"Juronjuz": Kako se zapadno oružje pokazalo u borbama u Ukrajini?

Otkako je počeo sukob u Ukrajini prošle godine, desetine zemalja podržale su Kijev šaljući vojnu pomoć, a među poslatim naoružanjem bilo je onog koje je već dugo korišćeno, ali i relativno novog. I za jedno i za drugo, sukob u Evropi bio je test efikasnosti u uslovima modernog oružanog konflikta.

Prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu međunarodni partneri obećali su Ukrajini više od 80 milijardi evra vojne pomoći. A koliko je ovo oružje bilo efikasno u pravim borbenim uslovima, postavlja se pitanje u tekstu "Juronjuza".  

Vojni stručnjak Cezar Pintado smatra da su tenkovi "leopard" i oklopna vozila "bredli" imali loš početak. Na videlo su izašli nedostaci nekih starijih modela tenkova, što ukazuje da ih više ne vredi koristiti u savremenom ratovanju.

Ima stručnjaka koji smatraju da je nedostatak odgovarajuće obuke razlog zbog kojeg se ova zapadna vojna oprema loše pokazala.

"Da su francuskim tenkovima upravljale dobro obučene NATO trupe bilo bi manje gubitaka ovih borbenih vozila u Ukrajini. Ne zbog toga što su NATO trupe tehnički bolje prilagođene da rade s ovim tenkovima, već zato što znaju kako da ih koriste u kombinaciji sa drugim sistemima, poput artiljerije ili pešadije", kaže Metju Šmit sa Univerziteta Nju Hejven.

On smatra da će vremenom ukrajinska vojska poboljšati svoje upravljanje zapadnom vojnom tehnikom i naoružanjem, ali dodaje i da će biti potrebno više od toga da bi se uspelo u ratovanju.

Široko rasprostranjena upotreba dronova još jedna je odlika ovog sukoba, a prema mišljenju Pintada oni su postali osnovni element ratovanja što naziva revolucijom – poput uvođenja avijacije u ratne sukobe u Prvom svetskom ratu. S druge strane, Šmit smatra da su se dronovi pokazali neefikasnim u Ukrajini.

"Komunikacije i elektronsko ratovanje odigrali su mnogo značajniju ulogu", kaže Šmit.

Kao primer navodi sistem koji su Oružane snage Ukrajine koristile za prikupljanje izveštaja od očevidaca o kretnju ruskih trupa: ukrajinska vojska koristila je postojeće službe za slanje pritužbi na stambeno-komunalne probleme kako bi prikupila ove informacije.

Ističe i važnost prisluškivanja i prekidanja sistema za komunikaciju. Naročito u prvim mesecima sukoba, to je omogućilo da se presretnu poverljive informacije i prekine komunikacija među ruskim trupama, navodi se u tekstu.

"U budućem konfliktu videćemo mnoge dugoročne inovacije. A sa ruske strane, vojsci će biti potrebne decenije ili više da ponovo izgrade ono što su izgubili u ratu. Glavna stvar je da će Rusi naučiti iz ovog rata da njihovi sistemi nisu baš dobri", smatra ovaj stručnjak.