Ko o čemu, EU o cenzuri: Migrantska kriza najnoviji izgovor

Evropska unija je konačno formulisala odgovor na nedavnu najezdu migranata u špansku eksklavu Seuta: više cenzure na društvenim mrežama.

Kako javlja "Politiko", predstavnici Evropske komisije sastali su se sa predstavnicima TikTok-a i Mete (vlasnika Fejsbuka i Vocapa) u petak i ponedeljak i dogovorili uspostavljanje "napredne razmene informacije i mehanizma saradnje za smanjivanje efekta dezinformacija".

Sastancima su prisustvovali i predstavnici Evropske mreže za standarde fekt-čekovanja (EFCSN) i španskog fekt-čekera Maldita, koji je izneo tezu da je za upad nekih 80.000 migranata u Seutu iz Maroka kriva "pomama dezinformacija".

Broj migranata u Seuti znatno veći od zvaničnih procena

Znači, ništa "klimatske promene" ili navodno siromaštvo, ljudska prava, američko-izraelska zavera, amnestija za ilegalne imigrante koju je ponudio španski premijer Pedro Sančez a potvrdili sudovi — objašnjenja koja su se mogla čuti u poslednjih par sedmica, neka više a neka manje suvisla. Gle iznenađenja, ljudi kojima je posao da love veštice zaključili da se radi baš o — vešticama!

Ovaj potez EU je posebno zanimljiv jer je pre svega nekoliko dana u SAD objavljena analiza "Kako je zatvoren internet", odnosno kako je liberalno-demokratski establišment na Zapadu maltene preko noći promenio svoj stav o značaju slobode govora.

Naime, sve do negde 2015. godine su SAD i EU zagovarale "otvorenu debatu" kao način širenja demokratije i ljudskih prava po svetu. Onog trenutka kada su se pojavili realni izazovi liberalno-demokratskom diskursu, poput Donalda Trampa u SAD, taj pristup je napušten i krenula je kampanja cenzure i zatvaranja interneta.

Kako navodi američka analiza, jedan od okidača "zatvaranja interneta" bio je upravo velika migrantska najezda u Evropu 2015. godine, odnosno strah od reakcije na nju na društvenim mrežama. Šokantni rezultat referenduma o bregzitu u Velikoj Britaniji i pobeda Trampa na izborima u SAD 2016. godine izazvali su paniku u establišmentu i krenuo je gas. Rezultat ovog procesa je da je internet od "divljeg Zapada" za slobodne korisnike pretvoren u "niz torova" za odvojena stada ovaca.

Kako Fric kaže: Nemačka pritiskala Gugl, Fejsbuk i druge da cenzurišu "nepodobne" objave

Ključnu ulogu u ovom procesu igralo je redefinisanje reči. Tako je alijansa nevladinih organizacija, vlada i fondacija izmislila kategorije "dezinformacije", "misinformacije" i "malinformacija" kako bi mogla da cenzuriše nepoželjne stavove. Pojam "bezbednosti na internetu" je od zaštite pojedinaca od nasilja postao zaštita od neodobrenih ideja, dok je sintagma "toksični jezik" izvedena iz sovjetskog "govora mržnje" preko tzv. kritičke teorije rase.

Svi ovi koncepti su izmišljeni da bi zaobišli Prvi amandman američkog Ustava, koji zabranjuje otvorenu cenzuru. Iako je većina onlajn-platformi stvorena upravo u SAD, njihova cenzura je počela u Evropi. Tako je Redit 2016. počeo da cenzuriše objave na osnovu propisa EU, a "reklamna apokalipsa" na Jutjubu u martu 2017. je krenula medijskom histerijom u Velikoj Britaniji, navodi se u istraživanju. 

Američka politička cenzura pravdana je tzv. aferom "Rusijagejt". Iako je ona kasnije dokazana kao potpuno lažna i zlonamerna, šteta je već bila učinjena.

Svega par godina kasnije, JuTjub je na osnovu zahteva EU uveo "globalnu zabranu" RT i drugih ruskih medija, dok je po priznanju tadašnje direktorke nastavio da radi u Rusiji kako bi tamošnji narod "imao pristup tačnim informacijama", tj. onima sa Zapada.

Zvanično, sve ove platforme su cenzurisale na osnovu "nezavisnih fekt-čekera", odnosno celog jednog ekosistema samoproglašenih lovaca na veštice koji je nikao u službi državno-nevladinog kompleksa za cenzuru.

Priznanje suosnivača onlajn enciklopedije: CIA uređuje "Vikipediju"

Iako je ovaj proces usporen u SAD krajem 2022, kada je Ilon Mask kupio Tviter (danas Iks), nikada nije preokrenut, napominje američki istraživač, pod pseudonimom "Arktoterijum". Za to vreme, u Britaniji i Evropi se cenzura samo pojačala, što pokazuje i najnovija vest o odgovoru na situaciju u Seuti.

Sada se cenzura manifestuje uglavnom kroz zakone o "zaštiti dece" i uvođenju verifikacije godišta, od Australije i Britanije do EU i nekih država u SAD.

S jedne strane, zaključuje "Arktoterijum", ova kampanja zatvaranja interneta nije uspela u svom javno proklamovanim ciljevima, od sprečavanja dolaska i povratka Donalda Trampa na vlast do sputavanja desnice u Anglosferi i EU. Štaviše, na ovaj način su radikalizovani mnogi  ranije umereni segmenti američkog i evropskog društva, koji su izgubili svo poverenje u institucije sistema.

S druge strane, lobotomizacija diskursa dovela je do "epistemološkog bespuća" populizma sa najnižim zajedničkim imeniteljem i zaglupljujućih propagandnih "pomija" uz pomoć modela veštačke inteligencije.