Ekonomija
"Motor Evrope" očekuje blagi skok nezaposlenosti: Nemačko tržište rada izvor "stabilnosti"
Šefica federalne agencije uverena da će radnici koji ostanu bez posla u, na primer, automobilskoj industriji lako naći posao negde drugde
Nemačko tržište rada je izvor "stabilnosti" usred ekonomskog čemera, tvrdi šefica Savezne agencije za zapošljavanje Andrea Nales.
"Uprkos trenutnoj ekonomskoj slabosti, ne očekujemo skok nezaposlenosti – samo blagi porast", rekla je Nalesova "Fajnenšel tajmsu", ukazujući na tržište rada sa 1,7 miliona slobodnih radnih mesta i nedostatak školovanih radnika što su mnoge kompanije navele kao svoj najveći problem.
Ona je priznala da brojne kompanije smanjuju svoju radnu snagu, posebno u automobilskoj industriji, koja se suočava sa sve većom konkurencijom kineskih proizvođača i koja se muči sa prelaskom na električna vozila.
Ali, to ne mora da znači da će ljudi koji ostanu bez posla dugo biti nezaposleni, tvrdi Nalesova. "Nemačko tržište rada može da ih apsorbuje", uverena je ona.
Nemačka je prošle godine bila najveća svetska ekonomija sa najlošijim rezultatima, pokazuju podaci Međunarodnog monetarnog fonda. Razlog zastoja rada "motora Evrope" bila je kombinacija visokih kamatnih stopa i inflacije, povišenih cena energenata i niskog izvoza. Vladine prognoze pokazuju da je najveća ekonomija evrozone ove godine porasla za samo 0,2 procenta, nakon što se smanjila za 0,3 procenta u 2023.
Nalesova priznaje i da se kriza odrazila i na tržište rada, pri čemu je nezaposlenost porasla za 8.000 u februaru na 2,8 miliona u odnosu na prethodni mesec, i za 194.000 u odnosu na godinu dana ranije, u zemlji od 83 miliona ljudi.
Stopa nezaposlenosti je 6,1 odsto, u odnosu na 5 odsto u martu 2022, ali je i dalje "jedna od najnižih stopa od ponovnog ujedinjenja" 1991, rekla je ona i podsetila da je sredinom 2000-ih, kada je Nemačka bila viđena kao "bolesnik Evrope", skoro 5 miliona Nemaca ostalo bez posla.
Dok brojne velike kompanije najavljuju otpuštanje radnika, Nalesova smatra da će mnogi optušteni naći drugi posao. Kao primer je navela lanac robnih kuća "Galerije Karštat Kauhof" koji je u januaru treći put za četiri godine podneo zahtev za stečaj.
"Otpustili su 5.000 ljudi, ali samo oko 600 njih je još uvek nezaposleno. Prošle godine većina ovih ljudi je našla druge poslove", rekla je ona.
Takođe, ukazala je da je nemačko tržište rada "veoma podeljeno" i da su nekvalifikovani radnici na privremenim poslovima, koji rade u sektorima trgovine, proizvodnje i građevinarstva – gde su otpuštanja česta, izloženi riziku da skliznu u dugotrajnu nezaposlenost.
Nemačka se takođe suočava sa nadolazećom demografskom krizom jer desetine hiljada bejbi bumera odlaze u penziju u narednih nekoliko godina. Zemlja sve više zavisi od stranih radnika. Zvanična statistika pokazuje da je broj zaposlenih prošle godine dostigao rekordnih 45,9 miliona, što je za 333.000 više u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su veći deo povećanja činili stranci.
Nalesova predviđa da će Nemačka imati manjak od 7 miliona radnika do 2035. Polovina tog jaza može se popuniti u zemlji, dovođenjem više žena na posao sa punim radnim vremenom, podsticanjem starijih ljudi da ostanu na svojim radnim mestima i pružanjem obuke nekvalifikovanim radnicima. Preostalih 3,4 miliona moraće da dođe iz inostranstva, rekla je ona.
