Poljska želi da bude najveća vojna sila kopnene Evrope, kupuje opremu od Južne Koreje
Varšava je saopštila da će povećati svoju planiranu potrošnju za odbranu sa 2,4 odsto bruto domaćeg proizvoda na čak pet odsto, ukazuje portal "Politiko".
U međuvremenu, Nemačka, koja je prošle godine potrošila oko 1,5 odsto BDP-a na odbranu, raspravlja o tome da li može da održi cilj NATO-a od dva procenta nakon što iscrpi investicioni fond od 100 milijardi evra za odbranu odobren ranije ove godine.
Poljski ministar odbrane Mariš Blačak obećao je u julu da će njegova zemlja imati "najmoćnije kopnene snage u Evropi". Na dobrom je putu, ocenjuje "Politiko".
Letos je, inače, i nemački kancelar Olaf Šolc iskazao nameru da Bundesver postane najsnažnija vojna sila među evropskim članicama NATO.
"Poljska je postala naš najvažniji partner u kontinentalnoj Evropi", ukazao je jedan visoki zvaničnik američke vojske u Evropi, navodeći ključnu ulogu koju je Poljska odigrala u podršci Ukrajini i jačanju NATO-a na Baltiku.
Poljska već ima više tenkova i haubica od Nemačke i na putu je da oformi mnogo veću vojsku. Cilj joj je da do 2035. godine ima 300.000 vojnika, dok nemačka vojska sada broji 170.000.
Danas poljska vojska ima oko 150.000 vojnika, od kojih 30.000 pripada novim snagama teritorijalne odbrane osnovanim 2017. godine.
Međutim, napominje "Politiko", da li će se poljska vojna moć pretvoriti u politički uticaj u Evropi, drugo je pitanje. Do sada se to nije dogodilo velikim delom zato što centrističke snage koje dominiraju u EU ne veruju poljskoj vladi, koju kontroliše nacionalistička partija Pravo i pravda (PiS).
Proizvedeno u Koreji
Iako je Vašington pozdravio obećanja Poljske o ulaganju u odbranu, prisutno je nezadovoljstvo što se Varšava okreće Južnoj Koreji po pitanju svojih najvećih kupovina, navodi "Politiko".
Poljska je ovog proleća potpisala ugovor od 4,9 milijardi evra za 250 tenkova Abrams iz SAD. Njeno vazduhoplovstvo je opremljeno američkim F-16, a 2020. godine Varšava je potpisala ugovor vredan 4,6 milijardi dolara za 32 lovca F-35. Međutim, fokus njene nedavne vojne potrošnje bila je Koreja, gde je potpisan niz ugovora o kupovini tenkova, aviona i drugog naoružanja.
Poljska je do sada od Koreje naručila oružje u vrednosti od 10 do 12 milijardi dolara, rekao je vojni analitičar Mariuš Sielma.
Ugovori uključuju 180 tenkova K2 Blek panter, 200 haubica K9 Tunder, 48 lakih jurišnih aviona FA-50 i 218 raketnih bacača K239 Čunmu.
Kao dodatak trenutnim zalihama, očekuje se da će Korejci do sredine 2020-tih isporučiti ukupno hiljadu tenkova K2 i 600 haubica K9.
"Nijedna zapadna zemlja ne želi da poveća svoju vojsku toliko i tako brzo. Ko god da sa Poljskom sklopi ugovore o naoružavanju, decenijama ima beneficije jer ona mora da održava i popravlja kupljenu opremu", rekao je Sielma.
Koreja je interesantnija jer je njihova vojna oprema generalno jeftinija od američke i evropske, a može da se proizvede u kratkom roku. Ovo je, ocenjuje "Politiko", udarac francuskom predsedniku Emanuelu Makronu čiji koncept "evropske strateške autonomije" predviđa da je ona u stanju da se brani domaćim (najverovatnije francuskim) oružjem.
Poljski lideri ne kriju da je pritisak Evrope na Poljsku zbog njenih kontroverznih pravosudnih reformi i drugih pitanja takođe igrao ulogu u odlukama o odlasku u kupovinu u Seul, navodi "Politiko".
"Spremni smo da kupujemo oružje u drugim zemljama EU, ali one moraju da zaustave svoj rat protiv Poljske", rekao je predsednik vladajućeg PiS-a Jaroslav Kačinjski ranije ovog meseca.
"Spremni smo da podelimo poslove i novac, ali ne kada nam se kaže da u Poljskoj nema vladavine prava", dodao je.
Varšava je naručila italijanske helikoptere Leonardo za osam milijardi zlota, ali je sporazumom predviđeno da se helikopteri prave u Poljskoj.
Iako niko u Poljskoj ne dovodi u pitanje iskazane potrošačke ambicije, neki se pitaju o njihovoj izvodljivosti i političkim motivima.
"U redu, potrebni su nam tenkovi i haubice, ali da li nam je potrebno toliko sa strateškog i operativnog stanovišta? Nije jasno zašto je ministarstvo iznenada objavilo sve ove dogovore", rekao je penzionisani vojni general Stanislav Kožiej, nekadašnji šef Biroa za nacionalnu bezbednost Poljske.
"Mora da postoji ravnoteža između vojne potrošnje i ukupnog ekonomskog razvoja zemlje", rekao je Kožiej.
