Svet
SAD i Iran u strateškom limbu: Senke nad Islamabadom
Tramp je mislio da može sve da reši za nekoliko dana: napolje sa ajatolasima, unutra sa iranskim egzilantima, kojima se daljinski upravlja iz Vašingtona
Nema nikakve blokade Ormuskog moreuza od strane Teherana. Iran nije proglasio blokadu. Iran nije blokirao nijednu stranu luku, niti je proglasio potpunu blokadu Ormuza. Zapravo, uveo je naplatu putarine "neprijateljskim brodovima" koji prolaze moreuzom kroz njegove teritorijalne vode.
To je apsolutno zakonito pravo na samoodbranu – odgovor na jednostrani, nezakoniti oružani blickrig imperijalne supersile, primećuje brazilski geopolitičar Pepe Eskobar na sajtu "Fondacija strateške kulture".
Štaviše, na osnovu Ženevske konvencije o teritorijalnom moru i susednoj zoni iz 1958. i domaćeg iranskog zakonodavstva – Zakona o pomorskim područjima Islamske Republike Iran iz 1993. – Iran je uvek isticao da se pravo prolaza ne odnosi na brodove koji ugrožavaju njegovu bezbednost.
Nezakonita blokada nametnuta Iranu
Ormuz je definicija strateškog uskog grla, napominje Eskobar. Prolaz kroz Ormuz je prolazak kroz iranske teritorijalne vode. Očigledno je da Teheran ima suvereno pravo da reguliše prolaz "nevinim brodovima".
Sasvim druga stvar je ono što je uradio predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, koji je proglasio američku blokadu Ormuza. To je potpuno nelegitiman čin, jer član 3 Rezolucije 3314 Generalne skupštine UN propisuje da se "blokada luka ili obala jedne države od strane oružanih snaga druge države" kvalifikuje kao čin agresije.
To je, dakle, direktno kršenje primirja od strane SAD, usmereno ne samo protiv Irana, već i protiv Rusije i Kine, koja direktno zavisi od iranskih i kineskih isporuka energenata.
Naravno, "imperija haosa, prepada i pljačke", kako brazilski geopolitičar naziva SAD, apsolutno je nesvesna bilo čega što se odnosi na mećunarodne zakone.
Drugim rečima: nju nije briga za međunarodno pravo. Nezakonita blokada, nametnuta Iranu, biće, takođe (ukoliko uspe), kasnije nametana bilo kojoj drugoj državi širom Globalnog juga.
Iran neće trepnuti
Teheran je u tome bio veoma jasan: nema pregovora sa "imperijom piraterije i pljačke" pod pomorskom blokadom – blokada je, zapravo, ratni čin. Nema pregovora dok se njihovi brodovi napadaju, što je, de fakto, kršenje primirja.
Kao što je nekoliko puta isticao iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči: ukoliko ne bude ukidanja pomorske blokade, neće biti ni direktnih pregovora. Samo, eventualno, pregovora preko posrednika.
Iran neće trepnuti, tvrdi Eskobar.
Tako su se SAD i Iran našli u strateškom limbu, dodaje ovaj geopolitičar. Svako čeka na sledeći potez protivnika. SAD su nastavile da prete udarima na energetsku infrastrukturu Irana, Vašigton očekuje da Teheran, zastrašen ovim pretnjama, popusti.
Isto je i sa američkim očekivanjima preokreta u Iranu, koje se zasnivaju na "analizama" – nazovimo ih tako – poput onih koji širi jedan saudijski stručnjak, o "revolucioarnom puču" u Iranu, koji je izvršio Iranski korpus revolucionarne garde (IRCG) i, navodno, stavio Galibafa, Pezečkijana i Aragčija u kućni pritor.
Puste želje.
Kako dodaje Eskobar, niko više ne može shvatiti ozbiljno mišljenja mentalno zaostalih pripadnika "Epstinovog sindikata" o tome šta se zaista dešava u hodnicima moći u Teheranu. Oni o tome nemaju nikakvog pojma.
