Svet
Ne smiruju se strasti u Crvenom moru: Sprema li se otvaranje novog fronta?
Pomorske i vazdušne operacije koalicije zapadnih zemalja protiv Huta do sada nisu uspele da naprave prevagu i primoraju jemenske militante da se povuku
Nešto manje od tri meseca od početka operacije "Prosperiti gardijan" protiv jemenskih Huta, strasti u Crvenom moru se ne smiruju, a rešenje krize u tom regionu se ni ne nazire.
Nakon što su izraelske operacije u Pojasu Gaze tokom oktobra prošle godine prerasle u pravo krvoproliće, jemenski Huti su najavili da će, u znak podrške palestinskom narodu, početi sa napadima na brodove povezane sa Izraelom koji prolaze kroz Crveno more.
Napadi Huta na trgovačke brodove (od kojih mnogi nisu imali nikakve veze sa jevrejskom državom) podstakli su mnoge gigante u oblasti pomorskog transporta da preusmere plovila sa crvenomorske rute na daleko dužu putanju, koja zaobilazi čitav afrički kontinent. To je imalo negativne posledice po svetsku ekonomiju.
Brodovi koji su, ipak, odlučili da okušaju svoju sreću u Crvenom moru nisu se dobro proveli: to se pre svega odnosi na teretnjak "Rubimar", koji su Huti potopili početkom marta. Tu je i brod "Tru konfidens", na kom su u napadu Huta poginula tri mornara: dva Filipinca i jedan Vijetnamac. Reč je o prvim mornarima nekog komercijalnog broda koji su poginuli u napadu Huta.
Pored toga, Huti su još u novembru uspeli da zauzmu brod "Galaksi lider", dok su 25 članova posade uzeti kao taoci. Prema navodima "Gardijana", Huti su od 19. oktobra 2023. do 11. marta 2024. godine sproveli 403 napada na 61 brod.
Zapadni odgovor ostao bez rezultata
U pokušaju da spreče napade Huta na komercijalne brodove u Crvenom moru, koalicija zapadnih zemalja predvođena SAD i Velikom Britanijom započela je operaciju "Prosperiti gardijan" krajem decembra prošle godine.
Iako su zapadni brodovi uspeli da obore određeni broj raketa i dronove koje su Huti ispalili, to nije bilo dovoljno da natera jemenske militante da obustave svoje akcije.
Vašington i London su zbog toga 12. januara započeli sa vazdušnim udarima na položaje Huta u samom Jemenu, pre svega na platforme koje se koriste za sprovođenje napada na trgovačke brodove.
Međutim, ni to nije odvratilo Hute od daljih napada, te su se obe strane našle u određenoj vrsti zastoja – koji ipak više odgovara militantima iz Jemena, s obzirom da komercijalni brodovi i dalje ne mogu bezbedno da prolaze kroz Crveno more i tesnac Bab el Mandeb, koji se nalazi između Jemena i afričke države Džibuti.
Zapadni stratezi su nesumnjivo svesni da ograničeni udari iz vazduha neće primorati Hute da obustave svoje akcije – dok apetita za kopnene operacije nema ni u naznakama.
Sprema li se otvaranje novog fronta?
Situacija je pokrenula razgovore o potencijalnoj aktivaciji trupa lojalnih međunarodno priznatoj vladi Jemena u Adenu – koja je sa Hutima ratovala od 2014. do 2022. godine, kada je postignuto nestabilno primirje dve strane.
Pojedini zvaničnici vlade u Adenu otvoreno su zatražili pomoć Zapada u sopstvenom ratu protiv Huta.
General Aidaros el Zubaidi, potpredsednik Predsedničkog rukovodstva, kako se zvanično zove međunarodno priznata vlada Jemena, pozvao je Zapad da njegovoj vladi pomogne u jačanju pomorskih kapaciteta, dok je ambasador Jemena u Londonu Jasid Said Noman Ahmed rekao da postoji prostor za zauzimanje strateški važne crvenomorske luke Hodejda, koju trenutno kontrolišu Huti.
Tu luku su trupe lojalne vladi u Adenu već pokušale da zauzmu 2018. godine, tokom građanskog rata u Jemenu, ali u tome nisu imali uspeha, iako su uživali podršku koalicije arapskih zemalja predvođene Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Rijad je, ipak, vremenom shvatio da ne može da savlada Hute na bojnom polju, te se okrenuo diplomatiji.
Saudijci i Huti su tokom prošle godine vodili pregovore o primirju, koji su postali mogući nakon normalizacije odnosa Rijada sa Iranom u martu iste godine, te je jasno da najuticajnija arapska država u ovom trenutku ne želi eskalaciju konflikta na svojoj južnoj granici.
Kako piše "Gardijan", taj stav dele i Vašington i London, koji se plaše da bi uvlačenje vlade u Adenu u operacije protiv Huta moglo da ponovo rasplamsa građanski rat u toj zemlji i dodatno eskalira i ovako nestabilnu situaciju na Bliskom istoku.
Predstavnici vlade u Adenu optužili su Hute da njihovi napadi ne predstavljaju spontan odgovor na rat u Pojasu Gaze, već dugo pripremanu operaciju koja zapravo i nije povezana sa sukobom Izraela i Hamasa, kao i da okončanje sukoba u toj enklavi neće nužno dovesti do okončanja njihovih akcija u Crvenom moru.
Ipak, akcije Huta su naišle na plodno tlo u izrazito propalestinskom stanovništvu u Jemenu, a prema navodima "Gardijana" procenjuje se da se tom pokretu prethodnih meseci priključilo nekoliko desetina hiljada novih regruta.
