Ekonomija
Za koga u Srbiji nema posla: Više od 72.000 ljudi je na evidenciji NSZ duže od deset godina
Rekorderi po dužini "staža" na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su, osim nezaposlenih koji imaju samo osnovno obrazovanje, osobe sa diplomom ekonomskog tehničara, prodavci i gimnazijalci.
Srbija već nekoliko godina "uvozi" radnike, nedostaje joj više od 20.000 vozača, nema dovoljno majstora, ali s druge strane i dalje ima 387.920 nezaposlenih, od kojih svaki peti na posao čeka duže od deset godina. Rekorderi po dužini "staža" na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje su, osim nezaposlenih koji imaju samo osnovno obrazovanje, osobe sa diplomom ekonomskog tehničara, prodavci i čak 1.700 gimnazijalaca. Ukupno 72.778 kandidata duže od decenije pokušava da pronađe ili samo čeka zaposlenje na birou.
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje za RT Balkan kažu da ima više zanimanja za koja ne stigne nijedna prijava poslodavca tokom godine. Tako lane nikome nisu bili potrebni veterinarski laborant, prehrambeni mikrobiološki laborant, laborant fizike, tehničar PTT saobraćaja, metalurški laborant ili ekonomski tehničar specijalista.
Nijedan poslodavac nije oglasio ni potrebu za zanimanjima kao što su ratar, pčelar, jorgandžija, papučar, klavir štimer, andragog, babica, biolog, carinik, mehaničar, dirigent, etnolog, šumar, hemijski laborant-specijalista, instruktor zaštite na radu ili instruktor zaštite životne sredine. Posla nije bilo ni za sudije za prekršaje, niti za specijaliste doktore stomatologije.
"Na evidenciji je u martu bilo 387.920 nezaposlenih, od kojih su 56 odsto, odnosno 217.073 žene. U odnosu na isti mesec prošle godine, broj nezaposlenih je smanjen za 36.827, odnosno za 8,7 odsto. U odnosu na obrazovnu strukturu, najzastupljenija su nezaposleni sa stečenim srednjim nivoom kvalifikacija(50,9%), zatim osobe bez kvalifikacija i niskokvalifikovani (35,7%), dok je najmanje učešće nezaposlenih sa visokim nivoom kvalifikacija (13,4%)", kažu za RT Balkan u NSZ.
U protekloj deceniji, prosečno vreme potrebno za pronalaženje posla među nezaposlenima koji se nalaze na evidenciji NSZ nije značajno variralo i prosečno iznosi četiri godine i sedam meseci.
Svaka godina na birou smanjuje šanse
Miloš Turinski iz "Infostuda" kaže da su među osobama na evidenciji NSZ koji su dugoročno nezaposleni pretežno pasivni kandidati bez kvalifikacija. Oni su čekajući posao praktično izgubili vreme i nisu se snašli, a kako vreme prolazi sve su manje šanse da bi mogla da iskrsne prilika za zapošljavanje.
"Najčešće su to skroz nekvalifikovani ljudi sa osnovnim obrazovanjem. Osim njih, mnogo je i gimnazijalaca, koji se teško zapošljavaju, jer se gimnazija vodi kao srednjoškolsko obrazovanje, ali oni zapravo nemaju nikakvo primenjivo znanje za tržište rada. Najčešće, niti imaju potrebno obrazovanje ili obuku, niti imaju želju da se zaposle. To je ključna problematika", kaže Turinski.
On ističe da nema ni govora o uvozu radnika iz inostranstva ukoliko ima radnika na evidenciji NSZ koji bi mogli da obavljaju taj posao.
"Ne možete da zaposlite stranca, ukoliko na evidenciji imate kvalifikovane radnike tog profila na domaćem tržištu. Prvo se proverava u bazi NSZ ko je sve na evidenciji i da li žele da prihvate posao. Uvozimo radnu snagu, jer nam nedostaju radnici iz raznih oblasti, tako da nije tačno da poslodavci preskaču ljude koji su na birou ili da na njih niko ne obraća pažnju, već jednostavno nemaju kvalifikacije za te poslove za koje su radnici potrebni", kaže Miloš Turinski.
On napominje da nije ni čudo što nam nedostaju radnici svih profila, jer se procenjuje da je u proteklih deset godina iz Srbije otišlo oko 600.000 ljudi.
Programi za pomoć dugoročno nezaposlenima
U NSZ navode da su teže zapošljiva lica uglavnom ljudi koji imaju zastarela znanja i veštine, nedostatak relevantnog radnog iskustva, motivacije i samopouzdanja u traženju posla, nepovoljnu zdravstvenu i porodičnu situaciju.
"Često se dešava da je prisutno više razloga koji utiču na otežan pristup zapošljavanju, što predstavlja dodatni problem u procesu integracije na tržište rada. Kako bi se osobi pružila odgovarajuća pomoć, savetodavna podrška NSZ je usmerena na individualni rad, tokom kojeg se preduzimaju aktivnosti na prevazilaženju nepovoljnih okolnosti u procesu zapošljavanja", kažu u NSZ.
Ta savetodavna uloga, kako objašnjavaju, se ogleda u motivisanju i osposobljavanju dugoročno nezaposlenih u aktivnom traženju posla, putem razvijanja tehnika i veština neophodnih za traženje posla, uključivanjem u motivaciono-aktivacione radionice, poput obuka za aktivno traženje posla, trening samoefikasnosti, radionica za prevladavanje stresa usled gubitka posla, klub za traženje posla i dr.
"Pored informativno-savetodavne podrške, NSZ sprovodi i mere koje podrazumevaju finansijsku podršku poslodavcima i nezaposlenima, a prvenstveno su namenjene osobama iz kategorije teže zapošljivih. Oni imaju prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja kao što su dodatno obrazovanje i obuka, subvencionisano zapošljavanje, samozapošljavanje, javni radovi, mere za podsticanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom", navode u NSZ za RT Balkan.
U okviru projekta "Sprovođenje inovativnih mera i pristupa aktivne politike zapošljavanja u cilju bolje integracije dugoročno nezaposlenih lica, mladih, žena, osoba sa invaliditetom i teže zapošljivih grupa na tržištu rada" koji se finansira iz IPA 2020 programskog ciklusa, realizuje se paket usluga i mera aktivne politike zapošljavanja za dugoročno nezaposlena lica.
Namenjen je dugoročno nezaposlenima, a to su žene, Romi, korisnici novčane socijalne pomoći, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom, osobe starije od 50 godina i drugi, koje imaju nepovoljan položaj na tržištu rada usled svojih karakteristika i određenih barijera sa kojima se suočavaju u procesu traženja posla i zapošljavanja.
