Secesija ili više autonomije: Šta znači Zakon o suverenitetu Alberte?

Da li se nova konzervativna premijerka Alberte Danijela Smit bori za više autonomije ili ovu kanadsku pokrajinu vodi secesionističkim stazama Kvebeka koji je imao već dva (doduše neuspešna) referenduma o otcepljenju?

Ona uglavnom ne odustaje od svog Zakona o suverenitetu koji će, iako preimenovan u "Suverenitet Alberte u okviru zakona ujedinjene Kanade", kako najavljuje "biti uveden za otprilike nedelju dana".

Alberta će na ovaj način praktično ozakoniti svoje pravo da kaže "ne" saveznoj vladi i da odbije da sprovodi državne zakone koji se protive interesima ove pokrajine.

A to "ne" može da se odnosi na energetske projekte, klimatske promene, politiku vakcinacije, pa čak i na zakone o kontroli oružja.

Neki Zakon o suverenitetu ocenjuju kao neustavan i kao "potpuni napad na vladavinu prava", a najsvežije kritike na njegov račun uputio je ministar turizma ove pokrajine Rendi Bojsonalt koji tvrdi da je od samih građana čuo da oni "ne žele svađe oko nadležnosti ili ustavne prepirke".

Ali možda je pobeda Smitove na izborima u kojima je Zakon o suverenitetu bio u fokusu njene kampanje, znak da zapravo i većina građana Alberte smatra da bi se u nekim oblastima, najblaže rečeno trebalo "distancirati" od savezne vlasti?

U videu objavljenom na zvaničnom sajtu ove pokrajine, premijerka Smit očitala je prilično oštru bukvicu saveznoj vladi koja kako kaže, namerno i sistematski pokušava da kontroliše i reguliše sve aspekte privrede, resursa i socijalnih programa ove pokrajine.

"Milijarde vaših poreskih dolara odvode u crnu rupu federalne birokratije i aranžmana za kupovinu glasova u drugim delovima zemlje", naglašava Smit.

A ti, "kontinuirani napadi" na ekonomiju i prava Alberte se, upozorava ona Otavu-  ne mogu nastaviti.

"Kanadski ustav je jasan. Savezna i Pokrajinska vlada su ravnopravne", ističe premijerka.

Zato bi zakon, koji je, kako ona poručuje, "dizajniran da bude ustavni štit za zaštitu Alberte", pokrajini bi dao više autonomije, ali i više kontrole nad federalnim novcem koji dobija.

A, što je možda i najvažnije -  dao bi joj i veću političku težinu.

Ako bi i Alberta "dobacila" do nivoa autonomije koji ima Kvebek, to bi joj dalo veći uticaj na Otavu, a uz to omogućilo bolju kontrolu nad imigracijom i obezbedilo sopstveni penzioni plan i policiju.

 "Kvebek je pokazao kako zemlja treba da funkcioniše", izjavila je ranije premijerka ove pokrajine.

I iako mnogima ovako oštro odupiranje državnoj vlasti "miriše" na secesiju u najavi, Smitova tvrdi da to nije slučaj.

"Neki pokušavaju da uplaše ljude kako bi pomislili da ovaj zakon ima veze sa napuštanjem Kanade. Ništa ne može biti dalje od istine. U stvari, ovaj novi zakon će imati suprotan efekat. Obnavljanjem i poštovanjem ustavnih prava naših kreativnih i raznolikih provincija, uključujući Albertu, Kanada će postati jača, prosperitetnija i ujedinjenija nego ikada. Kao Albertanci, ne smemo više tražiti dozvolu od Otave da budemo prosperitetni i slobodni. Moramo biti slobodni da zacrtamo sopstveni kurs kao stariji partner u jakoj i ujedinjenoj Kanadi", ističe premijerka Smit.

Šta, međutim, misle građani? Da li je njima do otcepljenja?

Podaci ipak kažu da je, iako se često pominje "Vegzit", odnosno verzija "Bregzita" u kojoj su glavni likovi zapadne države Kanade, na izborima 2019.godine Partiju nezavisnosti Alberte podržalo manje od jedan odsto građana.

Upućeni tvrde da to i ne oslikava situaciju na terenu, kao i da separatističke težnje u ovoj pokrajini, dugotrajnije čak i od vladavine dinastije nekoliko Trudoa u Kanadi, u poslednje vreme sve više jačaju.

Možda i ne čudi budući da neke ankete pokazuju da se čak 56 odsto ispitanika Alberte saglasilo sa izjavom da Zapadna Kanada "ima toliko malo koristi od toga što je deo Kanade - da bi mogli i biti sami".

A misao o otcepljenju ne prolazi kroz glavu samo stanovnicima Alberte čiju situaciju mnogi porede i sa onom u kojoj je Škotska. 

Jer, i glasovi da bi Saskečevan trebalo da bude "nacija u naciji" poslednjih godina sve su jači.