Evropa se priprema za zimu dva sukoba: Biće problema ako Iran upadne u jednačinu

Prošle zime, Evropljani su se suočili sa astronomskim računima za struju i grejanje nakon što su odustali od ruskog gasa. Ove godine EU je bolje pripremljena, ali sada rat u Izraelu preti da uzdrma njena energetska tržišta, piše "Politiko".

Sukob Izraela i Hamasa preti da poremeti odnose Evrope sa Bliskim istokom, ili čak da uvuče Iran u direktnu konfrontaciju sa Izraelom i njegovim zapadnim partnerima. Iako su tržišta za sada relativno mirna, bilo koji od ovih scenarija mogao bi da izazove haos.

Bez obzira na to, Evropa je "opremljena da se suoči sa zategnutošću globalnog tržišta nafte i dizela", rekla je komesarka za energetiku Kadri Simson u intervjuu za "Politiko". Kaže da su zvaničnici izvukli pouke iz sukoba u Ukrajini i rade na izgradnji "dobrog razumevanja svih ranjivosti EU kako bi ih najbolje rešili i kako bi bili spremni za bilo kakve incidente ili vanredne situacije".

Zvaničnici EU su poslednjih nedelja održali niz sastanaka sa zemljama koje proizvode naftu, kako sa starim prijateljima poput Norveške, tako i sa partnerima u nastajanju kao što su Alžir i Nigerija, kako bi sprečili bilo kakve potencijalne poremećaje, rekla je ona.

"Nakon što se kriza u Gazi razvila, suočeni smo sa dva sukoba u evropskom susedstvu. Istočni Mediteran je važno poprište za evropsku energetsku bezbednost, pošto je energetska tranzicija Evrope još upletena u geopolitičke neizvesnosti", rekla je Simson, pripisujući nedostatak drame na tržištima "spremnosti EU da upravlja krizama".

Sukobi u Gazi i, u manjoj meri, duž severne granice Izraela sa Libanom imali su samo ograničen uticaj na tržišta nafte. Cene su prvobitno porasle na vesti o napadu Hamasa i odgovoru Izraela, ali je ključna referentna vrednost sirove nafte "brent" ove sedmice pala za 4,2 odsto na oko 81 dolar po barelu, oko nivoa viđenog pre početka rata.

Budući da su se odnosi Saudijske Arabije sa Izraelom poboljšali, trgovci se nadaju da će - sve dok se sukob ne širi - zalihe nafte ostati manje-više stabilne, rekao je Viktor Katona, vodeći analitičar sirove nafte u kompaniji "Kpler".

Rizik više potiče od Irana, rekao je on. U najgorem slučaju, proširenje sukoba moglo bi dovesti do toga da Iran poremeti transport iz arapskih zemalja Persijskog zaliva kroz Ormuski moreuz. Iranska sirova nafta, iako je pod sankcijama Zapada, izvozi se u velikim količinama u Kinu.

"Ako Izrael počne da udara na iransku teritoriju, a Iran zbog toga bude morao manje da izvozi, onda Kina neće imati dovoljno sirove nafte i moraće da kupuje negde drugde", zbog čega će svetske cene skočiti, rekao je Katona. "To je čitava spirala koja se odmah pokreće."