Britanija će u trgovinskom ratu SAD i EU najverovatnije dobiti udarac s obe strane

Sedeći tiho van ringa američko-evropskog trgovinskog meča, ekonomija Velike Britanije mogla bi da primi udarac s obe strane, slikovito konstatuje "Politiko" u analizi položaja Ujedinjenog Kraljevstva u onome što se već ocenjuje kao veoma izvesni trgovinski rat SAD i EU.

Sagovornici "Politika" veoma su pesimistični u prognozama onoga što bi Velika Britanija mogla da uradi. Njihove procene svode se na to da ni Vašington ni Brisel, zabavljeni svojim problemima, neće imati mnogo razumevanja za ekonomske i privredne muke Londona.

Sjedinjene Američke Države usvojile su u avgustu Zakon o smanjenju inflacije i uvele podsticaje za svoja preduzeća, dok EU strahuje da bi to moglo da odvuče investicije sa Starog kontinenta i nanese značajne udarce njenoj automobilskoj industriji.

"Velika Britanija trenutno ne može da priušti da se angažuje u ratu oko subvencija sa obema stranama", kaže Sem Lou, stručnjak za trgovinsku politiku Ujedinjenog Kraljevstva i EU.

Ulog Velike Britanije u ovom okršaju, za koji se procenjuje da je gotovo izvestan, veliki je. SAD su drugo najveće tržište za britanske automobile posle EU, a automobilska industrija je jedna od britanskih najvećih izvoznika.

Proizvođači poput "Jaguar lend rovera" javno su upozorili da je novi američki zakon i njihov plan da uvedu subvencije proizvođačima električnih automobila kako bi zaštitili sopstvenu industriju "veoma ozbiljan izazov".

Automobilska industrija pozvala je vladu Velike Britanije da takođe obezbedi podsticaje za proizvodnju električnih vozila.

Medvedev: Brak izmeću SAD i Evrope biće završen prljavim skandalom

Britanska ministarka trgovine Kemi Badenoč mesecima privatnim kanalima insistira kod američkih zvaničnika da smekšaju uticaj američkih subvencija na Veliku Britaniju tako što će predvideti izuzetke, rekli su britanski zvaničnici "Politiku". Pokrenula je ovo pitanje na mnogim nivoima vlasti, dodaju, sa članovima administracije predsednika SAD Džozefa Bajdena, ali i zvaničnicima obe stranke.

Ministarka je ukazala i da olakšice domaćoj automobilskoj industriji, koje uvodi američki zakon, ne utiču samo na vozila proizvedena u Britaniji za američko tržište, već i na ona koja britanski proizvođači prave u SAD.

U odgovoru na plan Vašingtona, EU priprema svoj paket mera koji bi mogao da bude vredan milijarde evra u podsticajima za sopstvenu industriju.

U takvoj situaciji, Britanija se suočava s tim da može biti istisnuta sa oba tržišta. Za razgovore sa američkom stranom o ovom problemu, neimenovani zvačnik kaže da su bili ohrabrujući, ali da je "na njima da nađu rešenja". Otvoreniji je u proceni predstavnik velike kompanije stacionirane u SAD, takođe neimenovan, koji navodi da su SAD minimalno usredsređene na to kako bilo koja od njihovih mera utiče na Britaniju.

Iako su bliski saveznici, Vašington jednostavno ne vidi Britaniju kao trgovinskog partnera od interesa i zanimljivo tržište, dodaje se u oceni.

Ipak, SAD razmatraju kako će njihov zakon i subvencije uticati na saveznike, pa bi u tom razmatranju i mogućim rešenjima možda moglo da se udovolji i nekim britanskim zahtevima.

Britanija bi mogla da preduzme pravne korake, pred Svetskom trgovinskom organizacijom, u slučaju SAD, ili da se pozove na post-bregzitovski Ugovor o trgovini i saradnju u slučaju EU. "Ali, budimo otvoreni, nikoga od njih nije briga šta mi imamo da kažemo", navodi Lou.

Da učini nešto kod kuće, sa sopstvenim zakonima i merama u cilju podrške strateškoj industriji, čini se najlogičnije, kaže savetnica za trgovinu koju citira "Politiko", ali i dodaje da s obzirom na haotični politički period koji je iza njih, Britaniji će trebati više vremena da odgovori na izazove.

Da potraži trgovinske saveznike među drugim državama, poput Japana ili Južne Koreje, koji su takođe nezadovoljni američkim merama, zvuči kao dobra ideja, ali stručnjaci procenjuju da London nije u poziciji za takvu vrstu pregovora.

S obzirom na sve, ne čudi ocena Dejvida Heniga, stručnjaka za trgovinu iz Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, da lobiranje Londona u Vašingtonu i Briselu najverovatnije neće voditi nikuda.