"Miroljubiva" EU pokreće nove programe naoružavanja: U četiri od pet projekata učestvuje i Ukrajina

Evropska unija dala je zeleno svetlo za niz novih zajedničkih odbrambeno-industrijskih inicijativa, u većini kojih će učestvovati i Ukrajina, dok Brisel nastavlja sa jačanjem odbrambenih kapaciteta uprkos upozorenjima Rusije na mahnitu militarizaciju bloka.

Upozorenje iz Moskve: Zapadne zemlje mogu da postanu žrtve terorističkog režima u Kijevu

Inicijative su deo Evropskih odbrambenih projekata od zajedničkog interesa (EDPCI), velikih industrijskih programa predstavljenih kao način da grupe zemalja zajednički razvijaju, proizvode i raspoređuju vojne kapacitete koji su preveliki ili previše složeni da bi se njima pojedinačno bavile.

Projekti su deo Evropskog programa odbrambene industrije (EDIP), vrednog 1,5 milijardi evra, jednog od mehanizama EU za proširenje proizvodnje oružja.

Savet je u ponedeljak formalno odobrio prvih pet megaprojekata u okviru tog mehanizma:

- Dronovi i sistemi za borbu protiv dronova (DEKODER): povećanje proizvodnje i raspoređivanje vojnih dronova, zajedno sa sistemima za otkrivanje i neutralisanje bespilotnih letelica;

- Pomorska odbrana i odbrana morskog dna (IMSD): stvaranje zajedničkih sistema za otkrivanje pretnji na moru i morskom dnu i reagovanje na njih;

- Svemir: proširenje vojnih svemirskih kapaciteta, uključujući rano upozoravanje na lansiranje raketa, satelitske komunikacije, obaveštajne aktivnosti i nadzor;

- Integrisana protivvazdušna i protivraketna odbrana (EU-FIAMD): povezivanje sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane zemalja učesnica, kapaciteta za rano upozoravanje i komandnih sistema;

- Nadzor istočnog krila (EFV): jačanje odbrane duž istočnih teritorija zemalja učesnica.

Naš izbor

Slovenački ekonomista objavio prognoze o raspadu EU: Jasno je čak i veštačkoj inteligenciji

U proseku će u svakom od projekata učestvovati 18 država članica.

Evropska komisija već je izdvojila 325 miliona evra za podršku ovih pet inicijativa. Iako sredstva još nisu dodeljena, odluka doneta u ponedeljak omogućava projektima da konkurišu za taj novac i otvara mogućnost za dodatno finansiranje EU u budućnosti.

Početna suma predstavlja samo deo dugoročnijih ambicija Brisela. Evropski komesar za odbranu Andrijus Kubilijus ranije je procenio da bi njihovo ukupno finansiranje do 2036. godine moglo da dostigne oko 190 milijardi evra.

On je odluku nazvao velikim prodorom usmerenim na otklanjanje kritičnih nedostataka u odbrani EU.

Ukrajina će učestvovati u četiri od pet inicijativa, iako nije članica Evropske unije, a jedino neće biti uključena u svemirsku inicijativu. Brisel postepeno sve dublje uključuje Kijev u svoj odbrambeno-industrijski sistem, uz obrazloženje da bi evropski proizvođači trebalo da koriste ukrajinsko iskustvo sa bojnog polja za razvoj novog oružja i tehnologija.

Zašto je istočnoj Evropi stalo da do rata sa Rusijom ne dođe

Evropska komisija saopštila je da će pomoći zemljama učesnicama da pokrenu projekte i koordinisati njihov rad. Brisel je takođe ostavio otvorenu mogućnost za pokretanje dodatnih inicijativa u okviru ovog mehanizma u budućnosti.

EU smatra da je jačanje njenih vojnih kapaciteta neophodno kako bi se suprotstavila onome što opisuje kao rastuću "rusku pretnju".

Moskva je te tvrdnje odbacila kao besmislice, optužujući evropske vlade da ih koriste kao opravdanje za naduvane vojne budžete i nastavak isporuka oružja Ukrajini. Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev nazvao je militarizaciju EU "mahnitom".

Na Generalnoj skupštini UN prošle nedelje, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je spekulacije da Rusija planira napad na države NATO-a ili EU i optužio evropske vlade da se pripremaju za sukob sa Rusijom, ukazujući na njihov proklamovani cilj povećanja vojne spremnosti do 2030. godine i ogromne sume koje se ulažu u proizvodnju oružja.