Svet
Bliski istok nakon samita u Saudijskoj Arabiji: Ima li nade za Palestince?
Na Samitu u Rijadu nisu formulisane konkretne mere koje bi dovele do rešavanja krize u Gazi, ali je on pokazao da do određene saradnje između islamskih zemalja ipak može doći – čak i kada je reč o Saudijskoj Arabiji i Iranu
Zajednički samit Arapske lige i Organizacije islamske saradnje (OIS), koji je prošlog vikenda održan u Rijadu, po mnogo čemu će biti upamćen kao istorijski.
Samit je okupio lidere manje više svih uticajnih arapskih i islamskih zemalja, od Turske, preko Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata do Katara i Indonezije. Na samitu je učestvovao i donedavno izolovani predsednik Sirije Bašar el Asad, kao i predsednik Irana Ebrahim Raisi.
Učesnici su u zajedničkom saopštenju oštro osudili Izrael i njegove akcije u Pojasu Gaze, pozivajući na postizanje primirja i, nakon međunarodne konferencije, uspostavljanje nezavisne i suverene palestinske države sa prestonicom u Istočnom Jerusalimu.
Okupljeni lideri pozvali su i na međunarodnu istragu navodnih izraelskih ratnih zločina u Gazi, kao i prekid isporuka oružja i municije Jevrejskoj državi. Države članice Arapske lige i OIS-a založili su se i za pokretanje "diplomatskih, političkih i pravnih pritisaka" kako bi se "sprečili zločini protiv čovečnosti kolonijalnog okupatora".
Iza oštrih reči koje su našle svoje mesto u saopštenju, ipak, ne nalazi se previše konkretnih mera za postizanje zacrtanih ciljeva.
Kako su preneli pojedini arapski mediji, predlog Alžira da se pozove i na prekid svih diplomatskih odnosa sa Izraelom (makar kada je reč o zemljama koje ih uopšte imaju) odbijen je od strane četiri neimenovane države učesnice, a slično je prošao i predlog da se protiv Izraela uvedu kaznene ekonomske mere.
Na samitu preovladao oprez, trenutno nema zainteresovanih za eskalaciju
Da je među arapskim i islamskim zemljama preovladao oprez smatra i saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović, koji za RT Balkan objašnjava da su one pokušale da izbegnu eskalaciju koja trenutno nikome ne ide na ruku.
"Ono što je pomak je poseta iranskog predsednika Raisija Saudijskoj Arabiji, što je prva takva poseta još od doba Mahmuda Ahmedinedžada. Problem je, međutim, to što ni danas nije došlo do formulisanja konkretnih odgovora, pošto bi sve ove zemlje želele da izbegnu eskalaciju", objašnjava on, dodajući da bez pritiska "ipak nije realno očekivati da će Izrael biti popustljiviji".
Seme razdora seju pre svega države koje su normalizovale odnose sa Izraelom: Egipat, Jordan, Bahrein, Maroko i UAE.
"To su pre svega režimi koji su naslonjeni ili su bili naslonjeni na SAD. Međutim, činjenica je da je arapsko javno mnjenje počelo ozbiljno da protestuje protiv izraelske politike, a ovakva izraelska politika im je dala za pravo da veruju da se njim ne može sklopiti trajni mir", dodaje Peović.
Iran je, s druge strane, decenijama unazad glavni sponzor palestinskog pokreta otpora, kao i glavni zagovornik preduzimanja oštrijih mera protiv Izraela.
Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani rekao da je tokom samita prihvaćeno dosta njihovih predloga, ali da Teheran i dalje ima "određenih rezervi", kada je reč o konačnom saopštenju.
Problem za Irance predstavlja pozivanje na uspostavljanje palestinske države u granicama iz 1967. godine (s obzorom da Iran ne priznaje postojanje Izraela i protivi se rešenju 'dve države'), kao i imenovanje Palestinske oslobodilačke organizacije, kao jedinog legitimnog predstavnika Palestinaca, čime se implicitno oduzima legitimitet Hamasu.
"Iran je taj koji se zalagao za ideju da se uvede embargo na oružje i municiju za Izrael. Međutim, pitanje je koliko je Iran spreman za neke drastičnije mere, koje bi eskalirale sukob i proširile ga na čitav region, potencijalno uvlačeći i SAD. Bojim se da, ako ne dođe do nekog konsenzusa, šta konkretno učiniti osim osuda, nije za očekivati da će one imati nekog efekta", kaže Srboljub Peović.
Palestina ponovo u centru pažnje
Samit u Rijadu značajan je i zato što je u centar pažnje vratio pomalo zaboravljeno pitanje Palestine. Pregovori o konačnom statusu te teritorije praktično su blokirani već desetak godina, dok Izraelci polako, ali sigurno jačaju svoje bezbednosno prisustvo i šire jevrejska naselja u zapadnoj obali.
Pitanje Palestine kao da je postalo naporno i za mnoge arapske zemlje, koje su se poslednjih godina okrenule sve otvorenijoj saradnji sa Izraelom. Bahrein, UAE, Maroko i Sudan normalizovali su odnose sa Jevrejskom državom 2020. godine, dok se poslednjih meseci sve glasnije govorilo da bi to mogla da učini i Saudijska Arabija.
Kolateralna šteta te "diplomatske inicijative" iz Vašingtona bili su upravo Palestinci, čija su prava gurnuta u drugi plan.
To se promenilo nakon napada Hamasa 7. oktobra, kada se Palestina posle više godina ponovo našla u centru pažnje svetskih medija.
"Koliko vidim, Palestinci smatraju da su opet prepušteni sami sebi. Ipak, oni su sada u prvom planu i ne mogu se ignorisati. Ipak, bez neke veće regionalne konsolidacije, malo je verovatno da bi neki treći faktor mogao da napravi veći iskorak", kaže Srboljub Peović.
Naš sagovornik, ipak, smatra da ne bi trebalo potceniti značaj samita u Rijadu: "Iako on nije formulisao rešenje, sama činjenica da imate Iran i Saudijsku Arabiju koji razgovaraju na najvišem nivou je korak ka nekoj regionalnoj kooperaciji i saradnji."
VV inauguration
