Svet
Zašto Švedska odbija da uključi Rusiju u istragu na Severnom toku?
Ruska strana je uputila zahteve za formiranje zajedničke grupe koja bi istraživala sabotažu na Severnom toku, na šta su švedske vlasti odgovorile da u tome ne vide interes, prenose "RIA Novosti"
Švedsko tužilaštvo "ne vidi interes" u stvaranju zajedničke grupe za istragu eksplozija u Severnom toku, rekao je za "RIA Novosti" diplomatski izvor u Njujorku.
Vlasti Nemačke, Danske i Švedske su odbile da sarađuju sa Federalnom službom bezbednosti (FSB) i Generalnim tužilaštvom Ruske Federacije na istrazi o sabotaži Severnog toka, poručio je ruski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja u pismu Generalnoj skupštini UN, Savetu bezbednosti i generalnom sekretaru organizacije.
Danas je prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski poručio da je ruska strana predala svojim partnerima u UN kopiju prepiske Moskve s Danskom, Švedskom i Nemačkom o istrazi sabotaže Severnog toka.
Na osnovu objavljenih materijala, ruska strana je uputila zahteve za formiranje zajedničke grupe koja bi istraživala sabotažu na Severnom toku, na šta su švedske vlasti odgovorile da u tome "ne vide interes".
"Vaš zahtev je upućen tužilaštvu, a 18. novembra 2022. godine tužilaštvo je odgovorilo da im nije u interesu da stvore zajedničku istražnu grupu po ovom pitanju", prenosi izvor.
Osim toga, prema jednom od dokumenata, Švedskoj je upućeno pet zahteva za pravnu pomoć – 7. i 19. oktobra, 8. i 23. novembra, 5. decembra 2022. godine.
Ruske nadležne organe je, prema rečima izvora, zanimalo da li su sa mesta gde je eksplodirao gasovod uklonjeni njegovi delovi ili fragmenti, da li je započeto istraživanje uzroka oštećenja, i da li su u cevima pronađeni ostaci eksplozivne naprave. Međutim, na ova pitanja dati su formalni odgovori, bez konkretnih činjenica i dokumenata.
Berlin je odbio zahteve Moskve uz odgovor da stvaranje takve grupe "nije moguće" i da nisu u mogućnosti da joj pruže "bilo kakve materijalne dokaze", a usledio je i odgovor ministra pravde Švedske Gunara Stromera - "pravnu pomoć u ovoj stvari treba odbiti ako njeno zadovoljenje povlači pretnju po bezbednost države".
Ovakvim odgovorom je potvrđeno, i, prema rečima izvora, dokumentovano, da izjave Danske, Švedske i Nemačke o navodnom obaveštavanju ruske strane o napretku istraga ne odgovaraju stvarnosti.
Ruska strana nastavlja da zahteva sprovođenje objektivne istrage, o čemu nedeljama govore njeni zvaničnici, dok Švedska, Danska i Nemačka, koje nisu isključile da je na gasovodima došlo do planirane sabotaže, sve vreme odbijaju da javno govore o toku i rezultatima istrage.
"Njujork tajms" je nedavno podelio članak u kom se navodi da je teroristički napad na Severnom toku 1 i 2 organizovala neka pro-ukrajinska grupa, čiji planovi nisu nužno bili poznati u Kijevu. I nemački list "Cajt" je pisao da istraga ukazuje da je za napad kriva Ukrajina. Operacija je navodno izvedena na jahti iznajmljenoj od kompanije koja se nalazi u Poljskoj, a koja navodno pripada dvojici Ukrajinaca.
Priču zapadnih medija ismejala je i predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je navela da se neće iznenaditi ukoliko rezultati istrage sabotaže Severnog toka, koju vodi Zapad, pokažu da je za diverziju navodno kriv delfin diverzant, koji je bežao sa Krima u Ukrajinu.
Američki novinar, dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš objavio je 8. februara svoju istragu o eksplozijama Severnog toka, u kojoj je naveo da je eksplozivne naprave ispod ruskih gasovoda podmetnula američka vojska u junu 2022. godine za vreme vojne vežbe američke mornarice "Baltops 22" uz podršku norveških specijalista.
Predsednik SAD Džozef Bajden se odlučio na sabotažu posle više od devet meseci tajnih razgovora sa timom za nacionalnu bezbednost, saopštio je Herš.
Razlog sabotaže, prema njegovim rečima, bila je bojazan šefa Bele kuće da Nemačka, koja gas iz Rusije dobija preko Severnog toka, ne bi želela da učestvuje u vojnoj pomoći Ukrajini. Vašington negira ove optužbe.
