Svet
Princ Hari priznao: Ubio sam 25 talibana kao šahovske figure skinute sa table
Kako opisuje u autobiografiji, gledao je snimak svakog ubistva kada se vratio u bazu, jer je kamera na nosu njegovog helikoptera svaku misiju snimala u potpunosti
Funkcija medijatora u "jetrvanjima" princeza Kejt Midlton i Megan Markl, nastupi u tok-šouima u kojima kudi svoju (bivšu) porodicu i slikanje u uniformi sa nacističkim simbolom - ipak nisu jedine bitne stavke u biografiji britanskog odbeglog princa Harija.
On je, naime, u svojim dugoočekivanim memoarima "Rezervni princ", u kojima iznosi još prljavog veša kraljevske familije, otkrio i da je tokom svog službovanja u Avganistanu, kao pilot helikoptera "apači", ubio 25 ljudi.
Vojvoda od Saseksa, kako prenosi "Telegraf", naveo je da je leteo u šest misija koje su rezultirale "oduzimanjem ljudskih života", što, kako kaže, nije nešto ni čime se ponosi niti čega se stidi.
U žaru borbe on o tih 25 osoba, ističe, nije razmišljao kao o "ljudima", već kao o "šahovskim figurama" koje su "skinute sa table".
Pišući o svom vremenu u Avganistanu, princ opisuje kako je gledao video-snimak svakog ubistva kada se vratio u bazu, jer je video kamera na nosu njegovog helikoptera svaku misiju snimala u potpunosti.
Pobunjenike je, kaže, video, kao zločince koji su eliminisani pre nego što su uspeli da ubiju dobre.
"Svrha mi je bila od prvog dana, da nikada ne legnem u krevet sa sumnjom da li sam uradio pravu stvar...da li sam pucao na talibane i samo na talibane, bez civila u blizini. Želeo sam da se vratim u Veliku Britaniju svim svojim ekstremitetima, ali više od toga želeo sam da se vratim kući netaknute savesti", navodi Hari.
To što ne oseća krivicu zbog oduzimanja života, jeste zato što, kako ističe, nikada nije zaboravio da je bio u TV sali u Itonu, gledajući vesti o napadima 11. septembra na Njujork, a kasnije je u poseti Americi sreo porodice žrtava napada.
On odgovorne za napade i njihove simpatizere opisuje kao "neprijatelje čovečanstva" i kaže da je borba protiv njih predstavljala čin osvete za jedan od najgorih zločina u istoriji čovečanstva.
Princ Hari je inače, sa armijskim vazduhoplovnim korpusom, bio raspoređen u kampu Bastion u južnom Avanistanu gde je došao 2012.godine i ostao 20 nedelja.
Ovo je, inače, bio prvi put da je tridesetosmogodišnji princ govorio o broju talibanskih boraca koje je ubio tokom služenja vojnog roka, što će, kako "Telegraf" očekuje, verovatno povećati zabrinutost za njegovu ličnu bezbednost.
Jer, Hari je inače dugo bio meta terorista, ne samo zbog svog kraljevskog statusa, već su se islamističke grupe za njega zainteresovale i zbog dva angažovanja u Avganistanu.
Problem bi moglo da mu napravi to što je, od kako je napustio kraljevske obaveze, više ne uživa ni privilegije koje je pozicija britanskog princa nosila.
Tako je prošle godine pokrenuo sudski postupak zbog odluke Ministarstva unutrašnjih poslova da ne pruži potpunu policijsku zaštitu za njega i njegovu porodicu prilikom posete Velikoj Britaniji.
Njegov advokat tada je rekao da se, pošto je izgubio obezbeđenje koje finansiraju poreski obveznici, princ "ne oseća bezbedno" kada je u Velikoj Britaniji od kada su on i njegova supruga odustali od kraljevskih dužnosti.
Harijeva autobiografija bi inače trebalo da bude objavljena 10. januara, ali je već puštena u prodaju u Španiji, gde je "Telegraf" kupio primerak na španskom jeziku u knjižari.
