SAD žele da smanje tenzije s Iranom: Razgovori Teheran - Vašington preko Omana

Bajdenova administracija obnovila je razgovore sa Iranom u pokušaju da ih pridobije da oslobode američke zatvorenike i obuzda rastući nuklearni program Teherana, preneo je "Volstrit džornal" pozivajući se na neimenovane sagovornike upućene u razgovore.

Kako su kontakti nastavljeni, Vašington je odobrio isplate iračke vlade od 2,5 milijarde evra Iranu za uvezene struju i gas, rekli su američki i irački zvaničnici. Novac je bio zamrznut zbog američkih sankcija.

Američki zvaničnik na koje se poziva medij navodi da je ova isplata bila rutinska i da nema veze sa razgovorima. Sredstva su oslobađana na sličan način i ranije, s tim što se ovog puta radi o iznosu u evrima, a ne lokalnim valutama.

Otkako su počeli razgovori visokih zvaničnika SAD i Irana u Njujorku prošlog decembra, zvaničnici Bele kuće putovali su u Oman najmanje tri puta za dalje indirektne kontakte, budući da je Oman delovao kao posrednik i prenosio poruke dve strane, navodi se u tekstu.

Podseća se da je se da je američki predsednik Džozef Bajden na početku svog mandata obećao da se obnoviti međunarodni nuklearni sporazum o iranskom nuklearnom programu u zamenu sa ukidanje ekonomskih sankcija, ali je on u novembru izjavio da je takav dogovor propao.

Poslednji diplomatski pokušaji usmereni su na smanjivanje napetosti između dve zemlje, nastalih prošle godine pošto je Iran (navodno) isporučio dronove Rusiji, nastavio obogaćivanja urana i zaplenio naftne tankere u Persijskom zalivu, kako se navodi u tekstu.  

U zamenu za oslobađanje zatvorenika i ograničavanje nuklearnog programa, Teheran traži milijarde dolara od isporuke iranskih energenata koje su zarobljene u inostranstvu zbog američkih sankcija. Iranski zvaničnici u više navrata su moguće oslobađanje zatvorenika povezivali sa tim da im bude odobren pristup finansijskim sredstvima: sedam milijardi dolara zarobljenih u Južnoj Koreji i milijardama dolara zarobljenih u Iraku za iranski gas i naftu.

Kako se bliži kampanja za predsedničke izbore Bajdenova administracija trudi se da izbegne da pregovore s Iranom stavi na vrh političke agende, budući da bi svaki formalni sporazum, pa čak i neformalni dogovor, koji je izvesniji, mora da prođe Kongres u kojem ima demokrata i republikanaca koji se protive nuklearnom sporazumu s Iranom.

Otkako su SAD uvele sankcije Iranu 2018. godine, ova zemlja proširila je svoj nuklearni program i prema rečima neimenovanih američkih zvaničnika ima 60 odsto materijala potrebnog za nuklearno oružje, a obogaćeni uranijum koji navodno poseduje može da nadogradi da bude upotrebljiv kao materijal za oružje u roku od nekoliko dana. Zapadni zvaničnici strahuju da bi takav potez, proizvodnja materijala za nuklearno oružje, mogao da izazove diplomatsku krizu, dok Izrael preti u tom slučaju vojnim odgovorom.

Lukašenko u Iranu: Po prvi put dogovoreni svi aspekti bilateralne saradnje dveju zemalja

Američki zvaničnici navode da su stavili do znanja Iranu da treba da preduzme korake ka smanjivanju tenzija, ali formalnih razgovora o nuklearnom sporazumu nije bilo od prošlog leta.

Što se tiče sredstava koja bi trebalo da budu isplaćena Iranu, američka strana insistirala je da Irak isplati Irance u evrima, strahujući da bi isplatu u dolarima mogli da iskoriste u nedozvoljene svrhe, rekao je neimenovani irački zvaničnik. Isplata uključuje 886 miliona isplaćenih Turkmenistanu na ime iranskog duga, 80 miliona evra isplate Islamskoj razvojnoj banci u ime Irana, kao i 120 miliona evra Saudijskoj Arabiji za pokrivanje troškova odlaska iranskih muslimana na hadž u Meku.

Radi se o tzv. humanitarnim isplatama, ali stručnjaci koji su citirani u tekstu, smatraju da one imaju veze sa indirektnim razgovorima dve strane koje vode preko Omana.  

Navodi se i da dok Bajdenova administracija tvrdi da primenjuje sankcije protiv Irana, prodaja nafte iz ove zemlje nastavlja da raste, pa je tako Iran prijavio da je u maju izvozio do 1,55 miliona barela dnevno.