Direktor "Roskosmosa" saopštio uzrok pada stanice "Luna 25"

Glavni razlog pada međuplanetarne automatske stanice "Luna 25"  je neispravan rad motora za korekciju, koj je prilikom pokušaja uređaja da pređe u Mesečevu orbitu pred sletanje radio duže nego što je bilo predviđeno, izjavio je direktor "Roskosmosa" Jurij Borisov za televizijski kanal "Rusija 24.

"Nažalost, isključivanje motora nije se dogodilo prema planu, u skladu s ciklogramom, tako da je umesto planirane 84 sekunde, on odradio 127 sekunde. To je bio glavni uzrok havarije", kaže Borisov.

Kako je navedeno, ceo eksperiment je izveden u zoni stabilnih radio-veza, stručnjaci su znali "sve o položaju broda".

"Ipak, u 14 časova i 57 minuta komunikacija sa uređajem je prestala. Pokušaji da se komunikacija uspostavi su bili neuspešni. Preliminarni balistički proračuni su pokazali da je zbog nenormalnog rada korektivnog pogonskog sistema uređaj prešao na otvorenu lunarnu orbitu i, zapravo, srušio se na površinu Meseca", dodao je Borisov.

Članovi posebno formirane komisije za vanredne situacije već pokušavaju da saznaju šta je tačno dovelo do vanrednog stanja.

Prema rečima šefa "Roskosmosa", "neprocenjivo iskustvo sletanja na Mesec, akumulirano 60-70-ih godina, praktično je izgubljeno". "Smena generacija je prekinuta", smatra Borisov, ali je siguran da lunarni program ne treba prekidati.

Raketa Sojuz-2.1b lansirana je u svemir 11. avgusta u 02.10 po moskovskom vremenu sa kosmodroma Vostočni noseći u svemir automatsku sondu "Luna-25".

Ova letelica je 12. i 14. avgusta izvršila dve korekcije putanje, a u sredu, 16. avgusta, automatska sonda je ušla u lunarnu orbitu.

Ranije je objavljeno da će "Luna-25" slati informacije o stanju svojih sistema u realnom vremenu na Zemlju za vreme čitave misije.

Prethodna sovjetska misija na Mesec, sovjetska stanica "Luna 24", poslata je 1976. godine.

Tada je na Zemlju doneto oko 170 grama lunarnog tla.