Svet
RT Balkan analiza: Ko je naterao Izrael na produženje primirja?
Borbe u Pojasu Gaze utihnule su krajem prošle nedelje, kada je na snagu stupio sporazum o privremenom prekidu vatre, koji je u međuvremenu produžen na još dva dana
Izrael i Hamas su pristali da produže prekid vatre na još dva dana, nakon prvobitna četiri koliko je dogovoreno sredinom prošle nedelje i koji su isticali u ponedeljak, čime je omogućena dostava dodatne humanitarne pomoći u Pojas Gaze.
Izraelci su ranije najavili da su za svakih 10 oslobođenih izraelskih zarobljenika spremni da produže prekid borbi za po jedan dan.
Pripadnici militantne palestinske grupe su tokom napada 7. oktobra kidnapovali oko 240 Izraelaca, od kojih je njih 51 pušteno u zamenu za 150 palestinskih zatvorenika i četvorodnevnu obustavu vatre u Pojasu Gaze.
Hamas i drugi militanti još uvek drže oko 175 talaca, što je dovoljno da potencijalno produži prekid vatre na dve i po nedelje - ali među njima se nalazi i izvestan broj vojnika, za čije će oslobođenje Hamas verovatno postaviti mnogo veće zahteve, preneo je AP.
Izraelski zvaničnici, uključujući i premijera Benjamina Netanijahua, najavili su da će se borbe nastaviti čim dogovoreni period bude istekao, a portparol vlade Ejlon Levi rekao je da će to biti učinjeno "punom snagom".
Ipak, činjenica da su dve strane uspele da produže prvobitni sporazum, kao i to da se prekid vatre do sada u najvećoj meri poštovao, ukazuje da na obe strane postoji zainteresovanost za smanjenjem tenzija – pa makar ono bilo i privremeno.
Međunarodni pritisak na Izrael sve jači
Saradnik Instituta za evropske studije Srboljub Peović za RT Balkan kaže da je produženje sporazuma najverovatnije posledica spoljnih pritisaka.
"Uzrok primirja teško možemo znati, međutim verovatno je tu u pitanju međunarodni pritisak. Netanijahuov režim nije spreman da prihvati ovakav mir sam po sebi, pošto javno mnjenje u Izraelu primirje smatra kapitulacijom", naglašava on.
U Vašingtonu su, nakon što su u prvi mah Izraelu ponudili bezrezervnu podršku, poslednjih nedelja zauzeli oprezniji pristup. Dok Amerikanci i dalje insistiraju da Izrael ima pravo da se brani, oni naglašavaju da se mora voditi računa i o civilima u Pojasu Gaze.
Glasine o američkom pritisku "podgrejao" je i sastanak direktora CIA Vilijama Bernsa sa šefom Mosada i premijerom Katara u toj zalivskoj monarhiji, na koji je američki zvaničnik, prema navodima "Vašington posta", došao sa zahtevom da se sporazum o taocima proširi, a primirje produži.
Pojedini posmatrači veruju da se razlog za primirje može pronaći i u relativnom neuspehu izraelske vojske da ispuni svoje zadatke u Pojasu Gaze.
Libanski novinar Hasan Ilaik je, na primer, u kolumni za "Krejdl" napisao da je glavni razlog zbog kojeg je Izrael pristao na kratko primirje to što je njegova kopnena ofanziva doživela zastoj – pored drugih faktora kao što je pritisak SAD da se oslobode američki zarobljenici.
"Jednostavno rečeno, izraelska vojska bi trebalo da preispita svoje planove i razvije nove strategije za napredovanje na terenu", smatra on.
Palestinci ponovo na vetrometini
Kada je reč o Hamasu, Srboljub Peović naglašava da njih na primirje prevashodno podstiče nivo razaranja u Pojasu Gaze.
"Jedan od faktora pritiska je i količina razaranja u Gazi, što Hamas podstiče na primirje, pošto oni računaju da će se makar deo stanovništva vratiti u svoje domove. Ono što je još bitnije za palestinsku stranu je prisustvo međunarodnih humanitarnih organizacija, i to pre svega na severu, gde stanovništvo nije dobilo pomoć više od meseci i po dana", kaže on.
Kada je reč o regionalnim igračima, Peović naglašava posredničku ulogu Katara, za koji kaže da, pored Irana, jedini ima uticaj na rukovodstvo Hamasa.
"Iran je od početka sukoba bio bezvoljan da eskalira rat i pruži neku veću podršku (Hamasu). To se videlo i na primeru Hezbolaha, kada je (njihov lider) Nasralah najavio veliki govor koji se završio bez nekih većih promena. Sa te strane, ono što je nažalost tradicija na Bliskom istoku je da palestinska strana ne uživa neku konkretnu podršku", zaključuje on.
