Dijamanti su večni: Uprkos sankcijama, Evropa i dalje trguje sa Rusijom

Za osam meseci ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Evropska unija uvela je osam paketa rigoroznih sankcija Ruskoj Federaciji. Ali ne drže se svi tih ograničenja. Pojedine države i privatne kompanije nalaze način da zaštite sektore koji su za njih isuviše vredni. Zato se u Uniji prave kompromisi kako bi se održao jedinstven front protiv Rusije, piše "Njujork tajms".

Od februara, 1.236 osoba i 155 kompanija iz Rusije nema pristup evropskoj teritoriji i tržištu, a njihova imovina je zamrznuta. Zabranjen je promet ruskih proizvoda u skoro hiljadu kategorija. Uveden je embargo na rusku naftu. Zabranjena je skoro trećina izvoza u Rusiju i dve trećine izvoza iz RF u EU.

Međutim, Belgijanci su zaštitili trgovinu ruskim dijamantima, Grci prevoze rusku naftu a Francuska i dalje uvozi ruski uranijum.

Teško je proceniti uticaj ovih izuzetaka na delotvornost evropskih sankcija protiv Rusije, ali politički omogućili su da se održi jedinstvo 27 članica EU, kao i da se svaki novi paket uvodi relativno brzo i jednoglasno.

Ipak, ukrajinska vlada kritikuje takve mere i traži prestanak bilo kakvih veza s Rusijom.

"Očigledno postoje ljudi kojima su dijamanti prodati u Antverpenu važniji od bitke koju vodimo. Mir vredi mnogo više od dijamanata", rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski belgijskom parlamentu tokom obraćanja putem video-linka krajem marta.

Dijamanti su najbolji prijatelji

Belgija jednostavno ne želi da žrtvuje uspešnu trgovinu dijamantima i solidariše se sa ostalim članicama evropskog bloka u "kažnjavanju Kremlja", piše "Njujork tajms".

Trgovina, vredna 1,8 milijardi evra godišnje, zaštićena je u dosadašnjim rundama evropskih sankcija, iako je identifikovana kao moguće oružje protiv RF već na samom početku ratnih dejstava u Ukrajini budući da je izvoz neobrađenih dijamanata veoma unosan za Rusiju.

Belgijska vlada pak negira da je ikada tražila od Evropske komisije, koja pravi nacrte mera, da ukloni dijamante sa bilo koje liste sankcija.

To tehnički možda i jeste tačno, ali tokom procesa usvajanja poslednjeg paketa sankcija razotkrivena je greška u koordinaciji službi koje pripremaju sankcije. Incident, koji je nekoliko uključenih diplomata za "Njujork tajms" opisalo kao "farsičan", pokazuje kako lobiranje funkcioniše. 

Naime, po rečima diplomata koje su tražile da ostanu anonimne, Evropska komisija je tokom septembra pripremila najnoviju rundu sankcija i izostavila dijamante sa te liste. Ali Evropska služba za spoljne poslove nije dobila dopis da dijamanti treba da ostanu izuzeti, pa je na predlog izuzetih stavila rusku državnu kompaniju "Alrosa" koja se bavi dijamantima.

Poljska je potom odugovlačila pregovore kako bi "Alrosa" zaista ostala na listi sankcija, ali je preovladala potreba za brzinom, tako da Rusi nastavljaju s izvozom dijamanata u Uniju. Bar do sledećeg, devetog paketa sankcija.

Nema energije bez uranijuma

Ostali primeri izuzeća od sankcija nisu tako očigledni kao dijamanti jer se tiču kompleksnijih industrija i obuhvataju više zemalja.

Na primer, ruski uranijum koriste nuklearne elektrane u Francuskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Finskoj. Njima je važnije da održe rad svojih nuklearki, posebno za vreme energetske krize, nego da zarade političke poene.

Vrednost trgovine uranijumom se procenjuje na oko 200 miliona evra godišnje.

Tankeri u noći

"Njujork tajms" ističe i najsloženiji primer lobiranja da se izbegnu sankcije uvedene Rusiji – onaj iza kojeg stoje grčke diplomate kako bi tankeri u vlasništvu Grčke neometano transportovali rusku naftu na neevropske destinacije. Ovo je, piše "Njujork tajms", omogućilo jedan od najvećih izvora prihoda Kremlja. Više od polovine brodova koji prevoze rusku naftu su u grčkom vlasništvu.

EU se onda povela za merom koju predvode Sjedinjene Države – može se nastaviti transport ruske nafte kako ne bi došlo do kraha globalnog tržišta nafte, ali cena mora biti ograničena kako bi se ograničili prihodi Rusije.

Dakle, Grci će nastaviti da transportuju rusku naftu, ali po ograničenoj ceni. 

Iako je ekonomsku korist od pomenutih izuzeća teško odrediti, iz političke perspektive, kontinuirana zaštita neke robe i industrija stvara razdor među članicama EU. Države koje su spremno žrtvovale svoje interese da bi podržale Ukrajinu ogorčene su što njihovi saborci u EU ne čine isto, tj. sebično čuvaju svoje interese.

Još jedna podela u Evropskoj uniji. Ništa novo...