Svet
"Politiko": Šta odluka Šarla Mišela da se kandiduje na izborima za EU znači za njega i Evropu
Mađarskom premijeru Viktoru Orbanu mogla bi da budu otvorena vrata da bude domaćin sastanaka lidera EU
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta – koji okuplja lidere zemalja članica EU – najavio je da će se kandidovati na evropskim parlamentarnim izborima u junu. Ako bude izabran, zauzeće svoje mesto u julu, mnogo pre isteka mandata u novembru.
Zašto je to problem?
Bez stalnog šefa Saveta, sastanke bi umesto njega vodio mađarski premijer Viktor Orban, čija zemlja u julu preuzima rotirajuće predsedavanje Savetom EU. Ideja da se to dozvoli evroskeptičnom lideru, koji je remeti napore Brisela da pomogne Ukrajini, predstavlja noćnu moru za Brisel, piše "Politiko".
Zahvaljujući Mišelovom potezu, EU je u nepoznatim vodama. Posao predsednika Evropskog saveta postoji tek od 2009. godine kada je nastao kao deo reformskog Lisabonskog sporazuma EU. Posao uključuje utvrđivanje dnevnog reda i rasporeda rada Evropskog saveta, kao i posredovanje između država članica i predstavljanje bloka na međunarodnoj sceni. Pre Mišela ovaj položaj držala su samo dva muškarca – Belgijanac Herman van Rompej i Donald Tusk iz Poljske.
Mišel je sada pokrenuo trku za najviše položaje u EU, a uz njega, kao potencijalni kandati pominju se predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, premijerka Mete Fredriksen i bivši italijanski premijer Mario Dragi.
Političari daju ostavke. Zašto je ova toliko bitna?
Zato što šalje čudan signal o (ne)važnosti posla predsednika Evropskog saveta, navodi briselski portal.
Gotovo je nemoguće zamisliti da američki predsednik odstupi šest meseci pre kraja svog mandata, osim u slučaju više sile. Isto tako, sastavljači Lisabonskog ugovora nisu predvideli nijedan scenario u kojem bi došlo do prevremenog izlaska.
Tako da Mišelov rani odlazak – usred epskog sukoba sa Mađarskom oko politike podrške bloka Ukrajini – izgleda da signalizira, s jedne strane, da Mišel ne vidi svoju ulogu kao strašno važnu. Ali, s druge strane, takođe bi mogao da pokaže da je srećan što prepušta zadatak rešavanja problema EU nasledniku, ko god to bio.
Hoće li Viktor Orban postati privremeni šef Saveta?
Jedan od razloga zašto je ovo izazvalo pometnju početkom januara je taj što Mišelov rani odlazak povećava mogućnost da bi Orban mogao da postane predsednik Evropskog saveta zbog mađarskog predsedavanja EU sredinom 2024.
Diplomate koje se ne plaše tog scenarija kažu da ima dovoljno vremena da se pronađe pravi zamenik Mišela.
Ipak, ime predsednika Evropskog saveta je obično deo paketa, oko kojeg se dogovaraju lideri zajedno sa predsednikom Evropske komisije i najvišim diplomatom EU. S obzirom na to da ankete pokazuju da je krajnja desnica u usponu, "ovaj put bi moglo biti komplikovanije formirati većinu ili bismo mogli imati veoma tanku većinu", tvrdi visoki zvaničnik EU, što znači da bi pronalazak naslednika mogao da potraje.
Da li će Mišel učestovati na izborima za Evropski parlament?
Mišelova kancelarija saopštila je da će voditi kampanju kao i svaki drugi lider. "Premijer zemlje klasično obavlja svoju funkciju i vodi kampanju na nacionalnim parlamentarnim izborima, i za njih. Isti slučaj bio bi i za predsednika Evropskog saveta za, u ovom slučaju evropske izbore", rekao je zvaničnik blizak Mišelu.
Mišelu je skoro zagarantovano mesto u Evropskom parlamentu. Ali, očekuje se da ambicije bivšeg belgijskog premijera leže na drugom mestu, sa evropskom skupštinom kao rezervom. Mišel bi mogao da pokuša da se kandiduje za predsednika Evropske komisije.
U teoriji, čak i neuspeh da postane šef Komisije mogao bi da otvori vrata drugom evropskom položaju kao što je mesto šefa spoljne politike EU ili sledećeg belgijskog komesara.
Mišela, piše "Politiko", tu čeka teška bitka. Njegovo iskustvo kao predsednika Evropskog saveta je žestoko kritikovano, a njegov odnos sa Fon der Lajen, ako se ona kandiduje za drugi mandat, je, blago rečeno, daleko od idealnog.
Da li je uopšte potreban predsednik Saveta EU?
Komplikovana dinamika između Evropskog saveta i predsednika Evropske komisije dugo je bila problem, uključujući vreme kada su Tusk i Žan-Klod Junker bili na funkciji. To je dinamika koju diplomate često nazivaju "vrtić".
Sa Tuskom i Junkerom, rivalstvo je bilo više među najvišim zvaničnicima u njihovim kancelarijama. Sa Fon der Lajen i Mišelom je drugačije, jer nedostatak hemije direktno utiče na dva šefa. Stoga prirodno je da se stalno čuju pozivi da ove dve pozicije treba spojiti kako bi donošenje odluka u EU bilo efikasnije i izbeglo sramotno javno iskazivanje nejedinstva.
Diplomate se slažu da bi pokretanje takve debate zaista otvorilo Pandorinu kutiju i da mnogi lideri vole da EU ima mnogo vrhunskih poslova – samo u slučaju da im zatreba posao u budućnosti.
