Bermudski trougao: Šta se zaista desilo 5. decembra 1945. na "Groblju Atlantika"

Bermudski trougao, jedno od "najmisterioznijih područja na Zemlji", trougao je između Bermuda, Portorika i Majamija na Floridi, u kome je nestalo na stotine brodova, stotinjak aviona i na hiljade ljudi. Nazivaju ga i "Đavoljim trouglom" ili "Grobljem Atlantika".

Misterija Bermudskog trougla u žižu javnosti ušla je tačno 5. decembra 1945, kada je na tom prostoru nestalo pet aviona američke mornarice. Nestao je, ubrzo potom, i šesti: avion za spasavanje, koji je imao zadatak da pronađe i spasi "Izgubljenu eskadrilu". Tog, 5. decembra bez traga je nestalo ukupno 27 ljudi.

Prve vesti o enigmi preneo je novinar Edvard van Vinkl Džons u "Majami heraldu", da bi to zatim postala omiljena tema za teoretičare zavera.

10 najvećih prirodnih katastrofa: Od zemljotresa u Čileu do cunamija u Japanu

Postoji nekoliko veoma popularnih teorija o trouglu. Jedna od njih je "atlantidska teorija", prema kojoj je za nestanke, navodno, odgovorna "uznapredovala tehnologija Atlantide".

Druga je "NLO teorija": neki tvrde da brodovi i letelice nestaju zato što ih otimaju vanzemaljci.

Treća verzija priče je da je za sve kriva vremenska rupa, ili morska neman, zvana Kraken, koja guta brodove.

Pođimo redom, od činjenica, koje su utvrđene i nepobitne od samog početka.

Sve je počelo kao rutinska vežba

Petog decembra 1945. godine nebo nad američkom bazom Ford Loderdejl na Floridi bilo je vedro. Let aviona je trebalo da predstavalja samo rutinsku vežbu.

U rano posle podne, oko 14 časova, eskadrila od pet američkih torpednih bombardera TBM "avendžer" uzletela je sa piste.

Nijedan od ovih pet aviona se nije vratio u bazu. Nije se vratio ni avion koji je krenuo u potragu za misterioznim "letom 19". Nisu pronađena tela pilota, a ni olupine aviona.

Vođa patrole bio je poručnik Čarls Tejlor, iskusni pilot koji je tokom Drugog svetskog rata proveo više od 2.500 sati u vazduhu. Ostali piloti i članovi posade imali su dovoljno iskustva.

Avioni su bili u odličnom stanju, vremenski uslovi su bili više nego povoljni. U 14 časova i 10 minuta su poleteli sa piste baze Loderdejl, u državi Florida.

Izgledalo je da se sve odvija po planu, sve dok, u 15 časova i 45 minuta, kontrolni toranj nije počeo da prima zbunjujuće, konfuzne poruke pilota.

Potpuno smo izgubljeni, ne vidimo kopno

Prema snimljenom razgovoru, vođa patrole je tada rekao: "Ne vidimo kopno. Mislim da smo skrenuli sa kursa."

"Koja je vaša pozicija?", pitali su ga. Usledilo je nekoliko trenutaka tišine. "Ne možemo sa sigurnošću da kažemo gde smo", rekao je poručnik Tejlor. "Ne vidimo kopno."

Tokom sledećih deset minuta zavladao je tajac. Kada su ponovo uspostavili kontakt, ljudi iz tornja nisu razgovarali sa Tejlorom, već sa drugim članovima posade, koja su delovali uplašeno i dezorijentisano: "Ne možemo da nađemo zapad. Sve je pogrešno. Sve izgleda čudno, čak i okean."

Zašto je poručnik Tejlor prepustio komandu drugom pilotu?

Poslednja poruka je glasila: "Izgleda da ulazimo u bele vode. Potpuno smo izgubljeni." Kada je drugi spasilački avion stigao na mesto nesreće, more je bilo mirno, a nebo i dalje vedro.

Gravitaciona rupa na Zemlji: Nalazi se u Indijskom okeanu i zbunjuje naučnike

Spasioci nisu pronašli ništa. Tokom petodnevne potrage, pretraženo je ukupno 250.000 kvadratnih milja Atlantskog okeana. Izveštaj Istražnog odbora američke mornarice završava se rečenicom: "Ne možemo ni da nagađamo šta se dogodilo."

Ričard Vajner, autor brojnih knjiga o Bermudskom trouglu, izjavio je 2009. godine da "znamo više o Mesecu, a ne znamo dovoljno o našoj planeti." Vajner je autor dokumentarnog filma "Đavolji trougao", u kome tvrdi da su sve nesreće rezultat "ljudske greške, kvarova na mašinama, lošeg vremena ili magnetnih anomalija."

O tim anomalijama, kakvog god porekla one bile, pisao je i Kristofer Kolumbo, koji je u svoj dnevnik, još 8. oktobra 1492. godine, upisao je da je na području Bermudskog trougla brodski kompas prestao da radi i da je na nebu opazio vatrenu kuglu.