Svet
(Pot)predsednica Kamala Haris: Slabija karika čak i od šefa koga će naslediti
Istorija je pokazala da napadi na potpredsednika SAD ne uspevaju. Ovoga puta, situacija će možda biti drugačija
Potpredsednicu SAD Kamalu Haris republikanci, ali i demokrate, doživljavaju kao slabu kariku, slabiju i od njenog šefa Džozefa Bajdena, a sa predstojećim predsedničkim izborima i šefovim godinama napadi na nju će se samo pojačati, predviđa "Politiko".
Niki Hejli, funkcionerka Republikanske partije i nekadašnja ambasadorka SAD u UN, nije bila mnogo suptilna kada je izrazila sumnju u uspeh kandidature Džozefa Bajdena. "Mislim da je svima jasno da ako glasate za Džoa Bajdena, zapravo računate na predsednicu Haris, jer ideja da će on doživeti 86 godina nije verovatna."
Hejli nije jedina republikanka koja se okomila na potpredsednicu Kamalu Haris. Nakon što je za Bajdena rekao da ima "142 godine", senator Ted Kruz je ismejao ideju da se Kamala Haris suoči sa kineskim predsednikom Si Đinpingom ili ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u slučaju da uznapreduje do mesta predsednika SAD.
Bauk Bajdenovih godina bacio je pitanje Kamale Haris u središte predizborne trke, piše "Politiko", i podeća da su kroz američku istoriju, pokušaji da potpredsednik postane "meta napada" tokom kampanje obično su bili neefikasni.
Portal u tom smislu ističe slučaj predsednika Dvajta Ajzenhauera koji je doživeo ozbiljan srčani udar 1955. i mesecima se nije znalo da li će se kandidovati za drugi mandat naredne godine. Nakon što je objavio svoju kandidaturu za reizbor, "Njujork tajms" je primetio da "nijedan predsednik nikada nije doživeo 70. dok je još bio u Beloj kući." Ajzenhauer je tada imao 66 godina.
Za demokrate, to je značilo da je kontroverzni potpredsednik Ričard Nikson primamljivija meta od dede-generala koji je pobedio u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je predsednik Demokratskog nacionalnog komiteta Pol Batler rekao da će se njihova kampanja fokusirati na Niksona jer "američki narod ima osećaj za sportski duh i pristojnost koji se ne uklapa u istoriju gospodina Niksona". Azjenhauer je ipak dobio drugi mandat, iako tesnom većinom.
To nije bio poslednji put da je tokom kampanje dovođena u pitanje sposobnost potpredsedničkog kandidata za funkciju. Godine 1968, kada je Niksonov potpredsednik Spiro Egnju počeo da "brlja", kampanja protivkandidata Huberta Hamfrija je emitovala TV reklamu "Egnju za potpredsednika?" praćenu histeričnim smehom i komentarom: "Bilo bi smešno da nije tako ozbiljno." Nikson i Egnju su pobedili. Slično su prošli i Džordž Buš (stariji) i Den Kvejl.
Studija Univerziteta Stenford iz 2010. je zaključila da je Sara Pejlin, čiji je prvobitno impresivan debi kao potpredsednice Džona Mekejna propao u magli konfuzije i istorijskog neznanja, poslao kolebljive demokrate, neodređene i umerene republikance u naručje Baraka Obame. Međutim, studija Univerziteta u Kaliforniji, objavljena dve godine kasnije, nije pokazala skoro nikakav uticaj Pejlinove na izbore.
Čak i tamo gde se izbor potpredsednika pokazao katastrofalnim - kada je senator Tom Iglton bio primoran da odustane od trke 1972. nakon što su se pojavili izveštaji o njegovim problemima sa mentalnim zdravljem - teško je izmeriti njegov uticaj kada je Džordž Mekgavern na kraju izgubio 49 država.
Ipak, demokrate imaju razloga da brinu da bi 2024. mogla biti drugačija.
Odgovor se nalazi u jednom broju: 8. To je prva cifra Bajdenovih godina i ona koja ima ogroman značaj. Bajden je možda samo četiri godine stariji od Donalda Trampa, ali kao i bilo koji verbalni propust i gaf, to ga definiše kao člana "stare garde".
To je jedan od razloga zašto je nova anketa "Vašington posta" pokazala da 63 odsto ispitanih ne veruje da je on mentalno sposoban da efikasno služi kao predsednik, u odnosu na 43 procenta u 2020. i 54 procenta pre godinu dana. Sličnih 62 procenta kaže da Bajden nije dovoljno dobrog fizičkog zdravlja da bi bio efikasan. Brojke za Trampa koji će uskoro imati 77 godina su bolje, teška srca priznaje "Politiko".
Zbog toga je fokus na Harisovu, čiji je rejting još lošiji od Bajdenovog, intenzivan. Njene pristalice objašnjavaju da su politički nezahvalne oblasti koje su joj dodeljene - poput migrantske politike; mizoginija i rasizam i nedovoljna podrška Bele kuće razlog njenog katastrofalnog položaja u anketama. Kritičari jednostavno kažu da ona nije spremna.
Za razliku od prošlih igrača, Haris nije opterećena samo sumnjama u nju, već i sumnjama u njenog starijeg partnera. To je teret teži nego što je bilo ko od njenih prethodnika morao da nosi, zaključuje "Politiko".
