priznao da je njegov otac poginuo 1992. godine negde kod Zenice, a da ga je on iskopao i doneo tu jer će zvučati gordije i patriotskije ako mu je tata sahranjen u Potočarima. Tu ima mnogo manipulacija sa Srebrenicom, nema dileme da su Bošnjaci vešto iskoristili događaje da naprave mit koji to ne zaslužuje, ali je kao i mnogi teški događaji napravljen tako da se o njemu priča celi svet i sprema se rezolucija u GS UN", dodaje.

U Banjaluci je paralelno održan i veliki narodni skup "Srpska te zove", kojem je prema podacima MUP-a prisustvovalo oko 50.000 građana.