Namibija nastavlja da traži pravdu za nemački genocid iz kolonijalnog doba

Uprkos brutalnosti zločina koje je Nemačko carstvo počinilo nad narodima Herero i Nama koji su ustali protiv nemačkog kolonijalnog režima u Namibiji, koji je trajao od 1884. do 1915, o njima se danas gotovo i ne govori.

Prvi genocid u 20. veku počeo je 2. oktobra 1904, kada je general-pukovnik Lotar fon Trota naredio: "Unutar nemačkih granica, svaki Herero, sa puškom ili bez nje, sa stokom ili bez, biće streljani." Veruje se da su Fon Trota i njegove trupe ubile između 50.000 i 70.000 ljudi.

Povodom obeležavanja stogodišnjice tog stradanja 2004. nemačka ministarka za ekonomske odnose i razvoj Hajdemari Vičorek Cojl otputovala je u Namibiju i postala prvi član nemačke vlade koji se izvinio za nemačka zlodela.

Ipak prošlo je 10 godina pre nego što je počeo dijalog između Nemačke i Namibije o ovoj temi, da bi tek na leto 2021. došlo do zajedničkog sporazuma o pomirenju.

Sporazum o pomirenju

U sporazumu Nemačka prvi put zvanično priznaje odgovornost za genocid počinjen nad narodima Herero i Nama, ali samo istorijski, a ne pravno. Berlin se takođe obavezao da će Namibiji isplatiti ukupno 1,1 milijardu evra razvojne pomoći u narednih 30 godina.

Iako su nemački političari opisali sporazum kao istorijski, u Namibiji se na njega gleda s gnušanjem. Narodi Herero i Nama su praktično ignorisani. U namibijskom parlamentu nezadovoljstvo je toliko veliko da poslanici još uvek nisu ratifikovali sporazum. Vlada Namibije sada želi da ponovo pregovara o sporazumu – tako da su pokušaji Nemačke da se suoči sa zločinima koje je počinila u kolonijalnoj eri ponovo otvorili stare rane.

Narodi Herero i Nama činili su većinu stanovništva u Namibiji pre genocida. Danas pak predstavljaju manje od desetine stanovništva od dva i po miliona i jedva da su zastupljeni u vladi. Zato čudi činjenica da je nemačka vlada pregovarala o Sporazumu o pomirenju s vladom u Vindhuku bez uključivanja najvažnijih predstavnika naroda Herero i Nama.

"Kada je reč o reparacijama posle Drugog svetskog rata, Nemačka je razgovarala sa vladom u Izraelu zajedno sa jevrejskim zajednicama širom sveta", rekao je za "Špigl" advokat Volfgang Kalek iz Evropskog centra za ustavna i ljudska prava, ključne ustanove za ubrzavanje procesa nemačkog suočavanja s počinjenim zločinima iz kolonijalnog doba.

"Ali u Namibiji odluke su donete bez učešća pogođenih grupa, što je kršenje međunarodnog prava. Isključena su važna pitanja poput seksualnog nasilja koje su sprovodili Nemci, kao i konfiskacije plodne zemlje", dodaje Kalek.

Čak su i Ujedinjene nacije zamerile Nemačkoj zbog njenog pristupa.

Berlin namerno izostavio narode žrtve iz pregovora?

U Namibiji se veruje da je Berlin namerno izostavio narode Herero i Nama iz pregovora jer nisu bili zainteresovani za rešavanje neprijatnih pitanja kao što je upravo raspodela zemljišta budući da je imovina žrtava bila konfiskovana.

Potreba za poljoprivrednim zemljištem danas je velika, tako da potomci žrtava genocida zahtevaju da država Namibija, koristeći novac iz Nemačke, otkupi zemlju kako bi im je vratila. "Ne znam koliko ćemo još moći da opstanemo od poljoprivrede na ovako skučenom prostoru. Mora postojati kompenzacija za katastrofu koju smo pretrpeli", rekao je Augustinus Muese za "Špigl".

U koalicionom sporazumu vlade u Berlinu navodi se da pomirenje s Namibijom ostaje "suštinski zadatak koji proističe iz naše istorijske i moralne odgovornosti". U Berlinu, međutim, izgleda da niko nije spreman da ponovo razmotri kontroverzni Sporazum o pomirenju – uprkos činjenici da je jedna od partija vladajuće koalicije, Zeleni, iznela kritike na račun ovog sporazuma pre poslednjih izbora.

Najviši predstavnik naroda Herero, lider organizacija Tradicionalne vlasti Ovaherero (OTA) Mutjinde Katjiua, koji pak ne učestvuje u radu parlamenta, tvrdi da je "sporazum ponudio priliku da se uspostavi istorijska pravda, ali da je ta prilika izgubljena".

"Berlin nije našao za shodno da razgovara sa nama ni jedan jedini put", rekao je on i dodao da ako su Nemci ozbiljni u svojoj želji za pomirenjem, onda je ponovno pregovaranje o sporazumu neizbežno. Suma od 1,1 milijarde evra koju je nemačka vlada ponudila kao kompenzaciju u narednih 30 godina je premala.

Za Katjiuu je, međutim, simbolično priznanje počinjenih nedela važnije od novca: "Zašto Berlin ne investira u dokumentacioni centar u Namibiji, sličan Jad Vašemu? Zašto Nemačka ne izda više viza namibijskim studentima i profesionalcima da bi podstakli razmenu?"

Katjiua svoje zahteve prema Nemcima sažima u jednoj rečenici: "Slušajte nas!"