Svet
Južna Afrika: Nalog za hapšenje Putina mogao bi da bude prepreka za samit BRIKS-a
Iako je blizak partner Moskve, Pretorija je zakonski obavezna da odgovori na zahtev Međunarodnog krivičnog suda
Nalog Međunarodnog krivičnog suda (MKS) za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina bacio je senku na predstojeći samit BRIKS-a u Južnoj Africi u avgustu, izjavio je portparol južnoafričkog predsednika Sirila Ramafoze.
Kao potpisnica Rimskog statuta iz 2002, Južna Afrika je u obavezi da sprovede nalog MKS-a za Putinovo hapšenje. Međutim, zemlja je takođe domaćin ovogodišnjeg samita BRIKS-a, na kojem bi trebalo da se sastanu lideri najvećih svetskih ekonomija u razvoju – Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.
"Očekuje se da svi šefovi država prisustvuju samitu. Ali sada imamo problem u vidu ovog naloga MKS-a", rekao je novinarima Vinsent Magvenja. "Ono što to diktira jeste da će biti daljih razgovora u smislu kako to rešiti".
Južnoafrička vlada je svesna dileme oko naloga od njegovog izdavanja, a Magvenja je prošlog meseca odbio da kaže da li će Pretorija sprovesti zahtev MKS-a. Predsednik Siril Ramafosa je u utorak najavio da će poslati izaslanika u Vašington da razjasni svoj "nesvrstani" stav o ukrajinskom sukobu.
Južna Afrika i Rusija su bliski partneri otkako je Sovjetski Savez podržao Afrički nacionalni kongres protiv aparthejda, koji danas vodi Ramafosa. Pod njegovim vođstvom, Južna Afrika je odbila da osudi rusku vojnu operaciju u Ukrajini ili uvede sankcije Moskvi, dok je vojska te zemlje učestvovala u zajedničkim vežbama sa ruskim i kineskim snagama ranije ove godine.
Pretorija ima svoje probleme sa Međunarodnim krivičnim sudom, a sud ju je 2017. kritikovao jer nisu uhapsili bivšeg sudanskog predsednika Omara al-Bašira kada je posetio zemlju 2015. na samitu afričkih lidera. Nakon incidenta, južnoafrički zvaničnici su podneli zahtev za povlačenje iz suda, odluka koja je kasnije poništena nakon što je presudom Višeg suda utvrđeno da je takav potez neustavan.
MKS optužuje Putina i rusku komesarku za prava deteta Mariju Lvovu-Belovu za "protivpravnu deportaciju" dece iz "okupiranih oblasti Ukrajine". Optužbe se odnose na napore Rusije da evakuiše civile iz oblasti - uglavnom u pretežno ruskom govornom području Donbasa – koje je granatirala ukrajinska vojska.
Rusija – koja poput SAD, Kine i Indije ne priznaje autoritet suda – odbacila je nalog kao "ništavan i nevažeći sa pravnog stanovišta".
