Svet
Savez na testu, budućnost na ledu: Šta će biti sa dogovorom Vašingtona i Tel Aviva
Sada su i Netanjahuov opstanak na vlasti i odnosi njegove zemlje sa Vašingtonom dovedeni u pitanje. Izrael, koji je na međunarodnoj sceni sve izolovaniji, istovremeno mora da se suoči sa nerešenim sukobima u Iranu, Libanu i Gazi
Najvažniji savez Izraela nalazi se pred najvećim iskušenjem u poslednjih nekoliko decenija. Nakon međuizbora, na političku scenu stupio je veći broj demokrata koji dovode u pitanje američku podršku Izraelu, dok su republikanci, od predsednika Donalda Trampa naniže, pozvali na preispitivanje i redefinisanje odnosa dve zemlje.
Izrael se već dugo priprema za promenu savezništva sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno za budućnost u kojoj će manje zavisiti od svog najvažnijeg saveznika. Međutim, Izraelci sada svedoče promenama u odnosima sa Amerikom koje se odvijaju mnogo brže nego što su očekivali, piše "Volstrit džornal".
Zemlja se već nalazi usred političke krize, nakon što prošlonedeljni izbori nisu doneli jasnog pobednika, ostavljajući premijera Benjamina Netanjahua u borbi za politički opstanak. Tokom predizborne kampanje, najdugovečniji izraelski premijer bliske odnose sa Trampom isticao je kao jednu od svojih ključnih prednosti u odnosu na rivala, političkog novajliju i bivšeg vojnog komandanta Gadija Ajzenkota.
Sada su i Netanjahuov opstanak na vlasti i odnosi njegove zemlje sa Vašingtonom dovedeni u pitanje. Izrael, koji je na međunarodnoj sceni sve izolovaniji, istovremeno mora da se suoči sa nerešenim sukobima u Iranu, Libanu i Gazi.
Netanjahu se do sada nije oglašavao povodom rezultata američkih međuizbora, dok njegov kabinet u četvrtak nije odgovorio na zahtev za komentar.
"U Izraelu vlada nezamisliva panika", izjavio je Džoš Krasna, bivši izraelski diplomata i viši istraživač u izraelskom istraživačkom centru "Moše Dajan".
"Izraelci su naučeni da veruju kako će Amerikanci uvek biti naši prijatelji. Na neki način, ovo je bio poziv na buđenje", dodao je on.
Iako su demokrate preuzele kontrolu nad Predstavničkim domom i Senatom, Izrael i dalje uživa značajnu podršku u Kongresu, uključujući i podršku za isporuku oružja najbližem američkom savezniku na Bliskom istoku, ocenjuju analitičari. Ipak, izborni rezultati povećali su broj demokratskih kongresmena koji bi mogli da se založe za blokiranje isporuka oružja ili uvođenje dodatnih uslova za američku pomoć.
"Buduća finansijska pomoć mogla bi da bude podvrgnuta strožim ograničenjima, dok bi Kongres mogao da zahteva znatno stroži nadzor nad načinom na koji se američko oružje i vojna pomoć koriste, posebno kada je reč o izraelskoj politici prema Palestincima", rekao je Deni Citrinovic, viši saradnik Instituta za studije nacionalne bezbednosti, istraživačkog centra sa sedištem u Izraelu.
Posledice bi, međutim, mogle da budu mnogo šire i dugotrajnije od novih finansijskih ograničenja.
Buduće američke administracije verovatno će biti manje spremne da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija stavljaju veto na rezolucije kritične prema Izraelu, blokiraju međunarodne inicijative ili koriste svoj diplomatski uticaj kako bi zaštitile izraelske poteze sa kojima se ne slažu, ocenjuje Citrinovic.
Sjedinjene Američke Države bi, kako dodaje, mogle mnogo jasnije da razdvoje odbranu Izraela od napada spolja od podrške vojnim operacijama koje Izrael sam pokreće.
Nakon što je opozicioni političar Jair Lapid u sredu na društvenim mrežama poručio da Izrael mora da obnovi svoju političku podršku u SAD kroz jednu vrstu "turneje" po Americi, novoizabrani demokratski kongresmen iz Njujorka Bred Lender odgovorio je:
"Nama nije potrebna promotivna turneja. Želimo da vidimo poštovanje međunarodnog prava i ljudskih prava."
Kriza je rezultat sudara višegodišnje oštre političke polarizacije, koja je obeležila Netanjahuovu vladavinu, i velikog izbornog talasa demokrata, koji im je doneo većinu u oba doma američkog Kongresa.
Tokom gotovo dve decenije na vlasti, Netanjahu je sistematski gradio bliske veze sa republikancima. Kritičari njegove vlade, međutim, tvrde da je pritom zanemario razvijanje odnosa sa Demokratskom strankom.
Zvaničnici u Izraelu i Sjedinjenim Državama već su prepoznali potrebu za preispitivanjem odnosa dve zemlje. Podrška Izraelu među demokratama posebno je oslabila usled razornog rata u Gazi, koji je izbio nakon smrtonosnog napada Hamasa na Izrael, 7. oktobra 2023. godine.
Ipak, događaji ove nedelje pokazali su da su problemi u odnosima Izraela i SAD mnogo dublji od stranačkih podela.
