Svet
Analiza RT Balkan: Zašto su besni poljoprivrednici u Evropi
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je vreme da se EU pozabavi rastućim problemima poljoprivrede najavljujući strateški dijalog sa predstavnicima ovog sektora, dok sve više farmera protestuje
Smanjenje subvencija i sve restriktivnija zelena politika, koja diktira nova pravila razbesneli su farmere u Nemačkoj, a i poljoprivrednici u Francuskoj i Poljskoj dižu glas. Čini se da raste gnev farmera širom Evrope, koji su ljuti zbog propisa koji se stalno menjaju i koji su mnoge od njih gurnuli na ivicu bankrota.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je da je vreme da se EU pozabavi rastućim problemima poljoprivrede najavljujući strateški dijalog sa predstavnicima ovog sektora, dok sve više farmera protestuje.
Nemački farmeri paralisali su najveću ekonomiju EU ljuti zbog povećanja poreza i budžetskih rezova koji su posledica ekonomskog kraha "motora Evrope". Oni se bune protiv politike štednje savezne nemačke vlade, koja se prelomila preko njihovih leđa.
Povod za njihovo nezadovoljstvo su fiskalne mere koje je vlada donela krajem prošle godine, kako bi u poslednjem trenutku pokušala da zapuši rupu u budžetu nastalu nakon presude Ustavnog suda koja je onemogućila nerezonsko trošenje preostalih vanrednih sredstava iz vremena pandemije.
Iako je potpuno ukidanje poreskih olakšica za dizel, koje je trebalo da omogući saveznoj vladi da dođe do skoro milijardu evra dodatnih prihoda, delimično ublaženo, kada je vlada povukla svoje odluke, farmeri nisu zadovoljni ni novim rešenjem.
Sadašnji planovi predviđaju da se popust na dizel postepeno ukida u naredne tri godine, tako da od 2027. više ne bi trebalo da bude subvencija za dizel. Prema najavama Saveznog ministarstva poljoprivrede, gazdinstva prosečne veličine tada bi morala da očekuju dodatne izdatke od oko 1.000 evra za dizel.
Predsednik Saveza poljoprivrednika Joahim Rukvid je izjavio da ti ustupci vlade i dalje nisu dovoljni i da to na kraju znači "umiranje na rate". On smatra da je to neprihvatljivo i da ta odluka mora da se povuče.
Umesto da započne dijalog sa poljoprivrednicima, vicekancelar ministar ekonomije iz redova Zelenih Robert Habek – kom demonstranti pre nekoliko dana nisu dozvoli da se iskrca sa broda – optužio ih je da imaju "fantazije puča", kao i da su pristalice "ekstremne desnice opasnost po demokratiju".
Francuzi neće tuđu robu
Na vlast su kivni i francuski poljoprivrednici. Poručuju da su ih visoki porezi na gorivo za traktore, jeftina roba iz uvoza, pritisak prodavaca da spuste cene i prekomerna birokratija kako na državnom, tako i na EU nivou – naterali na proteste.
Jedan od glavnih zahteva francuskih poljoprivrednika je regulisanje nelojalne konkurencije iz uvoza. Francuski mediji prenose da su okupljeni zaustavljali strane kamione na auto-putu A7 kod Monelimara, i da uništavaju uvezene poljoprivredne proizvode, dopremljene kamionima iz Španije i drugih zemalja.
Francuski farmeri su i polovinom decembra imali upečatljivu kampanju, kada su saobraćajne znake na putevima okrenuli naopako, kako bi skrenuli pažnju da je upravo takav i njihov sve nesigurniji način života.
Predsednik sindikata farmera FNSEA u Tarnu Filip Bardi je rekao da je sve naopako jer, sa jedne strane, ministar poljoprivrede traži od farmera da promene način na koji obrađuju zemlju kako bi bila više ekološka, a s druge im traži da proizvode što je više moguće kako bi Francuska mogla da postigne prehrambeni suverenitet.
Zalaganje EU za novu ekološku regulativu izazvalo je značajnu reakciju prošle godine - naročito u Holandiji, a odbijanje poljoprivrednika rezultiralo je razvodnjavanjem početnih predloga izvršne vlasti bloka, uključujući zakon o obnovi prirode i poraz plana za smanjenje upotrebe pesticida, koja bi trebalo da se prepolovi do 2023. godine.
U Poljskoj, farmeri planiraju da blokiraju puteve na čak 250 lokacija u znak protesta zbog planova EU za suzbijanje emisija ugljenika, kao i zbog onoga što su organizatori opisali kao nekontrolisani uvoz hrane iz susedne Ukrajine.
Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kaže da poljoprivrednici širom sveta dele istu sudbinu i da su problemi slični.
"Problemi su slični i kod nas i kod njih. Slaba zarada, a visoki troškovi proizvodnje. Sve im poskupljuje, a države dižu poreze i smanjuju subvencije. Uz inflaciju još ide i zelena agenda, tako da je, na primer, Holandija najavila da će farmeri morati da smanje broj grla stoke, pre svega krava, zbog gasova. Sve to ne ide na ruku farmerima i zato raste nezadovoljstvo", kaže Gulan za RT Balkan.
