Pristojnost ili nesloboda: Geopolitika čestitki Putinovoj pobedi

Predsednički izbori u Rusiji oborili su dva rekorda – izlaznost od 77,44 odsto i broj osvojenih glasova od čak 87,28 odsto za Vladimira Putina. Ovi ubedljivi brojevi već sami za sebe pokazuju sa kakvom podrškom i legitimitetom će Putin narednih šest godina voditi Rusiju.

Ipak, za jedan deo sveta to nije bilo dovoljno, pa se međunarodna zajednica podelila oko pitanja – čestitati pobedu Putinu ili ne.

Iako u zapadnoj javnosti provejava stav da je više onih koji nisu hteli da čestitaju Putinu, nego onih koji su to učinili, u pitanju je zabluda koju brojevi lako opovrgavaju.

Na adresu Kremlja stigle su čestitke predsednika Azerbejdžana, Abhazije, Alžira, Bolivije, Belorusije, Venecuele, Hondurasa, predsednika Skupštine Burundija, predsednika Irana, premijera Jermenije.

Putinu su čestitali i premijer Indije Narendra Modi, predsednik Kine Si Đinping, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, ali i emir Katara, emir Kuvajta, predsednik UAE, predsednik Kazahstana, predsednik Kirgistana.

Čestitka je stigla i od predsednika Severne Koreje Kim Džong Una, Republike Kongo, predsednika Kube, privremenog predsednika Malija, premijera Mjanmara, kao i šefa Nigera.

Pobedu Putinu čestitao je i predsednik Nikaragve, sultan Omana, premijer Pakistana, predsednik Sirije, predsednik Tadžikistana, Uzbekistana.

Sa Balkana jedini koji su uputili čestitku Putinu su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Srbija protiv nasilja kritikuje Vučićevu čestitku Putinu, razlog Ukrajina i Navaljni

Tako su se Beograd i Banjaluka poneli kao Gali u Rimskom carstvu, okruženi sa svih strana članicama NATO-a i EU koje nisu smele da pomisle da pišu na adresu Kremlja.

Iako su iz Podgorice, pa i od pojedinih medija u Beogradu stizali izveštaji o navodnom protestu Rusa na izborima, sa snimcima dugih redova ispred glasačkih mesta, brojevi su pokazali da je Putin osvojio čak 72,3 odsto glasova u inostranstvu.

Američki Stejt department je saopštio da Vašington ne namerava da čestita pobedu Putinu, ali je pomoćnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao da SAD priznaju "realnost da je Putin predsednik Rusije".

Ovaj stav Amerike samo je signal njenim poklonicima u Evropi kako da se ponašaju. Italija je da bi se pokazala kao dobar poslušnik tražila da zemlje G7 u saopštenju ruske izbore nazovu farsom, ali je takav tekst stopirao američki državni sekretar Entoni Blinken koji je ocenio da je takav rečnik neprikladan.

Zapravo, Blinken je ovim potezom predupredio da Moskva ima opravdanje da komentariše američke izbore u novembru.

Evropska zemlja koja se najviše istakla u servilnosti Americi po ovom pitanju je Nemačka. Predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji je 2018. čestitao pobedu Putinu, ovog puta izričito je odbio da to učini. I nemački kancelar Olaf Šolc nije propustio priliku da se pokaže kao revnosan u osudi Rusije, pa je tako rekao da izbore ne smatra ni slobodnim ni poštenim.

Koliko izostanak čestitke govori o pristojnosti pojedinih državnika, a koliko čestitka govori o slobodi onih koji su je poslali?

Čestitke su zapravo još jednom pokazale podelu u svetu i u kojoj meri sankciona politika nije uspela, kaže za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević.

Kako napominje, kriterijum za čestitke nije bila pristojnost, već politika.

"Isti kriterijum koji je važio za uvođenje sankcija i po pitanju čestitke je došao do izražaja. Svi oni koji nisu uveli sankcije su čestitali bez ikakve rezerve", kaže naš sagovornik.

Ocenjuje da izostanak čestitki svakako neće imati nikakav uticaj na poziciju Rusije.

Vučić uručio čestitku za Putina: Zahvalnost Ruskoj Federaciji

"Sa Rusijom i Putinom se sada mora drugačije razgovarati nego do sada", kaže naš sagovornik.

Govoreći o Vučićevoj čestitki, Milivojević kaže da je Srbija pokazala svoj principijelan stav, a sa druge strane i politički stav vezan za odnose sa Rusijom.

"Potvrdili smo da nema promene naše politike po pitanju naših odnosa sa Ruskom Federacijom", kaže Milivojević.