Svet
Zašto Britanija ne želi da zapleni rusku imovinu?
Poslanica laburista Margaret Hodž je u martu rekla da sektor finansijskih usluga vrši veliki pritisak na vladu da ne zapleni zamrznutu rusku imovinu. Svi advokati koje je kontaktirao ovaj list smatraju da ne postoji pravna osnova za takvu zaplenu
Više od dve godine od početka konflikta u Ukrajini, u Britaniji je veoma malo toga rađeno na zapleni zamrznute ruske imovine, piše "Politiko".
Britanija verovatno nikada neće zapleniti rusku imovinu. Na primer, svi advokati koje je kontaktirao ovaj list smatraju da ne postoji pravna osnova za takvu zaplenu.
Do sada, Britanija je zamrzla deo ruske imovine i prinudila Romana Abramoviča da proda fudbalski klub Čelsi. U Britaniji do sada nisu objavljeni ni zvanični podaci o ukupnoj vrednosti ruske imovine. Ipak, procenjuje se da zamrznuta imovina privatnih lica iznosi 18 milijardi funti, uz još 26 milijardi funti koje pripadaju ruskoj centralnoj banci.
Međutim, sredstva ruske centralne banke u EU iznose 260 milijardi evra.
Stručnjaci naglašavaju da postoji velika razlika između zamrzavanja imovine i zaplene.
Zamrzavanje imovine je samo privremeni korak. Vlasti mogu da koriste profit koji je dobijen od ulaganja ruskog novca, kao što je to uradila EU. Međutim, trajno oduzimanje ruske imovine moglo bi da izazove ogromne pravne posledice.
Britanski poslanici su počeli da uviđaju tu realnost. Konzervativac i predsednica uticajnog Komiteta za trezor Harijet Boldvin je u martu izjavila da Britanija ne može da zapleni rusku imovinu, jer bi "to značilo da je režim kleptokratski".
Ranije ove godine, ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Kameron ponovo je pozvao za zaplenu zamrznute imovine ruske centralne banke.
"Britanija je zamrzla milijarde ruske imovine i obavezala se, zajedno sa saveznicima, da će ih usmeriti na odbranu, obnovu i oporavak Ukrajine posle sukoba", izjavio je Rupert Skilbek, koji pripada grupi koja je uputila peticiju vladi u kojoj se traži zaplena.
Jedan neimenovani zapadni zvaničnik je izjavio da su sankcije protiv Rusije samo privremena mera i dodao: "Očigledno ne možemo da zaplenimo rusku imovinu, jer bi takva mera bila trajna."
Potpuno nepoznata pravna teritorija
U SAD mnogi političari, i iz Republikanske i Demokratske stranke, traže da se zapleni ruska imovina. U EU, u kojoj se nalazi najveći deo ruske imovine, ovoj stvari se pristupa sa mnogo više opreza. Pošto se većina imovine drži u beligijskom "Eurokliru", potrebno je da se sa time saglasi čitava EU.
Neke zemlje, poput Francuske i Nemačke, smatraju da se ruska imovina ne može zapleniti. Evropski blok je očigledno podeljen. Belgija je predložila da se deo profita od imovine iskoristi za pomoć Ukrajini. Estonska premijerka Kaja Kalas pozvala je Zapad da zapleni imovinu pre izbora u SAD. Ta tema će se naći na stolu u junu, na samitu G7.
"Što se tiče zaplene osnovne imovine, Evropska unija nije spremna da preduzme taj korak", smatra advokat za sankcije u "Mekfarlensu" Frensis Bond. "Nedavne izjave iz Evropske komisije i država članica pokazuju da evropski konsenzus nije na vidiku."
Nejasne su pravne i finansijske posledice zaplene ruskih sredstava. To bi moglo da smanji ulaganja u britansku valutu.
Britanija je posebno zabrinuta zbog kršenja pravnih normi. Ne postoji direktan pravni presedan za zaplenu imovine, dodao je Bond. "To je potpuno nepoznata pravna teritorija."
Postoji i značajan uticaj londonskog Sitija na ovo pitanje. Finansijske institucije se plaše šta će se desiti sa njihovom reputacijom pogodnog mesta za investiranje. Poslanica laburista Margaret Hodž je u martu rekla da veruje da "sektor finansijskih usluga vrši veliki pritisak na vladu da ne zapleni rusku imovinu."
Laburistički poslanik Kris Brajant je u februaru prošle godine predložio zakon koji je nalagao vladi da zapleni rusku imovinu u roku od 60 dana, ali je ovaj zahtev blokirala torijevska vlada.
Advokati se pozivaju na osnovne međunarodne obaveze prema institucijama poput Evropske konvencije o ljudskim pravima (ECHR) i ističu da će svaka zemlja koja je potpisala ovaj sporazum imati velike poteškoće da konfiskuje nečiju privatnu imovinu.
"Čak i ako zaplenimo profit, a ne osnovnu imovinu, uslediće nekoliko godina ili decenija međunarodnih tužbi", rekao je Bond.
