Kola se uvek slome na srpskom seljaku: Hoće li biti drugog dela podsticaja za poljoprivrednike

Uvek se kola slome preko leđa srpskog seljaka. Tako je bilo i ovaj put. U vakuumu smene vlasti, najverovatnije će ostati bez druge rate direktnih podsticaja za biljnu proizvodnju (subvencije za deklarisano seme). Rok za raspisivanje javnog poziva bio je 1. novembar 2026. godine. Taj datum se poklapa sa završetkom optimalnog roka za jesenju setvu pšenice, za koju je ovaj novac poljoprivrednicima bio namenjen.

Ministar poljoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić najpre je saopštio da nema politički legitimitet da donosi odluke o isplati subvencija i podsticaja poljoprivrednicima jer su "građani na izborima odlučili drugačije, kao i da je planirao izmene u načinu isplate podsticaja".

Danas je korigovao svoje izjave i poručio da u budžetu trenutno nema dovoljno raspoloživih sredstava. On je naveo da iznos do 17.000 dinara po hektaru nije bio obećan kao zagarantovana isplata svim proizvođačima.

Glamočić: Nema novca za drugu ratu subvencija po hektaru, uskoro 14 javnih poziva za poljoprivrednike

Naveo je i da će mogućnost isplate druge rate biti razmotrena tek nakon završetka pravdanja ranije isplaćenih sredstava, što je predviđeno do kraja godine. Glamočić kaže da je oko 60 odsto poljoprivrednika do sada opravdalo ranije isplaćenih 18.000 dinara računima za nabavljeni repromaterijal.

Reagovala je Studentska lista saopštenjem da ranije donete odluke moraju da se sprovode, a obaveze moraju da budu isplaćene u skladu sa utvrđenim kalendarom. Ističu da tehnički mandat ne oslobađa vladu i ministarstva institucionalne odgovornosti.

"Ranije donete odluke moraju se sprovoditi, a obaveze isplaćivati u skladu sa utvrđenim kalendarom. Sredstva za subvencije već su predviđena budžetom, a rokovi isplate utvrđeni su dok Vlada nije bila u tehničkom mandatu", navode u saopštenju.

U Beogradu je poništeno pet javnih poziva za dodelu subvencija, iako su već objavljene preliminarne i konačne rang-liste.

"Poništavanje konkursa Grada Beograda dodatno ugrožava poljoprivrednike, koji će za zaštitu svojih prava morati da koriste dostupne pravne mehanizme. To znači dugotrajne postupke i dodatne troškove za ljude koji već snose najveći deo proizvodnog rizika", navode u saopštenju iz Studentske liste.

Ekonomisti kažu da ne mogu poljoprivrednici da trpe i da izgovor za neisplaćivanje subvencija ne može biti vakuum dok ne dođe do preuzimanja nove vlasti. 

Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu Žaklina Stojanović potvrđuje da vlada u tehničkom mandatu ima obavezu da ispuni ranije preuzete obaveze prema poljoprivrednicima.

"Ovde se radi o strateškoj grani privrede. Govorimo o proizvodnji hrane koja podjednako pogađa i proizvođače i potrošače, dakle kompletno stanovništvo Srbije. Nema prostora da se politika koja se bavi ovako važnom delatnošću definiše od mandata do mandata", istakla je Stojanović.

Naš izbor

Visoka cena ulaska u EU za srpsku poljoprivredu: Šta možemo da naučimo iz lošeg primera Hrvatske

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov povećanje direktnih podsticaja obećano nakon protesta poljoprivrednika pre tri godine i da je država od tada imala dovoljno vremena da planira sredstva.

"Već početkom godine bilo je jasno da bi isplata mogla biti dovedena u pitanje, jer Uredbom o raspodeli poljoprivrednih podsticaja nisu bila predviđena sredstva za regresiranje sertifikovanog semena. Tako da nema mesta iznenađenju. Još od januara smo mogli slutiti da će biti problem sa tim podsticajem, odnosno regresom za sertifikovano seme kada dođe kraj godine", istakla je profesorka Bogdanov za RTS.

Poljoprivrednici tvrde da je 2023. potpisan sporazum i da nije tačno da je samo usmeno obećano da će druga rata iznositi 17.000 dinara.

"U novembru 2023. godine dogovoreno je da se isplati osnovna subvencija od 18.000 dinara po hektaru, zatim do 17.000 dinara za sertifikovano seme, da povraćaj akcize bude 50 dinara po litru, da se uredi tržište poljoprivrednih proizvoda i reši problem dugova prema PIO fondu", rekao je predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika za RTS.

Dodao je da je već naredne godine isplaćeno za seme 10.000 dinara po hektaru jer, navodno nisu mogli da iskontrolišu račune.

"U 2025. godini isplaćena je subvencija za seme do 17.000 dinara, a sada nema para iako tvrde da je povećan budžet za poljoprivredu. Nekoliko godina traje suša i ljudi su u besparici, računali su da subvenciju iskoriste za otplatu rata za kredite. Zvali su me iz tri banke da pitanju kakva je finansijska situacija i da li poljoprivrednici mogu da uplate rate za kredit jer su uočili da mnogi kasne", rekao je Filipović.

Studentska lista najavljuje da će uspostaviti Zaštitnika građana za očuvanje zemljišta, vodnih resursa i prehrambene nezavisnosti, kao i lokalne agroparlamente i krovni nacionalni Agroparlament. 

"Oni će omogućiti institucionalni dijalog poljoprivrednika, otkupljivača, skladištara i prerađivača, što je neophodno za uređenje tržišta i pravednije uslove proizvodnje i prodaje", navode u saopštenju.