Svet
Japan se ponovo militarizuje, i to uz podršku SAD
Zemlja je usvojila novu strategiju nacionalne bezbednosti koja će, kako saveznici s druge strane Pacifika poručuju, "ojačati i modernizovati američko-japansku alijansu".
Japan se ponovo militarizuje, a nova strategija nacionalne bezbednosti zemlje koju je podržala i Amerika, udvostručiće iznos koji je namenjen za vojsku i omogućiti nabavku projektila velikog dometa.
Budžet, u narednih pet godina uvećan za gotovo 315 milijardi dolara, trošiće se i na izgradnju vojnih aerodroma, kao i na poboljšanje transporta i skladištenja municije i goriva. Uključene su i subvencije za izgradnju nacionalne odbrambene industrije kako bi se japanska vosjka manje oslanjala na američko oružje.
"To je najnoviji korak na višegodišnjem putu Japana ka izgradnji snažnije vojske i smanjenju svoje zavisnosti od američkih snaga. Posle decenija otpora toj ideji, nedavne ankete pokazuju da više od polovine zemlje sada podržava vojno jačanje, usred sve veće agresije Kine prema Tajvanu i ruskog rata protiv Ukrajine", poručio je japanski premijer Fumio Kišida, a preneo "Njujork tajms".
"Aplauz" je odmah stigao s druge strane Pacifika, a američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan ocenio je da će potez "ojačati i modernizovati američko-japansku alijansu".
"Nova strategija jača duboku posvećenost premijera Kišide međunarodnom miru i nuklearnom neširenju i postavlja scenu za liderstvo Japana naredne godine dok ta zemlja zauzima mesto u Savetu bezbednosti UN, i postaje domaćin G7. Zahvalni smo na rukovodstvu premijera Kišide i Japana širom sveta, uključujući njihovu podršku Ukrajini dok Rusija vodi svoj brutalni rat. Čestitamo na njihovoj istorijskoj novoj strategiji nacionalne bezbednosti koja će nama i našim partnerima pomoći da postignemo trajni mir, stabilnost i prosperitet", ističe se u Salivanovom saopštenju na sajtu Bele kuće.
Japan je, inače, počeo da utvrđuje ostrva u svom jugozapadnom arhipelagu, u pripremi za mogući sukob oko Tajvana, a plan je da njihove instalacije otežaju pristup zapadnom Pacifiku za kineske brodove.
Zemlja planira da investira i u osposobljavanje sistema za protivudare, koji su promovisani kao sredstvo za odvraćanje eventualnih raketnih napada Kine ili Severne Koreje. Nadaju se da će, pre nego što na kraju pređu na sopstvene sisteme naoružanja, nabaviti oko 1.000 projektila, počevši od "tomahavka" proizvedenih u SAD.
Osim toga zemlja će u saradnji sa Italijom i Britanijom proizvoditi borbeni avion nove generacije koji bi dopunili njihovu flotu američkih F-35 do 2030. godine.
Kako ocenjuje "Njujork tajms", novi plan vlade odražava i geopolitičke promene u regionu nastale otkako je prethodna verzija strategije objavljena pre gotovo jedne decenije.
Od prethodnog dokumenta iz 2013. godine, naime, samo se nije promenila pozicija Severne Koreje - Japanci njen nuklearni program i dalje smatraju bezbednosnom pretnjom. Kina i Rusija koje su, međutim, tada opisane kao strateški partneri, sada su neprijatelji, a uspon Pekinga u Japanu smatra se "najvećim strateškim izazovom" međunarodnom poretku, dok se politika Rusije ocenjuje kao ratoborna.
Kako piše "Njujork tajms" odluka premijera Kišide ima zdušnu podršku, pa Japanci nisu ni razmatrali treba li novac potrošiti, nego samo - kako ga obezbediti.
"Ljudi podržavaju jačanje snaga samoodbrane. Oni podržavaju povećanje potrošnje na odbranu, ali ne vole više poreza", rekao je profesor međunarodne politike i bezbednosti Hideki Uemura.
