Svet
Sprema li se u Velikoj Britaniji uspon populista?
Masovno nepoverenje u političke stranke, ali i relativna nepopularnost konzervativaca i laburista, stvaraju uslove za uspon nove populističke sile, smatra autor Henri Hil u članku za "Anherd"
Politički vakuum u Velikoj Britaniji, ispoljen u nalazima Biroa za nacionalnu statistiku (ONS), u kojoj se ističe da svega 12 odsto državljana veruje političkim strankama, ali i relativnoj nepopularnosti kako vladajućih konzervativaca sa premijerom Rišijem Sunakom, tako i opozicionih laburista sa Kirom Starmerom, navodi autora Henrija Hila da u članku za magazin "Anherd" (UnHerd) zaključi da postoje svi uslovi za uspon nove populističke sile u toj zemlji.
"Na prvi pogled, nalazi ONS nalažu da u britanskoj politici ima dosta prostora za probijanje jedne ili više novih partija, 'populističkih' ili ne. Ipak, na terenu je malo dokaza da postoji ubedljiv izazivač", tvrdi autor.
On ističe da je Reform UK počela da ostvaruje dvocifrene udele glasova, ali smatra da stranka koju je osnovao Najdžel Faraž ostaje marginalna sila, sa upitnim liderstvom i sposobnošću vođenja političkih kampanja, i napominje da dugogodišnji saradnik RT i vatreni protivnik rata u Iraku, Džordž Galovej, koji se nedavno vratio u Donji dom britanskog parlamenta nakon pobede na glasanju u izbornoj jedinici Ročdejl, od svog raskida s laburistima još nije uspeo ni jednu svoju stranku da pretvori u "značajnu nacionalnu silu".
"Istini za volju, laburisti i konzervativci su imali izuzetno mnogo sreće. Uprkos svom haosu izazvanom referendumima Dejvida Kamerona u poslednjoj deceniji, oni su, bar za sada, potkopali potencijalne izazivače", smatra Hil.
Kako napominje, bregzit je dvojako potkopao potencijalni uspon populista u Velikoj Britaniji činjenicom da se na odluku Londona da izađe iz EU, glavni cilj Stranke za nezavisnost, postao i glavni krivac šire javnosti za sve nedaće u britanskom društvu, ali i to što je raskol u pomenutoj stranci suzbio zamah za nastanak nacionalne stranke u Britaniji.
"Naš izborni sistem delimično funkcioniše tako što odlaže proboj manjih partija, dajući laburistima i konzervativcima vremena da se prilagode", piše autor, ali napominje da je pitanje da li su dve velike stranke uopšte u stanju da se prilagode i odgovore na raspoloženje u narodu.
"Ni Starmer ni Riši Sunak nisu pokazali nikakve naznake da su to učinili; ako njihovi naslednici to ne budu hteli ili mogli, Britanija bi mogla doživeti populistički revolt", zaključuje Henri Hil.
