Svet
Otkriven još jedan transkript: O čemu su razgovarali Klinton i Jeljcin?
Neophodno je stvoriti neku vrstu kartela – uključujući SAD, Rusiju i evropske zemlje – koji će pomoći jačanju međunarodne bezbednosti, kazao je tada Jeljcin
Bivši predsednik Rusije Boris Jeljcin je na sastanku sa američkim kolegom Bilom Klintonom u Novo-Ogarjevu u januaru 1994. godine rekao da Rusija treba da bude prva koja će ući u NATO u slučaju širenja Alijanse, pokazuje transkript razgovora koji je objavio Arhiv nacionalne bezbednosti SAD.
Osim toga, Jeljcin je naveo da bi njen primer zatim trebalo da slede i druge države centralne i istočne Evrope.
"Neophodno je stvoriti neku vrstu kartela, uključujući SAD, Rusiju i evropske zemlje, koji će pomoći jačanju međunarodne bezbednosti", kazao je tada Jeljcin.
Međutim, kako sledi iz transkripta razgovora, Klinton je "veoma uzdržano" odgovorio na predlog ruskog lidera, spomenuvši "veličinu Rusije, ali ne i ideju stvaranja zajednice zemalja koju je predložio Jeljcin ili članstvo države u NATO".
Prema transkriptu, Klinton je razgovarao sa Jeljcinom o "odnosu poverenja", napomenuvši da bi "mogli da garantuju zemljama Evrope vek mira ili više".
U dokumentima sa kojih je skinuta oznaka tajnosti takođe se navodi da su ljudi iz okruženja Klintona smatrali Jeljcina "najvažnijim kolegom".
Na primer, direktor odeljenja za planiranje politike Stejt departmenta Entoni Lejk u memorandumu iz decembra 1993. godine uoči Klintonove posete Moskvi upozoravao je na predstojeću "borbu oko niza teških pitanja i izazova za odnose", a Jeljcina je nazvao "možda i najvažnijim stranim kolegom".
"Potkupljivanje" Rusije zarad širenja Alijanse na istok
Ruska strana je, zauzvrat, takođe ranije otkrila transkript razgovora Jeljcina i Klintona tokom jednog od njihovih sastanaka 1990-ih.
Bivši američki predsednik ponudio je Jeljcinu velike investicije u Rusiju u zamenu za odobrenje Moskve za širenje NATO-a na istok.
Kako se navodi, kao odgovor na Klintonov predlog, Jeljcin je rekao da je ova mera slična mitu u zamenu da Rusija dozvoli proširenje NATO-a na štetu sopstvenih interesa, a tri meseca kasnije, u maju 1997, odbio je da potpiše tajni aneks Osnivačkog akta Rusija–NATO.
Zauzvrat, Klinton je Rusiju nazvao "jednom od najboljih opcija za ulaganje" i predložio jačanje saradnje između ruskih i američkih kompanija.
"Ako Rusija nastavi da razvija svoju ekonomiju, onda Moskva takođe može biti odličan partner u drugim oblastima", naveo je Klinton tada.
U aprilu 2022. Klinton je napisao kolumnu za "Atlantik" u kojoj je naveo da je Borisu Jeljcinu i Vladimiru Putinu predložio da Rusija uđe u NATO.
"Sve ovo vreme držali smo vrata NATO-a otvorena za ulazak Rusije, kao što sam jasno rekao Jeljcinu, a potom i njegovom nasledniku Vladimiru Putinu", napisao je bivši američki predsednik.
Širenje NATO-a od 1994. godine
Širenje NATO-a, koje je bilo predmet pregovora između Klintonove i Jeljcina 1994. godine, dogodilo se pet godina kasnije, tačnije 1999. godine, kada su tri zemlje pristupile Severnoatlantskom savezu: Mađarska, Poljska i Češka.
Pet godina kasnije, 2004. godine, sedam zemalja pristupilo je Alijansi, uključujući i zemlje bivšeg SSSR-a – Litvaniju, Letoniju i Estoniju.
Blok je takođe proširen 2009, 2017. i 2020. godine, a nakon početka Specijalne operacije i Švedska i Finska su se pridružile Alijansi.
