Evropa škrtari: Ulagali bi u Ukrajinu ali iz ruskog džepa

Kopredsedavajuća nemačke partije "Savez 90/Zeleni" Rikarda Lang smatra da je neophodno konfiskovati zamrznutu imovinu ruskih biznismena. Prema njenim rečima, ova sredstva treba da budu iskorišćena za finansiranje obnove Ukrajine.

Ranije je jedan broj evropskih političara dao sličan predlog. Međutim, oni priznaju složenost takvog koraka sa pravne tačke gledišta. Prema mišljenju analitičara, želja za ulaganjem iz tuđeg džepa ukazuje na nespremnost Evrope da finansira obnovu Ukrajine. Eksperti napominju da je eventualna konfiskacija ruske imovine protivzakonita i da može dovesti do izuzetno negativnih posledica po ekonomiju EU.

"Samo u Nemačkoj je zamrznuto više od nekoliko milijardi evra ruske imovine, na primer, imovina ruskih oligarha. Širom Evrope taj iznos je mnogo veći. Verujem da ova sredstva treba iskoristiti za obnovu Ukrajine", rekla je ona u intervjuu za list "Velt am zontag".

Prema njenim rečima, "humanitarnu pomoć i rekonstrukciju" Ukrajine treba "masovno ubrzati" i, "ako je moguće, i ruskim novcem".

Međutim, Lang je priznala da sa pravne tačke gledišta to neće biti lako.

"Za to treba da nađemo pravi način", rekla je političarka.

Ranije je "Blumberg", pozivajući se na neimenovane izvore, javio da Brisel istražuje mogućnost konfiskacije imovine Ruske centralne banke i njeno korišćenje za obnovu Ukrajine.

Prema dva izvora Blumberga, ova tema je pokrenuta i u Sjedinjenim Državama, ali još nije jasno kakvu odluku administracija Džoa Bajdena može da donese u vezi sa imovinom u ruskim dolarima.

U maju su zvaničnici američkog Trezora izrazili zabrinutost da bi oduzimanje moglo da bude presedan koji bi obeshrabrio druge strane centralne banke da plasiraju svoju imovinu u SAD.

Alternativu konfiskaciji predložio je evropski komesar za pravosuđe Didije Rejnders. Po njegovom mišljenju, zamrznute ruske rezerve mogu se čuvati kao garancija dok Rusija dobrovoljno ne prihvati učešće u obnovi Ukrajine.

Evropa traži konfiskaciju

Podsećamo da su zapadne zemlje, prema podacima Ministarstva finansija Ruske Federacije, zamrznule oko 330 milijardi dolara ruskih zlatnih i deviznih rezervi, imovine ruskih kompanija, organizacija i pojedinaca koje su sada potpale pod zapadne sankcije.

Blokiranjem ruske imovine bavi se specijalna međunarodna radna grupa za ruske elite, punomoćnike i oligarhe.

Prema podacima Evropske komisije, u aprilu su blokirani ne samo računi u zemljama EU, već i razna imovina građana Ruske Federacije u ukupnom iznosu od 29,5 milijardi evra, a blokirano je i oko 196 milijardi evra transakcija.

Istovremeno, nakon zamrzavanja ruske imovine na Zapadu, odmah su upućeni pozivi da se zaplene ruska sredstva. U Evropi se u oktobru podigao novi talas rasprave o ovoj temi.

Tako je temu konfiskacije ruske imovine 5. oktobra pokrenuo poljski premijer Mateuš Moravjecki, govoreći na međunarodnoj konferenciji o učešću privrede u obnovi Ukrajine. Istovremeno, po njegovom mišljenju, poljski biznismeni treba da obnove Ukrajinu novcem uzetim od Ruske Federacije.

Dva dana kasnije ponovo se vratio ovoj temi, predlažući ovoga puta da se zamrznuta sredstva Ruske Federacije koriste ne samo za obnovu Ukrajine, već i za pomoć stanovnicima EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 25. oktobra govorila o mogućoj konfiskaciji.

"Želimo ne samo da zamrznemo ovu imovinu, već i da je konfiskujemo. Ovo nije trivijalno sa pravne tačke gledišta. Kao što ste i pretpostavili. Radimo na tome. Imamo specijalnu jedinicu zajedno sa državama članicama Evropske Unije. Ova radna grupa se zove 'Friz end Siz' (Freeze and Seize). Cilj nije samo da se pokaže šta je zamrznuto, već i da se stvori pravni osnov da se ta sredstva iskoriste za obnovu Ukrajine", rekla je fon der Lajen.

