Kina: Razvoj ljudskih prava svake zemlje treba da bude određen sopstvenim nacionalnim uslovima

U Pekingu je proteklih dana održan forum, posvećen globalnom upravljanju ljudskim pravima, a na ovom skupu predstavljen je novi nacionalni kineski akcioni plan posvećen toj oblasti koji obuhvata period od ove do kraja 2030. godine.

Kina smatra, a takav stav utvrđen je i ovim najnovijim dokumentom, da ljudska prava nemaju prednost nad suverenitetom i da takve tvrdnje moraju biti odlučno odbačene. Prema kineskom viđenju ljudskih prava, neophodno je poštovati princip nemešanja u unutrašnje poslove, što je "zlatno pravilo" koje uređuje odnose među državama.

Put razvoja ljudskih prava svake zemlje, smatraju u Kini, treba da bude određen njenim sopstvenim nacionalnim uslovima i voljom njenog naroda.

U Kineskom kulturnom centru: Otvorena izložba fotografija prijateljstva naroda Kine i Srbije

U Pekingu, takođe, smatraju da je razvoj od suštinskog značaja za blagostanje ljudi i da pruža opipljivu materijalnu podršku za ostvarivanje ljudskih prava, što znači da zaštita ljudskih prava ne može postojati odvojeno od inkluzivnog rasta. Za ogromnu većinu zemalja u razvoju pravo na opstanak i pravo na razvoj predstavljaju osnovna ljudska prava.

Zapadni koncept ljudskih prava, danas uveliko kompromitovan i temeljno izazvan interesima superkapitala i velikih korporacija, bio je oblikovan idejama prosvetiteljstva, liberalizma i prirodnih prava.

U tom okviru, prava poput slobode govora, slobode štampe, slobode okupljanja, višestranačkih izbora i zaštite pojedinca od državne vlasti smatraju se, odnosno preciznije rečeno: smatrali su se temeljima razvoja onoga što na Zapadu još uvek nazivaju demokratijom. Pojednostavljeno rečeno, polazi(lo) se od pretpostavke da pojedinac ima prava nezavisno od države i da je uloga države da ta prava štiti.

Kinesko shvatanje ljudskih prava polazi od drugačijih istorijskih i filozofskih osnova.

Naš izbor

Četvrt veka ŠOS-a: Šangajski duh stabilizuje 21. vek

Pod uticajem konfučijanske tradicije, ali i iskustva dugih perioda agresije koju je Kina pretrpela tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, zatim siromaštva, kolonijalnih pritisaka i građanskih sukoba, Kina naglašava da su prava na bezbednost i život, razvoj, ekonomsku samostalnost, obrazovanje i socijalnu stabilnost preduslov za ostvarivanje svih ostalih prava.

Bezbednost kao osnova razvoja je osnovni temelj ljudskih prava. Bez mirnog i stabilnog okruženja zaštita svih drugih prava postaje nemoguća. Suočena sa rastućim globalnim bezbednosnim deficitom, međunarodna zajednica, kako u Kini navode, treba da sprovodi Globalnu bezbednosnu inicijativu koju je takođe podnela Kina i štiti ljudska prava kroz bezbednost i stabilnost.

Ljudska prava ne smeju da budu izgovor, u pomenutom dokumentu posebno je naglašeno da međunarodna zajednica treba da se suprotstavi "hegemonističkoj praksi pojedinih zemalja koje koriste ljudska prava kao sredstvo pritiska i proizvoljno primenjuju dvostruke standarde".

U Kini, takođe, ističu da treba odbaciti pokroviteljski stav samoproglašenih "predavača o ljudskim pravima" i eliminisati političko mešanje u globalno upravljanje ljudskim pravima kako bi se zaštitio osnovni poredak međunarodne borbe za ljudska prava.

Naš izbor

Rusija, Kina i Iran, tri pola multipolarnog sveta protiv direktora velikog zapadnog cirkusa

Pomenuti dokument naglašava da kroz inkluzivan razvoj, od kog svi imaju koristi, temelji ljudskih prava mogu biti dodatno ojačani, čime se obezbeđuje da napredak u oblasti ljudskih prava bude zaista vidljiv, opipljiv i dostupan svima.

Ove godine navršava se 40 godina od usvajanja Deklaracije o pravu na razvoj i 20 godina od osnivanja Saveta Ujedinjenih nacija za ljudska prava, pa iz Kine poručuju da globalno upravljanje ljudskim pravima mora još čvršće da se pridržava istinskog multilateralizma i da poštuje ciljeve i principe Povelje Ujedinjenih nacija.

Pitanje ljudskih prava bilo je do sada glavno oruđe u pritiscima SAD i njihovih saveznika na Kinu. Događaji koji su kulminirali na Tijenanmenu 1989. godine bili su po mnogim teoretičarima prvi pokušaj izvođenja obojene revolucije u svetu, a potom su pitanja "prava" ujgurske manjine, Hongkonga i Tibeta često potezana, u pokušajima zapadnih sila da destabilizuju Kinu i sprovedu svoju političku agendu.