Svet
Trampov "mali izlet" koji je protresao globalnu ekonomiju: Šest posledica šestomesečnog rata u Iranu
Iranska vojska i ekonomija su pretrpele ozbiljnu štetu, ali je Teheran i dalje sposoban da pokreće napade i drži Ormuski moreuz zatvorenim
Šest meseci nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli napade na Iran, rat koji je predsednik SAD Donald Tramp nazvao "malim izletom", Teheran se nije predao, saobraćaj kroz Ormuski moreuz je i dalje u značajnoj meri poremećen, i ne postoji jasan put ka okončanju sukoba za koji je Tramp nekada prognozirao da će biti završen za četiri nedelje.
Očigledno svestan da dalji vojni napadi neće primorati Iran na ustupke, Vašington se sada vraća kampanji ekonomskog pritiska u nadi da će dodatno oslabiti iransku vladu. Državni sekretar Marko Rubio je otkrio da, za sada, SAD ne planiraju nove napade na Iran.
U svojoj analizi Rojters navodi šest očiglednih posledica šestomesečnog rata za SAD, Iran i globalnu ekonomiju.
Tramp plaća političku cenu
Rat na Bliskom istoku nije imao podršku američkog naroda na početku, a postao je još manje popularan kako vreme prolazi, a situacija se ne rešava. Trampov rejting je od početka sukoba pao sa 40 na 33 odsto, prema anketi Rojtersa/Ipsosa, jer je rast cena gasa osujetio njegovo predizborno obećanje iz 2024. godine o smanjenju troškova za Amerikance.
Tramp, koji je tokom kampanje obećavao da će okončati ratove, tvrdio je da iransko gomilanje raketa i nuklearne ambicije zahtevaju akciju, ali čini se da nije ubedio većinu birača. Prema anketama, samo 31 odsto građana odobrava sukob. To je niži broj nego u drugim nedavnim sukobima u kojima SAD učestvuju u sličnoj fazi, uključujući rat u Avganistanu, koji je godinama imao ocene odobravanja iznad 50 odsto u anketama "Galupa".
Nezadovoljstvo birača zbog visokih cena predstavlja problem za Trampovu Republikansku stranku pred novembarske srednjoročne izbore, kada mora da brani tesnu većinu u oba doma Kongresa.
Rat je potresao globalnu ekonomiju
Američki i izraelski napadi izazvali su trenutnu uzbunu jer se kroz Ormuski moreuz transportuje otprilike petina svetskih zaliha energije. Prekid je doveo do naglog rasta cena nafte i izazvao strah od globalne recesije. Šteta je bila značajna, ali manje ozbiljna nego što su mnogi ekonomisti u početku strahovali.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je dva puta smanjio svoju prognozu globalnog rasta od početka rata i sada očekuje da će svetska ekonomija porasti za 3,0 odsto ove godine, u poređenju sa prognozom od 3,3 odsto u januaru.
Ipak, globalna ekonomija se pokazala otpornijom nego tokom naftnih šokova sedamdesetih godina. Velike ekonomije su manje energetski intenzivne nego što su bile tada, a snažna potrošnja i investicije – uključujući kontinuirani bum veštačke inteligencije – pomogle su u ublažavanju udarca.
Iran je ranjen, ali nije poražen
Iranska vojska i ekonomija su pretrpele ozbiljnu štetu, ali je Teheran i dalje sposoban da pokreće napade i drži Ormuski moreuz zatvorenim. U maju je vrhovni komandant američke vojske za Bliski istok, admiral Bred Kuper, izjavio da su američke snage uništile 161 iranski ratni brod i onesposobile 82 odsto njihovih sistema protivvazdušne odbrane.
Naš izbor
Rekao je da iransko ratno vazduhoplovstvo, koje je ranije imalo i do 100 letova dnevno, više ne izvodi misije. Uprkos tome, Iran je dronovima i raketama uspešno napadao brodove i američke vojne objekte širom regiona.
