Produbljuju se podele: Evropski birači sada raspoređeni u čak pet oštro suprotstavljenih tabora

Evropski glasači se više ne dele na leve ili desne, pro, ili antievropske, pokazuje istraživanje Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR), već na čak pet oštro suprostavljenih tabora, prenosi "Gardijan".

Novo istraživanje centra ECFR iz Berlina pokazuje da se evropski glasači oštro dele po stavovima prema pet velikih kriza: klimatskih pitanja, migracionoj i ekonomskoj krizi, ratu u Ukrajini i pandemiji kovida.

Kako je izjavio Mark Leonard, koautor studije i direktor istraživačkog centra ECFR: "Godine 2019. odvijala se borba između populista, koji žele da okrenu leđa evropskim integracijama, i mejnstrim partija, koje su pokušavale da spasu evropski projekat."

Počela trka za Belu kuću: Ubedljiva pobeda Donalda Trampa u Ajovi

"Ovog puta, odvijaće se borba između klimatskih pitanja, imigracije, pitanja inflacije i vojnog sukoba u Ukrajini", dodao je.

Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Sofiji kaže da studija pokazuje da se građani "udaljavaju od podele na desnicu i levicu" i da se sada okreću onom što vide kao egzistencijalne krize.

Istraživanje pokazuje da će glavne političke stranke pokušati da mobilišu birače oko pitanja budućnosti evropskog projekta i da će klimatska kriza i imigracija prestavljati najvažnija pitanja u predizbornim kampanjama.

Na nedavnim izborima u Holandiji, glasači su većinom glasali za Partiju slobode (PVV) Gerta Vildersa, koja se protivi imigracijama, dok je "ekološki savez" zelenih i laburista, na čelu sa bivšim potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom, završio na drugom mestu.

Kako navode autori izveštaja, "klimatski aktivisti strahuju od izumiranja čovečanstva, a antimigracioni aktivisti se plaše nestanka sopstvenih nacija."

Glasači koji vide imigraciju kao najvažnije pitanje većinom podržavaju desne stranke, kao što su Nacionalno okupljanje u Francuskoj ili Alternativa za Nemačku (AfD), dok se ekološki orijentisani glasači okreću zelenim ili levičarskim strankama, poput španskih socijalista ili poljske levice.

Osim izbora za Evropski parlament, koji će biti održani u junu, birači u 15 evropskih zemalja, uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Hrvatsku, Litvaniju i Veliku Britaniju, izlaze na birališta ove godine, gde će birati predsednike država ili novi saziv parlamenta.

Šta očekivati nakon izbora na Tajvanu: Novi lider koji je obećao da će "braniti" ostrvo od Kine

Ova studija ukazuje na oštru polarizaciju evropskih birača: 73,4 miliona glasača veruje da je klimatska pitanje najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost, dok skoro isto toliko, 72,8 miliona, smatra da je to kovid.

Za 69,3 miliona najpreča su ekonomska pitanja, 58,2 miliona se opredeljuje za imigraciju, i 49 miliona za konflikt u Ukrajini.

Ovo istraživanje ukazuje i na geografske razlike, podele birača po godinama i obrazovanju. Glasači u Nemačkoj, njih 31 odsto, smatraju da je najvažnije pitanje imigracije, dok se u Francuskoj 27 odsto birača opredeljuje za klimatske promene.