Strategija nadahnuta demencijom i mržnjom
Za to vreme, američka blokada Ormuza nastavlja da uništava globalnu ekonomiju, uključujući i američku.
Globalno snabdevanje energijom je već, za manje od dva meseca, palo na zapanjujućih 60 odsto. "Užasi koji su pred nama obuhvataju sve", primećuje Eskobar, "od zaključavanja i bezbroj prizemljenih letova zbog nedostatka goriva za avione, sve do nestašice hrane koja se očekuje sledećeg leta zbog 'pakla đubriva', pa čak i mogućeg racionisanja hrane." Što, naravno, neće pogoditi zapadne elite.
Za samo nedelju dana, komercijalno osiguranje za tankere u Zalivu poraslo je za čak 400 odsto.
Strategija predsednika "Varvarije" (Trampa) je od početka bila nadahnuta isključivo demencijom i mržnjom prema Iranu, tvrdi Eskobar, i počivala je na tri gruba principa: maksimalnom pritisku, postavljanju beskrajnih rokova i pretnji totalnim uništenjem.
Koje je, međutim, Teheran potpuno ignorisao. Zbunjen odgovorima iz Teherana, Tramp je prvi trepnuo, dodaje ovaj analitičar: sada više ne postavlja rokove, ne preti uništenjem iranske civilizacije, a veliko je pitanje i šta se dešava sa pomorskom blokadom.
Međutim, u realnom vremenu, imamo priliku da gledamo kako se urušava globalna ekonomija. Za to su, ponovimo, odgovorne SAD. Sve u Americi zavisi od toga: finansiranje projekata veštačke inteligencije, cene mlaznog goriva, dizela, brodarstvo je poljuljano zahvaljujući naftniom cunamijem.
Zato se ovaj krhki prekid, zaključuje brazilski analitičar, ne može dugo održati.
Mračne senke nad Islamabadom
U međuvremenu, Katar se povukao iz ovog rata, iz antiiranske koalicije koju predvode SAD i Saudijci. Katarski emir je zvanično obavestio Vašington da njegove vazduhoplovne baze više nisu dostupne za udare na Teheran. Zalivska koalicija tako gubi deo, i to važan deo, svog složenog mozaika.
Vašingtonu je sve teže da nastavi da vodi vojnu kampanju protiv Irana, uočava italijanski pisac Andrea Marćiljano na sajtu "Elektomagacine", kao i da dugo održava pomorsku blokadu, koju, za sada, nekako sprovodi.
Uspostavljanje pomorske blokade tako daleko od baza moguće je samo kratko vreme, piše Marćiljano. Jer to košta, i košta mnogo. Pogotovo kada trupe počinju da pate zbog toga što su tako daleko od bezbednih luka. Nedostaju im zalihe, a čak i hrana počinje da se racioniše.
Ako se blokada odugovlači, kao u ovom slučaju, nastaju ozbiljni problemi. Ovde, takođe, vidimo, da je Bela kuća bila, a zapravo i dalje jeste, duboko nespremna za ovaj rat, koji je, ipak, želela i pokrenula.
Tramp je mislio da može sve da reši za nekoliko dana: napolje sa ajatolasima, unutra sa iranskim egzilantima, kojima se daljinski upravlja iz Vašingtona.
On je počinio atentate na ajatolaha Hamneija i veliki deo iranskog rukovodstva, samo zato da bi prekasno shvatio da su zamenjeni mnogo odlučnijim i radikalnijim.
Teheran nije Karakas. Iran nije Venecuela, gde je eliminacija nekoliko stotina ljudi mogla da dovede do "promene režima". Gorka lekcija za Trampa. Iran je organski i organizovan sistem. Ukorenjen u svom narodu i njegovim tradicijama.
Sada problemi sa Ormuskim moreuzom prete da uguše evropsku ekonomiju.
Poslednje vesti glase da je otkazan let Vitkofa i Kušnera, koje Marćiljano naziva Mačkom i Lisicom, likovima iz priče Karla Kolođa, varalicama koje su opljačkale jadnog, naivnog Pinokija...
Live