U utorak, dok su birači još izlazili na birališta, Tramp je u intervjuu za Foks njuz izjavio da će američka vojna pomoć Izraelu biti obustavljena "do kraja ove godine", što je iznenadilo izraelske zvaničnike.
Tramp je ocenio da bi obustavljanje finansiranja demokratama oduzelo važan argument u političkoj borbi. Naime, pojedini kandidati, među kojima i novoizabrani senator iz Mičigena Abdul El-Sajed, tokom kampanje zalagali su se za ukidanje pomoći Izraelu, tvrdeći da se novac američkih poreskih obveznika koristi za finansiranje rata u Gazi.
Nakon što su izborni rezultati pokazali težak poraz republikanaca, potpredsednik SAD Džej Di Vens ukazao je na nezadovoljstvo birača ratom u Iranu i američkim odnosima sa Izraelom.
"Netanjahu je sada postao neprihvatljiv gotovo svim demokratama, ali i mnogim republikancima, koji, poput Vensa, rat povezuju sa sopstvenim izbornim porazom", rekao je Danijel Šapiro, bivši zamenik pomoćnika američkog ministra odbrane za Bliski istok.
"Za Izrael je ovo gotovo vanredna situacija. Ako želi da sačuva odnose sa Sjedinjenim Državama, to više ne može da čini sa Netanjahuom", ocenio je Šapiro.
Od osnivanja Izraela 1948. godine, odnosi sa Vašingtonom prolazili su kroz brojne krize. Krasna, bivši diplomata, navodi da je prvi veliki test usledio 1956. godine, kada je administracija američkog predsednika Dvajta Ajzenhauera zapretila Izraelu sankcijama zbog invazije na egipatsko Sinajsko poluostrvo, tokom Suecke krize.
Iran je poslednjih dana iskoristio upravo Suecku krizu kako bi povukao paralelu sa aktuelnom situacijom. Portparol iranske Islamske revolucionarne garde uporedio je američku poziciju u Ormuskom moreuzu sa položajem Velike Britanije, Francuske i Izraela tokom neuspele vojne intervencije 1956. godine.
"Suecka kriza iz 1956. godine razotkrila je granice britanske moći. Istorija ponekad menja tok na strateški važnim tačkama", napisao je brigadni general Hosein Mohebi.
Iako su Sjedinjene Države i Izrael tokom decenija imali i druge ozbiljne nesuglasice, njihove veze su vremenom postajale sve čvršće, naročito tokom sedamdesetih godina, za vreme predsednika Ričarda Niksona. On je Izrael smatrao bedemom protiv sovjetskog uticaja na Bliskom istoku, iako su njegovi privatni razgovori, zabeleženi na snimcima, kasnije otkrili i njegov prezir prema Jevrejima.
Vašington je kasnije ostao uz svog saveznika i nakon što su propali pokušaji uspostavljanja mira između Izraela i Palestinaca na prelazu iz jednog u drugi milenijum, što je otvorilo put nasilnom ustanku poznatom kao druga intifada.
Ozbiljnost promena koje su nastupile ove nedelje bila je glavna tema razgovora u kafićima i parkovima Tel Aviva, najvećeg izraelskog poslovnog centra.
Jedan američki Jevrejin koji živi u Izraelu izjavio je da je toliko zabrinut zbog sve lošijeg međunarodnog položaja zemlje da je prvi put u životu glasao ne za stranku koju inače podržava, već za političke aktere za koje veruje da će najbolje zastupati interese Izraela. Nije želeo da otkrije kome je dao glas.
I drugi građani, uključujući i liberalno orijentisane Izraelce iz ovog pretežno liberalnog grada, izrazili su zabrinutost zbog toga šta bi mogla da donese kontrola demokrata nad Kongresom.
Netanjahuov protivkandidat Gadi Ajzenkot obećao je da će obnoviti odnose sa Vašingtonom, za koje je rekao da predstavljaju mnogo više od običnog savezništva.
"Pod mojim vođstvom obnovićemo i produbiti to partnerstvo, ojačati dvostranačke temelje na kojima ono počiva već decenijama i sarađivati sa našim saveznicima na izgradnji Bliskog istoka koji neće biti definisan samo odsustvom sukoba, već i postojanjem novih mogućnosti i saradnje", poručio je Ajzenkot.
Ko će biti novi izraelski premijer još nije poznato. Predsednik Izraela odlučiće da li će mandat za sastavljanje vlade poveriti Netanjahuu ili Ajzenkotu, nakon što nijedna od njihovih stranaka nije osvojila većinu.
Za sada se čini da Ajzenkot ima veće šanse da prvi dobije priliku za formiranje vlade, budući da je dobio podršku većeg broja poslanika. Ipak, pred njim su brojne prepreke, uključujući i pitanje da li će prihvatiti podršku arapskih ili ultraortodoksnih stranaka.
Nova izraelska vlada moraće da se suoči sa novim sazivom Kongresa i administracijom Bele kuće, koji žele da redefinišu američke odnose sa Izraelom.
"Sedmog oktobra naučili smo tešku lekciju – da moramo da slušamo svoje neprijatelje, da čujemo šta govore i da ih pažljivo saslušamo", rekao je Avner Golov, bivši izraelski zvaničnik za nacionalnu bezbednost, a sada potpredsednik istraživačkog centra MIND Izrael sa sedištem u Tel Avivu.
"Sada smo naučili da isto moramo da radimo i sa svojim prijateljima."
Live