Ni nemački kancelar Olaf Šolc nije ostao suzdržan od ove teme. On je na međunarodnoj konferenciji posvećenoj obnovi Ukrajine ideju o konfiskaciji ruske imovine nazvao merom bez presedana, dodajući da se za to mora izraditi zakonsko rešenje. Prema njegovim rečima, reč je o veoma složenom pravnom pitanju koje treba razraditi.

Za konfiskaciju se, kako se moglo i predvideti, zalagao i Kijev. Ukrajinski premijer Denis Šmigal je u intervjuu za nemački list "Frankfurter algemajne cajtung" rekao da treba razviti mehanizam za konfiskaciju ruske imovine kako bi se ona prebacila u Ukrajinu i evropske zemlje.

"Moramo svi zajedno da pronađemo formulu za takvu konfiskaciju, koju onda svaka zemlja može da uvede u svoje zakonodavstvo. Svaka zemlja tada mora da konfiskuje svu rusku državnu imovinu u njenom dometu dok Rusija ne bude spremna da plati reparacije ili kompenzaciju. Zaplenjena imovina se može prodati", rekao je Šmigal.

"Imovina je jednostavno ukradena"

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da je "zamrzavanje ruske imovine i njena konfiksacija je krađa i ništa drugo".

"Određene zemlje koje pripadaju onome što nazivamo kolektivnim Zapadom sada jednostavno kradu sredstva uključujući naše zlatne i devizne rezerve. To su apsolutno nezakonite radnje, suprotne su međunarodnom pravu, ovo nije ništa drugo do zadiranje u imovinu – u ovom slučaju državnu – i u privatnu imovinu", rekao je on.

O potpunoj nezakonitosti delovanja zapadnih zemalja, koje su prvo blokirale ruska sredstva, a sada pokušavaju da pronađu način da ih zaplene, govore i stručnjaci koje je ruska redakcija RT intervjuisala.

"Moguća konfiskacija je, naravno, nezakonita. Vredi napomenuti činjenicu da su ova sredstva u slučaju, na primer, sa Nemačkom, zapravo bila ulaganja u nemačku privredu i doprinela su njenom razvoju. A kada su ih zamrznutli, to je, naravno, bilo nepošteno, nepravedno i protivno međunarodnom pravu i praksi ", rekao je Vladimir Olenčenko, viši istraživač Centra za evropske studije Nacionalnog istraživačkog instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose nazvan po E.M. Primakovu Ruske akademije nauka, u intervjuu za rusku redakciju RT.

Olenčenko je istovremeno sugerisao da nisu svi u EU i SAD svesni da zamrzavanje i konfiskacija mogu da naruše poverenje u zapadne finansijske institucije.

"Zapadni političari to ne žele da shvate. Ista Rikarda Lang ne razmišlja o tome da će druge zemlje to shvatiti kao opasan presedan. Države, koje vode ekonomske odnose sa Nemačkom, uzeće u obzir mogućnost da njihova imovina u svakom trenutku može biti zamrznuta ili zaplenjena. To će potkopati investicionu privlačnost Nemačke, smanjiti priliv investicija i, kao rezultat, potkopati konkurentnost Nemačke", rekao je analitičar.

Zauzvrat, Nikita Maslenjikov, ekonomista i šef odeljenja za finansije i ekonomiju Instituta za savremeni razvoj, smatra da izjave o mogućoj konfiskaciji ruske imovine date u EU mogu biti uzrokovane nespremnošću zemalja EU da troše svoje sredstva za obnovu Ukrajine.

"Ovo je pokušaj da se iz sopstvenih sredstava izbegne potrošnja na Ukrajinu. Oni žele da pronađu druge izvore za ovo. Ali zakonska ograničenja u ovom pitanju su prilično stroga. Izuzetno je teško pravilno sprovesti takav postupak sa stanovišta prava, kako se ne bi izazvalo masovno nepoverenje u finansijske institucije, vlade i uopšte u međunarodno pravo. Ako se odluče na takav korak, to će značiti gotovo neosporan raskol u svetu. Malo je verovatno da ovo nekome zaista treba", rekao je analitičar u intervjuu za RT.

Istovremeno, Maslenjikov smatra da je prerano smatrati zamrznutu imovinu Ruske Federacije potpuno izgubljenom. Prema njegovom mišljenju, i dalje ostaje "prilika da se postigne dogovor" sa Zapadom po ovom pitanju.

Sličnu tačku gledišta o sudbini ruske inostrane imovine deli i Vladimir Olenčenko.

"Sredstva nisu izgubljena. Ovo je pitanje koje se neće zaboraviti. Ako Zapad odluči da konfiskuje, onda ćemo imati puno pravo da konfiskujemo imovinu onih kompanija i država koje su to učinile. U svakom slučaju, Rusija će poslovati na sličan ili drugi način ali s ciljem da nadoknadi materijalnu štetu koja joj je pričinjena", zaključio je analitičar.