U martu je Rojters objavio da SAD mogu sa sigurnošću da potvrde da su uništile samo oko trećinu ogromnog iranskog raketnog arsenala. Status oko dodatne trećine bio je manje jasan, ali bombardovanja su verovatno oštetila, uništila ili zakopala te rakete u podzemnim tunelima i bunkerima, rekli su tada izvori Rojtersu.
U ratu je ubijeno na hiljade ljudi, dok se ekonomska kriza produbila, kroz rast inflacije i poremećenu trgovinu. U julu je inflacija cena hrane dostigla 128 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Iranskog zavoda za statistiku.
Kontraefekat napada
Američko-izraelski rat je trebalo da ukloni Iran kao pretnju Bliskom istoku, ali analitičari kažu da je umesto toga ohrabrio Teheran i učinio region manje bezbednim. Iranski napadi raketama i dronovima na države Persijskog zaliva, saveznice SAD, pogodili su američke vojne i diplomatske objekte i poremetili vazdušni saobraćaj.
Iranski napadi na brodove, u kombinaciji sa blokadom Huta usmerenom na saobraćaj povezan sa Saudijskom Arabijom u Crvenom moru, povećali su troškove osiguranja i transporta širom Bliskog istoka. Efekat se proteže daleko izvan pojedinačnih napada na brodove, ometajući lance snabdevanja i dodatno povećavajući neizvesnost za ekonomije zemalja Persijskog zaliva.
"Produžen" put do "nuklearnog proboja"
Američki i izraelski napadi tokom ranijeg napada u junu 2025. godine i u početnoj fazi sadašnjeg rata teško su oštetili tri poznata iranska postrojenja za obogaćivanje uranijuma i lokacije za koje se sumnja da su povezane sa radom na oružju, dok su u izraelskim napadima poginuli vodeći nuklearni naučnici, navodi Rojters.
Američke obaveštajne procene iz maja navode da je vreme iranskog "nuklearnog proboja", odnosno vreme potrebno za proizvodnju dovoljno fisionog materijala za bombu, sada produženo sa šest meseci koliko je Iranu navodno bilo pre početka rata, na do godinu dana.
Sprečavanje Irana da dobije nuklearno oružje je Trampov glavni cilj zbog kojeg je navodno započeo rat, ali pravo stanje programa je i dalje nepoznato, jer se inspektori UN nisu vratili na iranske nuklearne lokacije.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) nije bila u mogućnosti da potvrdi lokaciju oko 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 posto od napada 2025. godine. Ta zaliha bi potencijalno mogla biti dodatno obogaćena do kvaliteta za proizvodnju oružja u tajnom objektu, navodi Rojters.
Vojna spremnost SAD je smanjena
Američka vojska je izgubila dronove i avione, kako zbog iranske odbrane, tako i zbog nesreća. U majskom izveštaju Kongresne istraživačke službe navodi se da su u sukobu izgubljena 42 američka vojna aviona. Municija je trenutno najveći problem, a Rojters je ranije objavio da je vojska iskoristila gotovo sve svoje globalne zalihe određenih preciznih raketa.
Procena Centra za strateške i međunarodne studije navodi da su do jula SAD iskoristile oko 65 odsto svojih presretača "patriot" i smanjile svoje zalihe presretača THAAD za najmanje 38 odsto.
Vašington je prebacio borbene avione, ratne brodove i drugu imovinu na Bliski istok iz Evrope i Azije i Pacifika, produžavajući raspoređivanje i postavljajući pitanja o spremnosti na drugim mestima.
Američki brod "Džerald R. Ford" proveo je više od godinu dana na moru, što je njegovo najduže raspoređivanje od rata u Vijetnamu, a nedavno su obelodanjeni loši uslovi na brodu američkog broda "Abraham Linkoln" koji je proveo čak 200 uzastopnih dana na moru. Ovaj nosac aviona je prošle nedelje zamenjen drugim koji je bio u Pacifiku, što dodatno ukazuje kako rat opterećuje američke resurse.
Live
